Све више наших људи окривљује Гаврила Принципа као терористу што је убио представника окупаторске силе који је охоло на Видовдан дошао да парадира и подржи војне маневре ка Србији, прво јер је изазвао Први свјетски рат а друго јер би ми ето сада живјели у Аустрији, не би се морали селити у германске земље, били би господа и код своје куће.

Један од разлога такве опште малодушности лежи у нашој примитивној, бахатој, кратковидној и скоројевићкој елити која је умјесто далекосежних и горких реформи распродала готово сва капитална предузећа, заклала све златне коке чије смо супице одавно посркали па сада срљају у нове и све неповољније кредите тако крпећи се од мандата до мандата.

Остали разлози су свакако у тумачењу закона и запошљавања из перспективе нечијих и ничијих људи, свирепост послодаваца приватног сектора, клима етикетирања свакога ко искаче из једноумља као издајника и будале, девалвација образовања, све упитнији квалитет знања брзопотезних десеткаша доктора звучних презимена и дјевојака атрактивне спољашности тек изашлих из клубова, пардон читаоница, али и медицинског особља уопште као и све израженији недостатак необично скупих лијекова док се месари здравства неометано шире, планирајући нова милионска улагања (народним, вишедеценијским кредитима наравно), политизација и кружокизација културе, материјално и морално сиромаштво, непостојаност алтернативе на политичкој сцени, затрованост медија, неодговорност, глуматање величине сваке партијске неваспитане и суписмене пришипетље и јавашлук на сваком ћошку и слично.

Но да ли нам је за све то Гаврило крив и да ли би Аустроугарска овдје од нас начинила господу?

Прича о некаквом европском и хуманом, цивилизовању малих народа је отрцани еуфемизам за брутални терор колонизатора, по пјесми Радјарда Киплинга "The White Man's Burden" (1899) тобожњи "терет бијелог човјека" који осјећа дужност да "тек уловљенима, јогунастим народима, напола ђаволима и напола дјеци" донесу мир, боље услове живота и комуникације, наравно у замјену за ропски положај животиње и брутално експлоатисање. Цијена, аланфордовски речено - права ситница.

Коме није довољно јасно, ко мисли да историја надмено бунца, нека прочита дјела Петра Кочића, а може и Светозара Ћоровића, Дучића, Шантића...

Дакле оно што су САД, Британија, Француска, Русија, Њемачка, Шпанија, Португал, Италија, Холандија и Белгија радиле чешљајући (истребљујући) народе и халапљиво и бијесно тргајући мапе Африке, Америке и Азије као платно, то је Аустроугарска покушала да уради са Балканом. По већ ранијим договорима о подјели интересних сфера, по којој би Русија што већом Бугарском сигурно и дубоко загазила у топле воде медитерана а остатак Балкана припао би Аустроугарској, двојна монархија је прво налегла свом тежином на српске просторе, окупиравши БиХ у кој је било највише Срба а муслимани су писали ћирилицом и њихов беговат је био спреман да призна српско име за повољну аграрну реформу и очување повластива (звучи познато мајку му) забивши клин између Србије и Црне Горе војним гарнизонима у Санџаку (Рашкој области) тако пресјекавши и опколивши "ухапшени српски народ" којем је свим силама спријечила излаз на море створивши Албанију а онда је кренула и у физички обрачун. Рата би било и без Гаврила, он би се најдаље одгодио до прољећа наредне године јер је Аустроугарска изнутра била разрована и поједена и презадужена и једини је спас видјела у експанзији и ланцу од Берлина до Багдада који је прекидао ни крив ни дужан српски народ а који је грцао за комадић земље и неба.

А да ли би нам било боље да смо постали Босанци или Хрвати у тој подунавскох тамници народа и бедему римокатоличанства, не вјерујем.

Да ли је епилог након сто година исти, чини ми се са ипак није. Опет кажем чини ми се, а свако нека одлучи за себе.

Ал' на Гаврила не дам!

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције