Ma ja bogami jedva čekam, neka, neka ukinu više ovo vraćanje sata pa nek pokazuje vrijeme koje god hoće. Kad bolje razmislim dobar dio života sam protraćio na naguravanje kazaljki i na davanje saglasnosti portalima za upotrebu kolačića. I kako, bože, svemir uopće nema nekakvoga pametnijega posla osim da ovim iznurenim stanovnicima ovog histeričnog kamenčića u samo jednoj od bezbroj galaksija, zagorčava život.

Ma ne mogu više. Eto, ko biva, mi smo svojom savršenošću toliko sve to dobro nakurikali da nas samo još malkice jebe jel dva ili tri sata. Ma ja...

Meni se bogami „pričinja“ potpuno drugačije. Naime, toliko smo ovu planetu i sve na njoj svukli u ravan da nam je samo i ostalo da se bavimo takvim trivijalitetima.

Evo prvi april a čovjek ne smije biti siguran da li neko pokušava da se našali ili je to stvarno možda neka vijest dana, jer je sve moguće i sve dozvoljeno. Jer ako iole pratiš medije svatiš da ti zapravo nisi „ni doš'o, ni poš'o“, ti si „otiš'o“ i to u tri lijepe matrine, skupa sa ostalima, dakako.

„Bruje portali“, pritisak brate, neizdrživ, trpiš, šutiš, slušaš, ignorišeš al džaba, ne popušta. Na kraju postaneš alergičan k'o onaj Ćesir na objektiv.

Ne vole ti ove vođe nacionalnih zajednica tu tehnologiju, ne vole ni novinare, al oni svakako i nisu predmetom njihovoga lajanja na kamere. Jest malo se je javnost pobunila na tu uvriježenu bahatost, što je opet, normalno, izazvalo i reakcije osvjedočenih branitelja takvoga društvenoga narativa.

I tako, pozvalo, mo'š misliti krug intelektualaca 99, (ne znam šta je ovo 99, 69 bi mi bilo prikladnije), dakle pozvalo „naakog“ Zahiragića, odgojenog stranačkog vojnika, da nam „ono“ saopšti da to brate i nije neka fora da se jedan takav vizionar i moralna gromada,  kao što je pomenuti siledžija, razapinje na vješala. I on i Bakir mu, zaprepašteni k'o da su ugledali auroru borealis iznad Mihrivoda.

To što on (Ćesir), skoro doslovno, vješa i razapinje ljude i što tendere i javne nabavke harči na dnevnoj bazi, nije nešto što bi nas trebalo brinuti. Pa ja...

Znači nije ovdje ološ isplivao na površinu, ovdje pogan sejri s najveće skakaonice, jede grožđe i neselektivno urinira po ono malo inteligencije utopljenika.

Hajd dobro, šta ću, dal da čitam dalje il da se ubijem? Ma čitaću, o'kle mi muda da se ubijem, a i ne treba žurit, milion je stvari u ovom vremenu koje ne mogu iščekati da ti dohakaju, a jednom hoće, svima. Znači samo treba biti strpljiv.

Eto na jesen će, akobogda, i prva gej parada u Sarajevu. Ne smeta mi, nemam ama baš nikakvo mišljenje o tome. Inače se ne bojim homoseksualaca, bojim se pedera ali to je nešto drugo, oni ionako neće učestvovati na toj šetnji.

A bogami sam i znao, čim je stigao onaj novi američki ambasador sa kompletnom svojom egzotičnom osobnošću, osjetio sam da će se kod nas i tradicionalno najgorljiviji protivnici tog „bluda i nemorala“, strateški početi uvlačiti u organizacioni odbor ove parade. Takva je to sorta. One zastave što su se s njima krvili po Predsjedništvu par mjeseci će 'ladno zamjeniti sa zastavama duginih boja. Vidjećete.

Iznenadi me i jedna vijest ono k'o u formi onih viceva „jedna dobra i jedna loša“. Kaže SDS neće u vlast sa SNSD-om- to je dobra vijest, a loša bi bila da sa SNSD-om, SDA-om i HDZ-om hoće samo DF. Da spase civilizaciju, normalno, inače neviđena politička snaga koja je strah i trepet za ove prethodne tri, koje će ih pustiti u vlast čim mognu od smijeha. Ali namečili se oni, sve iz pozicije pravednih a nesvaćenih mučenika, u vlast i Bog, pa ako ništa bit će im k'o Senadu Luliću na okupljanju reprezentacije, hurmašica, kafica, raja i rodbina, a kad dođe utakmica „nemereš ništa“. Ma barem ublehe imamo u neograničenim količinama.

Ali sreća pa ima i gore. A za to „gore“ se već mora pobrinuti neki, recimo, profesionalac. Poslije svega što te u ovakvom jednom danu snađe moraš biti baš dobar da izrežiraš iole zanimljiv nastavak. Ko će nego priznati svjetski redatelj, žalosni Emir Kusturica, koji se je, eto, dosjetio da u sred svog tog glamura, slave, sa statusom „nekake“ vertikale, krene švercovati nekakve metke u Rumuniju. To valjda u slobodno vrijeme, ono kad ne riga bljuvotine raznoguznim balkanoidima sa kakvih režimskih televizija. A 'ta će, čuj metke a režiser?. I kako to da uboga granična policija Rumunije ne kuži da je to standardno pakovanje za imalo pristojniju balkansku svadbu. Ma „mrze“ ga i oni, nema šta drugo biti.

Ne znam šta je, jeli to Bog ili onaj svemir s početka, ali što god da jeste činjenica je kako se zna dobro zajebavati s ljudima. Pa zamisli, instalira te nešto u ovo vrijeme i ovaj prostor i da ti da istovremeno budeš mentalni uhljup i dobar režiser.

Pa šta taj Bog ili svemir puše za Boga miloga i zašto i mi ne možemo.

Zapravo možemo i mi, pobrinuo se je svemir ipak da u kreiranju te ravnoteže i nama nešto dopadne tako da, nedvojbeno, imamo i mi šta pušiti...

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije