У одговору на „Одговор Пухалу од стране психопате из нашег сокака“ нисмо могли препознати оног гиздавог, самоувјереног, лаганог и полушаљивог стихоклепца Пухала.

Да ли га је питање „одакле му храброст да све људе који постављају питање у вези аутентичности бијелих трака сматра бездушним“ ујело за срце као човјека или чак као Србина тешко да ћемо икада сазнати, јер је Пухало као и слични му слободноумници по већ уходаној тактици прво пљунуо сваког ко је дирнуо у некакав догмат који исповједа, а који није нужно утемљен у реалности, па кад му се одговорило, пљунуо још више и љутито рекао да напушта икакву даљу полемику. Ако дијалог није наставак монолога неће га ни бити.

Тако то иде код нас (на путу ка ЕУ): или си поклоник личности и ријечи самозваних и узвишених (тако им мрских) (духовних) ентитета слободне ријечи или си безобразан, покварен, психопата, бездушан. Ријечник достојан тинејџерке којој јој најбоља пријатељица „лајковала“ слику симпатије.

Као психолог Пухало би требао знати да се у нервози и бијесу често изговарају критике које се „полове“, тада као у огледалу, другима замјеримо оно што замјеримо себи али да му не запињем и за тај рођени двопек, ево да поновим врло важну реченицу која савршено описује оно што управо Пухало непрестано ради:

„Bezobrazni ste jer godinama kao papagaji ponavljate nešto što je odavno već poznato, a pokvarenim što kada vam se predoče činjenice to svjesno ignorišete.“

А Пухало изгледа свјесно или болесно игнорише управо оно што сам написао, да ми је жао свих жртава, да се у уџбенике треба увести и страдање несрба, да се злочинци требају казнити и да је срамота што то није урађено па додаје:

„Da Mihiću, ja se bavim čišćenjem sopstvenog dvorišta dok ti i ostali Danijeli kosture iz 90-ih krijete u ormarima, od ratnih zločina pravite mučenike i mislite da se sve to može opravdati Jasenovcem.“

Прво да се човјек запита коме Пухало одговара јер не знам заиста на основу свега што сам рекао доноси овакве морбидне закључке (да кријем костуре у ормару, величам злочинце и правдам злочине страдањима из прошлости) таква наказна и злонамјерна импутирања у нормалним земљама би се морала доказати на суду, а ја бих се онда поновио бар новим патикама, али бих му и то опростио „људски иако сам Србин“, јер какав би овдје човјек био слободан мислилац а да га не етикетара и не запишава свака фукара, зна и он то врло добро.

Пухало се „ухватио“ Хашког трибунала за бившу Југу као за некакву мјерну јединицу правде, цинично и унапријед и у моје име (да, да тако се води дијалог са кадија-судија бе-ха-ба интелектуалцима, који своје кажу па завршавају полемику) закључујуће да је за мене и све Србе Хаг „политички суд“. Да се у то не би сумњало закуцава златни ексер у сандук своје теорије чињеницом да је УН установио тај суд. Ваљда свако ко има сазнајне рецепторе у тијелу и има бар двоцифрен коифицијент интелигенције схвата у каквом је положају УН након распада Источног блока и свако аргументовање „тако је јер тако каже или уради УН“ заиста је у најмању руку наивно.

Да не причам о бројним недослиједностима и двојним аршинима таквог суда, ослобађању већ пресуђених генерала који су гумицом обрисали читав народ, трговаца органа и хероина и кољача који су читава села поклала и полалила, само да подсјетим да је и такав суд у пресуди Караџићу споменуо и то, да су по Сарајеву и босански Муслимани пуцали на свој народ да би тако привукли медијску пажњу и убрзали интервенцију западних сила (то дакле није рекао неки тамо покварени, бездушни, безобразни психопата Данијел).

Тога дана и на ту тврдњу су пар стотина Бошњака пјенила о Хагу као о политичком суду. А Хрвати су наставили у истом тону након пресуда вођама Херцег-босне итд.

Дакле то што народне масе мисле да је Хаг политички суд не значи у сваком случају да јесте, а то што га је УН оформио не значи у сваком случају да није политички суд, који подлијеже новцу и интересима првенствено представницима западних сила и Саудисјке Арабије, извињавам се што се обраћам овако као Телетабисима, када се ријечи извућу и дописију не могу другачије.

И коначно да дођем до главне теме, какву катарзу траже наши прометеји?

„U trećem pasusu pričaš o cikličnoj katarzi koju žali Puhalo i ona dvojica autošovinista (super etiketa, jel tako?) Šušnica i Bursać, e pa da ti i to objasnim. Kada se o bijelim trakama, Tomašici, Keratermu, Omarskoj, Trnopolju, Manjači, Korićanskim stijenama bude svakog 31. maja, ali i drugim važnim datumima, govorilo na RTRS-u i pisalo u dnevnim novinama u Republici Srpskoj, jer su oni u Republici Srpskoj, onda ćemo mi prestati da pišemo i pričamo o tome. Kada delegacija Predsjednika, Narodne skupštine i Vlade Republike Srpske bude polagala vijence i odavala počast na ovim mjestima, onda ćemo ja i ova dvojica autošovinista (baš dobra fora) biti suvišni. Kada se Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske uključi u traženje nestalih Bošnjaka i Hrvata iz Prijedora, mi ćemo postati nebitni.“

За оне који нису нажалост упућенији ево шта остала двојица пишу о Републици Српској и српском народу уопште (бићу што краћи, ко жели нека сам истражује).

Ево шта каже Сушница у свом тексту „Evropska prijestonica kulturocida – od evropskog do našeg fašizma i nazad - Rat u BiH bio je projekat zatiranja istorije i sjećanja:

„Budimo iskreni i priznajmo da je velikosrpski etno-fašizam u tome bio primarni inicijator, neosporni lider i gospodar rata i mira. Rat je započeo kao pansrpski velikodržavni projekat uzimanja od Jugoslavenske federacije onoga što su Karadžićevi etno-fašisti i Miloševićeva crno-crvena koalicija mislili, a i sada misle da je “srpski grunt”. Taj grunt je trebalo okolčiti i markirati zatiranjem nepoželjnih kulturnih simbola i fabrikovanjem poželjnih pravoslavnih svetosavskih, novosrpskih narativa i markera.

Pansrpski radikalizam je bio odlučujući faktor agresije nošen pod a) zlokobnim Ćosićevim tragizmom, kosovskim mitom, jasenovačkom viktimizacijom i vječnom srpskim fantazmom zaokruživanja etnoekskluzivnog “srpskog državnog teritorija”, i pod b) skoro cjelokupnim arsenalom JNA i najznačajnijim dijelom obavještajnog i diplomatskog aparata bivše Jugoslavije. Naravno, ovo neće moći nikada ekskulpirati etno-fašizme prisutne i probuđene u druga dva kleronacionalistička korpusa, pogotovo herceg-bosansku zločinačku kliku, ali će im dati pravo mjesto u istoriji zločinačkog rata Srbije protiv svojih susjeda.“

Лично сам Сушницу питао, на некаквом предавању 1.6.2015. у „Стакленцу“, да ли су Срби овдје 14 вијекова, да ли су највише страдали у 19. и 20.вијеку и да ли су највише осуђивани, бомбардовани и расељени у и након посљедњег рата?

Одговор је био да су Срби БиХ потомци православних Босанаца конвертирани од „злочиначке“ Српске православне цркве у 19 вијеку, да „није чудо што су највише изгинули послије свега што су радили комшијама“ и да нису ни изблиза одговарали за злочине, те да неће имати право на своје сузе све док се не одрекну геноцидне Републике Српске и не буду клечали тражећи опрост од својих комшија“. То сам чуо рођеним ушима.

О Бурсаћу се више прича и зна, по њему је Бањалука доживотно под Младићевом крвавом чизмом, Срби су Србе истјерали из Сарајева, не постоји босански језик па су бошњачка дјеца (која уче бошњачки језик) у некој врсти апархејда, за карактер страдања у Сребреници нема дилема да се ради о геноциду итд.

Ако то није аутошовинизам, на чији помен се Пухало као етикети презриво шпрда, ја стварно не знам шта је. Као психолог понављам, надам се да зна бар он.

И шта мислите, да ли ће ова тројица постати неважни, то јест да ли ће престати вршити своју узвишену мисију отварања наших покварених, безобразних, бездушних и психотичних умова и позива на посипање пепелом ако се и догоди ово што Пухало обећава?

Зато су овдје бијеле траке и карактер злочина у Сребреници и квалификација логора и питања забране босанског језика, тумачење шест стратешких циљева РС са почетка рата и повезивање са четничким суманутим великосрпским плановима из Другог свјетског рата, пресудне и за карактерисање прошлости али и за будући легитимни опстанак Републике Српске. Као спојени дјелићи слагалице оне шаљу јасну поруку да је РС настала на геноциду, да је на читавој територији извршен геноцид (сјећамо се колективног разочарења у ФБиХ када је Караџић добио „само 40 година“ робије а геноцидност из општине Сребреница није развучена по цијелој РС).

И да додам што се конкретно бијелих трака тиче, то што их није било не умањује злочине над несрбима, то што их је било 12 (ако их је било толико јер свједока нема, разумљиво је и да се боје) управо нам говори да није била масовна појава, наређена „с врха“, а и од активиста је процурира мала прљава тајна, да су „бијеле траке“ уствари „бијеле лажи“ симбол који није толико битан већ је ту да привуче пажњу и „појача“ утисак. Такав став је морбидан и надасве глуп и велику штету је учинио управо несрпски жртвама.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije