„Srbiji nije potreban nikakav vođa, Srbiji je potreban sistem i red.“

Ovo su riječi Saše Radulovića predsjednika pokreta Dosta je bilo iz Srbije. Ova matrica se može u potpunosti prenijeti i na Republiku Srpsku i na cijelu BiH.
Ali, šta znači kreirati sistem?

Ma šta vam govorili, temelji sistema i uvođenja reda mogu se postaviti za godinu dana. Dvije najviše. Ukoliko ima političke volje. Ukoliko nema volje, neće se uspostaviti nikada.

Postoji nekoliko postulata koji se prilikom uspostavljanja sistema MORAJU poštovati.

1) Transparentnost trošenja svakog javnog pfeniga, odnosno svakog pfeniga iz budžeta entiteta, fondova itd. To bi značilo da izvršna vlast na svim nivoima mora javno objaviti, odnosno omogućiti pristup svakom građaninu u svakom trenutku da ima uvid u to na šta se tačno potrošio NjEGOV novac taj mjesec. Tako bi se dobrim dijelom stalo u kraj „sumnjivim“ (čitaj: kriminalnim) transakcijama kroz javne nabavke ili druge mutne poslove. U ovom slučaju, sistem bi se postavio tako da, ako se cifre na kraju mjeseca ne poklapaju, sistem bi odmah identifikovao i sankcionisao odgovorno lice.

2) I tu dolazimo do druge stavke, a to je nezavisnost treće grane vlasti. One sudske. Pošto živimo u sistemu u kojem je sudska vlast ogromnim dijelom pod uticajem izvršne. Ovaj problem je duboko ukorijenjen, i realno, na njega bi se utrošilo najviše vremena. A to je jedino moguće ukoliko na vlast dođe politička opcija koja ima istinsku volju da oslobodi sudsku vlast.

3) Centralna tema pravljenja sistema je ekonomija, odnosno stabilizacija javnih finansija. Kako je svaka vlast do sada samo nametala nove i veće poreze, došli smo u situaciju da npr. privrednici RS plaćaju poreze i doprinose na plate za svoje radnike više od 60 odsto, da se prikrivaju godišnji profiti da bi se plaćali manji porezi, siva ekonomija cvjeta i novca je zbog manje privredne aktivnosti sve manje. Vidljivo je da proces treba da ide unazad tj. da se smanjuju nameti, a pojačavaju kontrole poreske uprave. Tako npr. umjesto ovih 60 odsto treba da bude 30 odsto. Stoga, i kazna za neprijavljenog radnika treba da bude veća. Ali i svi ostali nelogični i nelogično visoki nameti trebaju da padaju!

4) Znam šta sada mislite. Kako nadoknaditi budžetski deficit? Pa uz malo sreće i mnogo više znanja, neće se ni morati. Kada bi se uspostavio sistem i red, korupcija ne bi više „jela“ milijardu maraka bh. novca. Taj novac bi se uštedio i zadržao u budžetu RS/BiH. Sljedeća stvar koja dolazi na red su socijalna i penziona davanja, koja su u potpunosti neuređena, pa tako dolazimo do situacije da ljudi koji nisu u stanju neophodnosti socijalne pomoći, ili ljudi kojima ne fali ništa a primaju npr. invalidsku penziju godinama, to rade bez ikakvih problema. Ovo ne dolazi u obzir! Nakon toga, neophodno je na minimum minimuma smanjiti i bespotrebna birokratska i parafiskalna opterećenja, koja nemaju nikakvo logičko uporište u realnosti. Dalje, restruktuirati javna preduzeća, ali na način koji bi se u potpunosti razlikovao od dosadašnjeg. Umjesto stručnog, kvallifikovanog i profesionalnog kadra, mi imamo prenatrpani partijski kadar koji se nalazi ne samo u javnim preduzećima (i koji takođe „jede desetine, možda i stotine miliona) nego i u republičkoj/državnoj administraciji. Ovo je u potpunosti tup i impotentan kadar koji je možda zreo da iskopa krompir. Možda! Bilo kakvo ozbiljno vođenje nekog preduzeća ili države sa stanovišta ove impotencije ne dolazi u obzir. Dalje, kada bi se sve ovo uspostavilo, vidjeli bi se i rezultati u poslovanju na teritoriji zemlje. Niži porezi bi predstavljali snažan udarac na sivu ekonomiju(poslovođama bi se više isplatilo da posluju legalno nego na ivici oštre sankcije), ali bi i otvorili put ka stranim i domaćim investicijama. Posljedično, to bi značilo veći priliv sredstava u budžet.

O ovoj temi se može još dosta toga pisati, ali o tome neki drugi put.

5) Usko vezano za četvrtu stavku je činjenica da je politička partija (ma koja to partija bila) pojela državu, društvo, ekonomiju, tendere, prodavnice, zanatske radnje, investicije i sve ostalo. Kao što sam rekao, u državnoj, republičkoj i lokalnoj administraciji pozapošljavali su se isključivo podobni, a ne stručni. To je izrodilo nevjerovatan broj nesposobnih partijskih poslušnika, koji rade u sistemu, a pojma nemaju kako sam sistem funkcioniše. Ili još gore, ne samo da ne doprinose, nego prave ogromnu štetu. Ništa ne proizvode, potpuni su paraziti i hrane se novcem ljudi koji se krvavo bore na tržištu rada. ONI NAM NE TREBAJU! Kadar neke partije trebaju biti svi ljudi odnosno stanovnici RS/BiH, a ne partijski ljudi! Da bi se to uradilo, mora se donijeti novi zakon, uspostaviti sistematizacija radnih mjesta i mjerenje učinka rada, a posljedično zakonski sankcionisati partijske parazite. Mada, uz ovakav sistem, veliki broj njih bi se i svojevoljno odlučio da ode. Trku trebaju da trče najbrži, a ne najpodobniji!

Sve ovo ne bi bilo moguće uraditi bez jedne stvari koja bi vratila ljudima osjećaj za pravdu i pravičnost, a to je Zakon o porijeklu imovine. U njemu „čuče“ milijarde...