Ponedjeljak, 24. juli 2017.

Nikola Mojović

Tresu se gore, rađaju se miševi - dnevne politike u RS

Nije li se tresla politička scena Republike Srpske poslednjih sedmica? Hoće li ili neće Stevandić napustiti SDS, šta će uraditi Igor Radojičić i ima li spasa SNSD-ovoj vlasti, ili će najzad i trenutna opozicija imati šansu da pokaže svoju" sposobnost" u upravljanju entitetom. Ili će pak pokazati kolike su to oni izdajice 

I da, Galijašević reče da smo najslobodniji u regionu. Mora da sam pogrešno pročitao i da je Irski referendum bio u Republici Srpskoj a ne Republici Irskoj. Mislim, vole neki da kažu  da smo jako slični po mentalitetu pa možda se medijima potkrala greška. 

Međutim, Republika Srpska svakako nije najslobodnija - bar to nije ako mislimo na slobodu njenih građana. U svijetlu poslednjih par zakona koji se tiču posredno ili neposredno građanskih sloboda, ustvrditi postojanje neke velike slobode u Srpskoj u najboljem slučaju je cinično a u najgorem svojevrsni double-speak. 

Doduše možda je Galijašević mislio na slobodu entitetske vlasti da radi manje više šta joj padne na pamet a da nema kome ozbiljnom odgovarati. Ako je pak na to mislio, može se reći da mu treba dati titulu disidenta ili barem stranog plaćenika i izdajnika. 

No zašto pisati o slobodi građana u okviru ove političke "bure"?  

Upravo zato što se kroz pitanja slobode pojedinca ili pak slobode tržišta i odnosa svih aktera iz prvog pasusa prema tim pitanjima ogleda da kvalitativno u celoj ovoj političkoj buri za građane nema ništa novo. 

Dvadeset godina razvoja političke scene u Srpskoj, je dovelo do toga da je jedno od najznačajnijih pitanje ko je koga i koliko izdao. 

Kamo lijepe sreće da su problemi zbog kojih je došlo do sukoba u SDS-u pitanja ljudskih prava, ili sukobi oko različitih pogleda na ekonomski oporavak Srpske i Bosne i Hercegovine. Međutim takvog pluralizma ideja unutar SDS-a nema a razlog je izgleda ne toliko što su oni harmonični i složni već to što izgleda u SDS-u nemaju ideja oko kojih bi moglo doći do sukoba.  

Zamislite da Stevandić pravi Sirizu, Liberale ili nešto slično, tada bi u dnevnoj politici imali debatu o nečemu što dotiče svakodnevni život ljudi: nejednakosti, siromaštvu, ugroženim pravima i anoreksičnoj ekonomiji. Građani bi bili podstaknuti da donose vrednosne i druge sudove  i da razmišljaju o nekim od najznačajnijih tema današnjice. 

 Ovako ponovo pričamo o izdaji. 

Sa Radojičićem je isto samo za neke možda depresivnije. Depresivnije za one koji su očekivali da Radojičić može predstavljati novi kvalitet na političkoj sceni Republike Srpske iako to baš i nije bio slučaj do sada. Ovaj sukob nije bio čak niti oko izdaje, nije bio oko bilo čega bitnog. 

U najboljem slučaju dobili bi smo dvije nove politikantske liderske stranke. Jedna politikantska i konzervativna (toga baš nemamo na pretek) i jedna sa licem lijevice (nešto malo rjeđe u RS ali itekako često u BiH). 

Neka nova vlast predvođena SDS-om i ne zaslužuje mnogo teksta. SDS nema niti najblažu ideju šta bi uradili da preokrenu situaciju u kojoj se Srpska nalazi, najveća promjena koju oni mogu donijeti je promjena feudalnih gospodara u agencijama, institucijama i državnim preduzećima. 

A što se tiče ko sada izdaje Srpsku, da li SDS ili SNSD - nije ni to tako bitno za nas. I jedni i drugi odavno su je izdali jer su je ostavili da čami u mjestu dok decenije prolaze. O tome koliko su izdali oni Srpsku, dovoljno je pogledati ankete o tome da li mladi žele da odu iz RS. 

Komentari
Blog