Mili Bože čuda velikoga,

novo pismo Ognjen Tadić piše,
novo pismo Glavnome odboru,
SDS-u stranci najstarijoj.

Deseterac napis'o sam skoro,
ovaj vala baš i nisam mor'o,
al' prilika nametnu se sama,
novo pismo, kuku li ga nama.

Piše Ognjen, a suze mu liju,
krupne suze obraze mu miju,
za stranku on, veli brine brigu
pa Vukoti piše sitnu knjigu.

Krupno pismo, ali misli sitne,
smatra Ognjen da su stvari hitne,
bez njega će propasti partija,
trpi papir, trpi sve hartija.

Izbornu bi on skupštinu novu,
a da nije doš'o ni na ovu,
veli stranku vratiti narodu,
a on svome mlinu tjera vodu.

Progovara radikal iz njega,
opet svoju on priliku vreba,
kandidat bi opet rado bio,
i četvrti puta izgubio.

Možda su mu drukčiji motivi,
jer ga niko u stranci ne šljivi,
Dom naroda može samo sanjat',
valja nešto drugo sebi ganjat'.

Ko ga ne zna vjeruje mu svaku,
orator je za skinuti kapu,
reko b' čovjek do stranke mu stalo,
ko ga pozna, zna nije nimalo.

Gudi Ognjen da nisu svi isti,
biograf'ju svoju da očisti,
nije mnogo on se ni uprlj'o,
ali nešto ipak je pobrlj'o.

Godinama on je u fotelji,
a sad naš'o savjete da dijeli,
u džepove dok je trp'o platu,
nije gledo narod sav u blatu.

Ne sjeća se Mile i duela,
stidila se stranka tada cijela,
vik'o Mili stani malo Baja,
da pokaže kako ima j...

Galama mu ništ' nije pomogla,
ali zato jest stranci odmogla,
pa izgubi SDS izbore,
a lokalne kasnije i gore.

Zaboravan Ognjen je prilično,
pa ponaša on se nedolično,
Bosiću je bio desna ruka,
bezobrazno sada je da kuka.

Zato pisma sva do sad njegova,
treba čitat' između redova,
a posebno novu sitnu knjigu,
pročitajte, i ne ber'te brigu.

Al' Vukota ispočetka čita,
šta je ovo, sam on sebe pita,
čita opet, a rone mu suze,
predsjedničku fotelju što uze.

Od javora gusle on uzima,
i gudala u ruke se prima,
jeknu Vuče kao ljuta guja,
od pisma ga uhvatila huja.

Kud preuzeh stranku od Mladena,
nisu za to još bilo vremena,
napadaju sad me sa svih strana,
pa ispadam crnji od gavrana.

Kuku meni, do nebesa kuku,
nema nikog da mi pruži ruku,
svi bi samo sjeli u fotelje,
istina je svete mi nedjelje.

Udaraju na me svi od reda,
niko opšti interes ne gleda,
otvoreno moju glavu traže,
nije šala, neg' ne lezi vraže.

Ali ne dam komandu nad strankom,
ne dam niko da bude nada mnom,
neće nikad SDS propasti,
a ne mora ni biti u vlasti.

Nego narod ne shvatam nikako,
okrenuo što se naopako,
Republika Srpska sva propada,
a Dodik se njemu još dopada.

Kakav sam to ja izdajnik ljudi,
ječe gusle, dok Vukota gudi,
vidi stranka da je u rasulu,
al' dobitnu nema on formulu.

Ognjenovo pismo manje-više,
njega brine kao lanjske kiše,
ajd' Ognjene, široko ti bolje,
bez tebe će meni biti bolje.

Nećeš biti prvi ni jedini,
što je ot'šo u ovoj godini,
da ne ode samo Mićić Mića,
a ti možeš i kod Stevandića.

I bez tebe ja imam problema,
šta s Babaljem niko pojma nema,
valjda neće Cicko da se buni,
jer njegovi džepovi su puni.

Oj Bosiću, opet Vuk zagudi,
bar ti brate neđe blizu budi,
s ovim na kraj ja izać' ne mogu,
šta je ovo kuku dragom Bogu.

Tako vam je braćo moja draga,
sluša narod, a boji se vraga,
rečenica na umu mu mrska,
laku noć ti Republiko Srpska!