Veoma interesantne izjave smo čuli od religijskih i svjetovnih poglavara odnosno funkcionera u posljednjih par sedmica. Prednjačili su Kavazović, Komarica i na kraju Izetbegović. Prije toga, svjedočili smo relativnom primirju i uzdržavanju od nacionalističkih i uvrjedljivih izjava, makar unutar BiH. Zašto? Kome to koristi? Ko će najviše profitirati od ovakvih naopakih javnih istupanja? 

I dok su u poslijeratnoj deceniji ovakve izjave kudikamo bile očekivane i donekle razumljive (razlog za navedeni stav su friške ratne rane), one su danas nepoželjne, retrogradne i kontraproduktivne. Ali, u jednom svom domenu su itekako poželjne. To je domen vladajućih partija, pogotovo onih sa jakom nacionalnom retorikom.

S obzirom da je u zadnjih 10 godina SNSD uspio da uspostavi ekskluzivitet u zaštiti srpskog naroda u BiH (makar u medijima odnosno javnom prostoru), u trenucima kada je ekonomija RS na koljenima, ovakvom „Kavazović pričom“ samo se uspijeva produkovati kontra priča koju će promovisati SNSD. Problem je naročito uočljiv pred izbore, a time se uspostavlja jednostavna matrica: Bošnjaci u predizbornim danima nastoje jakom retorikom napasti Srbe i RS, Dodik u tim trenucima uzvraća odbrambenom nacionalnom retorikom sa srpskim prefiksom. Narod sluša ono šta mu se servira u medijima, vidi samo sliku: jedan nas napada – drugi nas brani. I na taj način svi profitiraju. Osim zemlje koja se ekonomski urušava.

Ovom matricom partija odnosno njeni funkcioneri „udarajući“ na naciju uspjevaju u tome da se održe i dobiju glasove na izborima, a navedeni sistem se iz godine u godinu pokazuje efikasnim. Tako ispada da su Kavazović, Izetbegović i ekipa najveći prijatelji SNSD-a, jer se zahvaljujući njima stvara atmosfera neophodne odbrane Srpske, na koju je, opet kažem, Dodik položio ekskluzivitet.

Stoga je jasno da ni namjere Bakira Izetbegovića nisu nimalo iskrene. Dodik mu itekako odgovara jer mui je neophodna kontranacionalistička priča iz drugog entiteta da bi i on mogao plivati u tom moru. Zaista savršeni tandem. Zbog mentaliteta naših naroda, koji se u skorije vrijeme sigurno neće ni promijeniti, ovakva politika će odnositi pobjede na izborima, a narod će biti guran u sve veće siromaštvo. U nekim trenucima se čak dobija utisak da ni gladan stomak i krčeća crijeva nisu bitniji od nacionalizma. Nažalost!