Frontal RSS Feed http://www.frontal.ba/ Copyright 2020 Promotim d.o.o. Frontal RSS Feed Na ljutu ranu, vanredno stanje Sun, 29 Mar 2020 12:02:15 +0200 Dok čitate ovaj blog, u Republici Srpskoj traje vanredno stanje, a to znači da predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović ima pravo „da na prijedlog Vlade ili po sopstvenoj inicijativi i nakon što sasluša mišljenje predsjednika Narodne skupštine, donosi uredbe sa zakonskom snagom i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine i imenuje i razrješava funkcionere, koje bira, odnosno imenuje i razrješava Narodna skupština.“ član 81. Ustava Republike Srpske. Ono što je mnogo važnije je činjenica da „Aktima Narodne skupštine, odnosno aktima predsjednika Republike ako Narodna skupština ne može da se sastane, za vrijeme ratnog stanja koje proglase institucije Bosne i Hercegovine i vanrednog stanja mogu se, izuzetno, dok to stanje traje, obustaviti pojedine odredbe Ustava koje se odnose na donošenje zakona, drugih propisa i opštih akata i preduzimanja mjera republičkih organa i na pojedine ljudske slobode i prava, OSIM sloboda i prava iz čl. 10, 11, 13, 14, 15, 17, 18, 19, 20, 24. i 25. Ustava, mijenjati organizacija i ovlašćenja izvršnih, upravnih i pravosudnih organa i njihov personalni sastav, kao i teritorijalna organizacija u Republici. Teorijski to znači da nam vlast može: Ograničiti vašu slobodu i ličnu bezbjednost, Možemo ostati bez jednake zaštite svojih prava u postupku pred sudom i drugim državnim organom i organizacijom tj., bez mogućnosti žalbe, Mogu nam ograničiti kretanje i boravak na teritoriji Republike Srpske, Mogu nas prisluškivati i kontrolisati komunikaciju, Tajnost ličnih podataka više ne mora da važi, Mogu cenzurisati medije, Mogu zabraniti naučno, umjetničko i kulturno stvaralaštvo, Mogu zabraniti javna okupljanja, Mogu zabraniti političko djelovanje, Mogu ograničiti javno iznošenje mišljenja o radu državnih i drugih organa i organizacija. Mnogo je načina da se ova pandemija u Republici Srpskoj zloupotrebi, ali ne samo u njoj, jer vidimo da se o tome javno i intenzivno govori i u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Budimo pošteni, vlasti na Balkanu, pa ni u Republici Srpskoj, nikada nisu mnogo držale do ljudskih prava i sloboda. To je nužno zlo, sa kojima su morali živjeti. Pa sjetimo se svih onih obojenih revolucija u posljednjih deset godina i sistematskog „uzgajanja“ paranoje i stvaranje imaginarnih vanjskih i unutrašnjih neprijatelja Republike Srpske. Sjetimo se šta su govorili o protestima na Trgu Krajine. Sjetimo se kakvim riječnikom se opisuje opozicija. Dodamo li tome stavove vlasti o nevladinom sektoru koje redovno optužuju da su strani plaćenici i izdajnici, sasvim je normalno da na pomen vanrednog stanje imate grč u stomaku. Koliko im je stalo do ljudskih prava najbolje govori objavljivanje imena onih koji ne poštuju karantin ili izolaciju. Šta su očekivali objavljivanjem tog spiska, da građani umjesto policije pruzmu pravdu u svoje ruke? Ja nemam poroblem sa vanrednim stanjem, jer na ljutu ranu, nekad treba stavit i ljutu travu ali imam problem sa ljudima koji će to provoditi. Koliko imate povjerenja u Dodika, Stevandića, Cvijanovićku, Đokića, Viškovića, Pavića i Čubrilovića? Ja nemam, jer svi oni su fosilni ostaci 90-ih, a znamo kako su se tada poštovala ljudska prava. Ne plašim se ja da će oni ovaj period iskoristiti da bi se obračunali sa opozicijom, medijima, nevladinim sektorom, jer oni to rade i kad je stanje redovno, plašim se da će nam vanredno stanje proglasiti kao normalno, i za naše dobro, jedino moguće i kada nestane virusa. Duboko se nadam da nikome iz vlasti u Republici Srpskoj neće pasti na pamet da ovo zloupotrebi, ali kad vidim kako se provodi Odluka o zabrani lažnih vijesti i širenja panike nije mi svejedno. Jednako tako očekujem od građana da se strikno pordržavaju uputa i naredbi koje dolaze od vlasti, jer nema opravdanja da svako veče 80 ili 100 „pametnjakovića“ svjesno krše policijski sat. Da pojedinci bježe iz karantina i samoizolacije, trgovci dižu cijene u nebesa. Jer upravo ti građani i ti trgovci daju povoda vlastima da donose ovakve mjere. Ljudska prava su kao i zdravlje, najčešće o njima ne vodimo računa dok je sve u redu. Ona se lako se izgube, a tek da ih izgubiš shvatiš koliko su nam bila važna. Zato perite ruke, držite ostojanje i mislite svojom glavom.   Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (29.03.2020) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61550/na-ljutu-ranu-vanredno-stanje http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61550/na-ljutu-ranu-vanredno-stanje Zašto želim ići na SparkMe 2020? Fri, 27 Mar 2020 18:39:26 +0100 Postoje ti neki momenti koji promijene život u sekundi, pomjere ga s već poprilično utabane putanje i skrenu u nekom do tada nepoznatom pravcu. To je nekome poruka, poziv, susret ili nešto četvrto. Možda čak i nije odmah jasno da je to trenutak koji sve mijenja, ali vremenom postaje i više nego jasno. Za mene je to bila 2018. godina, koju je čak uspjela nadmašiti 2019. ili je možda ipak bio samo prirodan slijed događaja. Ponuda za saradnju sa Frontalom mi je te 2018. otvorila nebrojena vrata. Rad sa do tada nepoznatom ekipom, mogućnost da u tekstove unesem sebe bez ikakve cenzure, razvijam se, svakodnevno učim i usavršavam i postanem dio nevjerovatne Frontalove porodice potakla me da počnem više vjerovati u sebe i svoje sposobnosti i u konačnici pronađem izgubljeni dio sebe. Upravo su oni ti koji su žarko navijali i držali fige da prošle godine uspijem postati jedan od ambasadora/službenih blogera Spark.Me konferencije i radovali se vjerovatno više od mene. Onako iskreno, kako to najbliži samo mogu. A znate kakav je osjećaj imati uz sebe ljude koji vjeruju u vas? U nekim momentima važniji nego da sami vjerujete u sebe, jer ako i nešto krene neplanirano znate da imate na nekoga se osloniti. I bio je SparkMe 2019. fenomenalan. Riječima je teško opisati kako je predivno kada te nepoznati ljudi prihvate kao da se znate cijeli život. Maksimalno se taj vikend iskoristio, naučilo mnogo toga koje se poslije moglo primijeniti ne samo u poslu nego i u životu. Stvorila prijateljstva za cijeli život. Pa, iskreno da ne bi SparkMe prošle godine teško da bih znala zašto moje učenice usred časa izvode nekakve plesne pokrete koje su vidjele na TicToc-u. Upravo onom o kojem sam prvi put čula na konferenciji pa počela pratiti na kakav se način može iskoristiti a one ostale u čudu kada sam im nešto drugo predložila. Valjda, u njihovim očima, mi dinosauri, komuniciramo samo preko Fejsa i ne znamo šta oni danas vole i koriste. Zašto želim i ove godine otići? Hmmm, ako se slušaju moji učenici i moja majka koja ponavlja "a gdje bi ti to sad opet išla", neću daleko stići. Zato, njih nećemo ni pitati ni slušati. :) SparkMe 2019. je bio događaj koji mi je promijenio život. Doslovno. Tu je donesena odluka o promjeni načina života i okretanju nekom drugačijem usavršavanju. Kao što Hana prije par mjeseci reče: "Šta je bilo na tom Spark-u da si odlučila toliko se promijeniti?" A to Hanino "toliko" je u stvarnosti 24kg manje koje su se u međuvremenu istopile i mnooooogo literature koja se redovno iščitava i postala mi je sastavni dio života. Upravo je „Funky Business“ bila prva knjiga preporučena da je pročitam i sad bi stvarno bilo nefer da ne slušam uživo predavanje Jonas Ridderstrålea na ovogodišnjem Spark-u, zar ne?! Ovogodišnji moto SparkMe konferencije „Dare to inspire“ je upravo ono što nam svima treba biti vodilja. Inspirisati nekoga drugog i potaknuti da izađe iz zone komfora, odvaži se nešto novo naučiti, odvikne loših osobina, dobre poboljša, naučeno primijeni, poveže sa ljudima s kojima možda u svakodnevnim okolnostima nikada ne bi. Onako kako sam ja imala sreću u svom mentoru pronaći najveću inspiraciju, za neke je možda to prošle godine bi pobjednički startup Boostowski, koji je slučajno ušao u takmičarski dio i na kraju sve druge pomeo u finalu iskoristivši priliku koja im se ukazala. Inspiracija je i posmatranje nastanka ideja za zajedničke projekte koji se dalje razrađuju na kafe pauzama. Tim SparkMe konferencije je inspiracija. Dovoditi redovno najveća imena i iz godine u godinu i nadmašivati sebe. To rijetko ko može, a njima redovito polazi za rukom. A odgovor na naslov – želim ići jer mi nakon samoizolacije treba sunce, crnogorska ljubaznost, more (!!!), najiskreniji smijeh s dragim prijateljima, znanje kojim te sve vrijeme bombarduju, prilika da tvitam na njemačkom (warum nicht mit etwas weitermachen, womit man letztes Jahr angefangen hat?!) i na kraju ono uzbuđenje pred sami početak konferencije i raniji odlazak (čak sat vremena prije početka) uz Hanino i Miloševo objašnjenje "Naravno da idemo ranije. Uvijek to radimo. Moramo zauzeti najbolja mjesta."   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (27.03.2020.) http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61549/zasto-zelim-ici-na-sparkme-2020 http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61549/zasto-zelim-ici-na-sparkme-2020 Istine i laži u doba epidemije! Thu, 26 Mar 2020 09:24:05 +0100 Iskreno saučešće porodici preminule ilidžanke, naše komšinice. Uzrok smrti infekcija korona virusom, utvrđen nakon njene smrti u Domu zdravlja Ilidža. Naglašavam, podvlačim i podržavam, „Problem je, ističe, ( dr. Mujo Hošić, pulmolog, Ilidža) što svi kriju i svi lažu, a glavni problem je neprosvijećenost stanovništva i nespremnost sistema, zbog čega se dolazi u ovakve situacije.“ Molim porodicu za razumjevanje, a sve vas da se ne ljutite i da me ne kritikujete zbog nekih riječi ili stavova, misli koje ću koristiti u ovom tekstu koji pišem na osnovu do sada poznatih činjenica o preminuloj komšinici, koja je umrla kao posljedica zaraženosti korona virusom, o protokolima, upustvima i pravilima ponašanja građana i institucija u doba pandemije, sa posebnim aspektom na ponašanju medija. Žena koja je preminula na putu do Doma zdravlja na Ilidži u nekoliko navrata je dolazila u Dom zdravlja Hrasnica da joj prate zdravstveno stanje...kako se nije mogla utvrditi epidemiološka veza pacijentice sa nekim ko je došao sa ugroženog područja ...nisu je testirali! Postoji sumnja da je njena kćerka imala kontakte se nekim ko je bio u Italiji. Najnovija informacija kaže da je ćerka preminule lagala da je imala kontakte sa Italijom da bi natjerala sistem da reaguje, da testira njenu majku. Ako je ovo istina gdje je i od koga je njena majka pokupila virus? Ko to hoda Ilidžom ili Gradom Sarajevom i dijeli virus? Zatvorena je firma u kojoj je preminula radila, i naravno da zaposleni moraju u strogu izolaciju. Pitam se kakav je to menadžer, vlasnik firme, koji poslije saznanja da mu je bolesna radnica, nije se raspitao u kakvom je ona stanju, od čega boluje i da u skladu sa tim saznanjima poduzme adektavne mjere na zaštiti svih onih koji su bili sa njom u kontaktu. U prilogu ovog teksta postavit ću nekoliko tekstova koje govore o informacijama povodom smrti naše komšinice na Iidži, koje vrve od kontradiktornosti. Iz njih se može vidjeti da večina novinara nije na visini zadatka, da se ne drži pravila, a posebno da u kriznim situacijama moraju koristiti više informacija od validnih izvora. Molim državne institucije da donesu još rigoroznije mjere i aktivnosti za sprečavanje širenja zaraze od korone virusa. Dokaz da je zatvoren Dom zdravlja Hrasnica, jer su danima imali kontake sa osobom koja je umrla od posljedica infekcije korona virusom, a što je utvrđeno poslije njene smrti. Isto tako je ugrožen i Dom zdravlja Ilidža jer dosadašnje zaštitne mjere nisu bile efikasne. Molim zdravstvene institucije da prate i primjenjuju svjetska pozitivna iskustva i prijedloge, da se drže propisanih protokola, a posebno da testiraju sve sumnjive osobe na vrijeme. Ljekarska komora FBiH: „Racionalno postupanje“ sa testiranjem nije u skladu sa preporukama SZO (Svjetske zdravstvene organizacije), i zato traže hitno testiranje od Ministarstva zdravstva FBiH i da se prošire kriteriji za testiranje slučajeva sumnjivih na koronu virus Molim sve građane Bosne i Hercegovine da smanje socijalne kontakte, a oni koji moraju na posao da se pridržavaju svih mjera zaštite. Genaracijo ostani kod kuće! https://www.klix.ba/vijesti/bih/koronavirus-potvrdjen-kod-dvije-osobe-na-ilidzi-jedna-vec-preminula/200324230?utm_source=WebPush&utm_medium=Notification&fbclid=IwAR0JF8GksHpMboQx9K-lgLzJhsX-kq6cflcjo0u6cWJ2PeGK7W38Jqtw9hk https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/dva-nova-slucaja-zaraze-koronavirusom-u-bih-u-sarajevu-umrla-starica-prije-nego-sto-su-stigli-nalazi-testiranja-542076?fbclid=IwAR0LwPRCcnjAqDfV1Qp6LMh_bia6bznLG_GveC1L0eRDS9TtGal3Uw_6z_s https://www.glassrpske.com/lat/novosti/vijesti_dana/korona-virus-potvrdjen-kod-dvije-osobe-u-sarajevu-jedna-vec-preminula/310465?fbclid=IwAR3WYZ5IdXjY5IaCudkBnoIxEvh-GnhorMkrM6__YHSkXDn2xRKbYrg2dvU https://www.klix.ba/vijesti/bih/nakon-smrtnog-slucaja-na-ilidzi-zatvorena-ambulanta-u-hrasnici-u-izolaciji-oko-20-zdravstvenih-radnika/200325060?fbclid=IwAR1PxnNHMn52laZ2ISlxqkPe46PbctN9lfnmQ6gKAcF8-XzpBoFyRuDPz_M https://www.klix.ba/vijesti/bih/nacelnik-ilidze-porucio-budimo-odgovorni-ostajte-kuci-proci-ce-i-ovo/200325084?fbclid=IwAR3yw_mYzE9jG7G_1ZdfZJLcBRCkllQh3VFui2nJfVIyl4TzSO7euxgsNd4 https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Sarkic-Zatvorena-ambulanta-u-Hrasnici-u-koju-je-dolazila-preminula-od-virusa/590745?fbclid=IwAR0atMd-FvNN-BGsvjLjgu7qPeZV75IvjWJyrscQWJPMwEDkAqI8Q92TStI https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/nakon-smrtnog-slucaja-hrasnicani-u-strahu-zatvorena-ambulanta-u-naselju-542246?fbclid=IwAR2S8qG9qYaFYnmpJK7VovXlpOE0bHsCufBW1asbB_tDOuAYFpPE3msvDgw https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/dva-nova-slucaja-zaraze-koronavirusom-u-bih-u-sarajevu-umrla-starica-prije-nego-sto-su-stigli-nalazi-testiranja-542076?fbclid=IwAR3TdJRfnyBbGJHoKTSeOsFAA4NDhcazD__qL_pZ-MhcxGp1HaLaI7qxG3U https://avaz.ba/vijesti/bih/557223/doktor-hosic-o-smrti-zene-na-ilidzi-bez-obdukcije-niko-ne-moze-znati-je-li-umrla-od-koronavirusa?fbclid=IwAR03YugssVuz_2aaPMdMs1hn8HE8M-YV0J8iM1JYtSXPvD_uVhoRZapKSf4 https://nap.ba/news/63123?fbclid=IwAR2A8_7J91gUBCIl7ZTJerHj6GgHtvuRbyMPho4ROjmuosRMK3MQGfdrVRI   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (26.03.2020.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal   .   http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61547/istine-i-lazi-u-doba-epidemije http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61547/istine-i-lazi-u-doba-epidemije Uvođenje dodatnih “mjera pokući” Mon, 23 Mar 2020 09:17:23 +0100 Nakon od strane nadležnih institucija sasvim opravdanog uvođenja mjere apsolutne zabrane kretanja osobama od 0-18 godina, u narodu poznatijim kao djeca, po stanovima u kojima obitavaju pripadnice i pripadnici pomenute skupine nastalo je jedno novo stanje, kako za njih tako i za njihove roditelje. Stanje je takvo da se na momente čini sasvim opravdanim, a u cilju ostanka roditelja iole normalnim tokom trajanja zabrane izlaska djeci, razmisliti o uvođenju dodatnih mjera, tzv. mjera pokući koje bi uključivale: - apsolutnu zabranu povisivanja tonova iz bilo kog razloga - apsolutnu zabranu kretanja “nako” po stanu ili - sjedi đe si ni za đesi nisi! - apsolutnu zabranu kretanja po stanu na bilo koji drugi način osim normalnim, laganim hodom - zabranu jedenja "nako"  - zabranu nagovaranja roditelja da “nas staviš u auto i odemo negdje gdje nema policajaca” i predlaganja ostalih finti kako da se izigra mjera zabrane izlaska “a da nas ne ufate” - zabranu širenja lažnih vijesti “da se smije bit u autu jer je drug bio sa tatom i zaustavili ih policajci i nisu im ništa” - zabranu insistiranja da se “spava kod druga ili drugarice” - zabranu insistiranja “da drugarica ili drug spava kod nas” - zabranu upućivanja tugaljivih i čeznutljivih pogleda nakon gledanja kroz prozor - zabranu radovanja “e baš nam je drago što ni vi sad ne možete vani jer je policijski sat” - zabranu postavljanja pitanja kao što su: - “a šta ću ja sad da radim” - ”a što to vi možete vani a mi ne možemo” - ”a kaćemo moć izać više”... Šalu nastranu, nije lako ni roditeljima ni djeci. No, mora se biti strpljiv, miran, dostupan... jer izbora nema, a kada znate da nema izbora sve je puno lakše.    Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (23.03.2020.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal     http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61546/uvodenje-dodatnih-mjera-pokuci http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61546/uvodenje-dodatnih-mjera-pokuci Kako da paničite pametno? Sun, 22 Mar 2020 18:55:46 +0100 Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (22.03.2020) Prije neki dan objavio sam na tviteru lažnu vijest koju mi „fina srpska raja“ nikad neće oprostiti, ali moj narcizam, koji ne poznaje granice, mi govori da je upravo ta objava inspirisala Vladu Republike Srpske da donese odluku o zabrani izazivanja panike i nereda tokom vanredne situacije. Pa, ako me se sjete 9. januara, sjete. I dok sam razmišljo o svemu što mi se tih dana izdešavalo, shvatio sa da ja uošte ne znam šta je to panika, kako se izaziva, kako sprečava i kako kontroliše? Panika se javlja usled iznenadnog ili jakog straha vezanog za ugrožavanje života. To je posebno emocionalno stanje i iracionalno ponašanje, a uzok tome može biti manjak informacija o nekoj strašnoj ili neshvatljivoj situaciji kada ne postoji racionalno objašnjenje, ili može biti posledica viška informacija i glasina, kojima se potencira stepen opasnosti i neposredne ugroženosti. Kada se dešava u grupi  ono se ogleda kroz haotično ponašanje i gubitak samokontrole, ne vidi se izlaz iz nastale situacije i pokuašavaju se spasiti po cijenu stradanja drugih, što za posledicu može da ima veću ugroženost po pojedince, od same opasnosti. Da bi se inicirala panika događaj koji joj prethori moda biti  iznenadan, dugotrajan ili se mora ponavljati. Takvi događaji izazivaju uzbuđenje, potom zbunjenost zbog nemogućnosti da nađemo pravi odgovor, što vodi ka strahu i neadekvatnom ponašanju (bježanje, prekomjerna kupovina i sl.). Strah sam sebe uvećava tako što strah jednih utiče na strah drugih, što dovodi do povećanja straha prvih. Da bi prijemčivost za paniku smanjili važno je da vodimo računa o nekoliko stvari. Moramo voditi računa o našem tijelu, što znači da trebamo biti naspavani i odmorni i to ne bi trebao biti problem u ovakvoj situaciji. Izbjegavati alkohol i narkotike, ma koliko oni bili laki, jer oni utiču na promjenu svijesti, a to vodi ka pogrešnoj procjeni realnosti. Redovno uzimati propisane terapije i ne dozvoliti da na bilo koji način ugrozimo funkcionisanje našeg organizma. Svima je jasno da je danas veoma važno smanjiti fizičku bliskost, ali to ne znači da treba da budete usamljeni ili da se osjećate ostavljenim i bespomoćnim. Danas postoji mnogo načina da budete u kontaktu sa ljudima do kojih vam je stalo i bez fizičke bliskosti (Fejsbuk, Viber, Skajp, Vocap, telefon). To što neko nije sa vama u stanu ili kući ne znači da treba da se osjećate ostavljenim i bespomoćnim. Niko od nas neće ostati ni gladan, ni žedan, samo se treba raspitati kome se treba obratiti. Vjerujem da nikada do sada nismo bili bliži jedni drugima, na planeti zemlji, iako smo fizički odvojeni. Sasvim je normalno da ste zabrinuti i da vas je strah, ali kada ne možete tu tjeskobu i strah da kontrolišete, pozovite neku instituciju u kojoj rade psiholozi, psihijatri, ljekari porodične medicine i tražite pomoć. Dobićete je. Na kraju imajte na umu da u ovakvim situacijama najveći broj ljudi će razumjeti stanje u kojem se nalazite, jer se i oni nalaze u istom sosu, i spremni su da vas saslušaju i da vam pomognu. Znači, nismo se odrodili i spremni smo da pomognemo jedni drugima. Takođe je važno da se ne „preinformišete“ dovoljno je da prikupite relevantne informacije ujutro i naveče i moći ćete da bez problema funkcionišete taj dan. Nema potrebe da posjećujete sve moguće portale, jer u ovakvim situacijama svi prenose iste vijesti, samo povećavate nervozu time što ste  po cijeli dan na internetu. Ostalo vrijeme „potrošite“ na neki pametniji način (učenje, čitanje, pisanje, gledanje filmova i emisija koje nemaju veze sa ovom situacijom, igrajte šah, karte, jamb, plej stejšn, radite u bašti, imajte bjesomučni seks, spremajte kuću, pričajte sa ukućanima). U vanrednim okolnostima moramo slušati ove na vlasti, to ne znači da ih trebamo voliti, moramo se pridržavati onoga što nam naređuju i to je sasvim dovoljno. Nema potrebe ni da se ćuti, ali pokušajte svoju kritiku da iskažete bez govora mržnje i jakih emocija. Zašto da bespotrebno plaćate kazne, zbog toga što smatrate da nas vode propalice? Na kraju uvijek morate imati na umu da ste vi taj koji uvijek odlučuje šta će te uraditi, a šta ne. Niko tačno ne zna koliko će ovo trajati i važno je da to uvijek imate na umu. Pokušate da osmislite svoj život, kako vama najbolje odgovora. Nerealna očekivana vam neće nimalo pomoći. U ovakvim situacijama najvažnije je sačuvati razum i biti odgovoran, kako zbog sebe, tako i zbog drugih. Jer kad čuvamo sebe, mi tada čuvamo i druge. Na kraju želim da poručim nešto i ovim guzonjama na vlasti „paniku ne izazivaju loše vijesti, već strah da su prave vijesti sto puta lošije!“ Od vas očekujemo pravovremene i tačne infromacije, ma kakve one bile. Od vas očekujemo da nam obrazložite zašto je neophodna  neka mjera koju uvodite. Od vas očekujemo da se manite politike i veličanja sebe, pa makar to bilo i između redova. Jer i ovo će proći. Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (22.03.2020) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61545/kako-da-panicite-pametno http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61545/kako-da-panicite-pametno Kada ćemo neke stvari na vrijeme naučiti i zašto nikada? Thu, 19 Mar 2020 13:24:24 +0100 Za naciju koja je preko svojih leđa godinama, ma kakvim godinama, stoljećima, preturala svakojake nedaće još uvijek se nekim stvarima nismo naučuli. I sve nekako ostavlja utisak da nekako nikada i nećemo. Posmatrajući sveopšte ludilo posljednjih dana ne otimam se utisku da živimo u onom snimku kada porodica opušteno uživa na suncu terase nekog ski rezorta u Alpama pa na prizor lavine koja im se približava otac uporno ponavlja – ma sve je to kontrolisano, nema potrebe za panikom – dok im se lavina bukvalno ne pojavi ispred samog nosa pa isti taj otac prvi trći glavom bez obzira ostavljajući ženu i dvoje djece za sobom. Taj otac smo bukvalno mi, zapravo velika većina nas. I ne možete me uvjeriti da nije tako. I dok se broj zaraženih u susjednim državama polako povećava, mi opušteno zbijamo šale kako nas u Federaciji ipak eto neće nego se „baš okomi“ na one tamo u drugom entitetu. A ti tamo u boljem dijelu BiH shvatiše puno ozbiljnije od nas ono što je neizbježno, pa zatvoriše javne ustanove, pa ograničiše kretanje, pa zabraniše javana okupljanja, pa.... (nastavite sami niz) Možda imate sreću da u ovim danima živite baš u Banjaluci, pa bar imate osjećaj da se neko brine i o vama i o rizičnim grupama. A šta je sa svim drugim gradovima koji su danima čekali da se neko sa viših nivoa smiluje i kaže da šiša barovi i kafane ne smiju raditi, da je suludo sjediti po cijeli dan u baštama kafića zbijen jedno uz drugo?! Zašto niko nije reagovao na prizore mladih majki koje bezbrižno zajedno sa svojim bebama okupljene sjede na suncu u baštama? Koliko god da je lijep prizor, zasigurno nije niti preporučljiv niti zdravorazumski prihvatljiv. Mada, eto nama očigledno jeste iako svugdje drugo nije. Zašto nikako da naučimo na svojim greškama? Zašto ne učimo na tuđim primjerima dobre prakse? Nonšalantnost naspram situacije koja nam, prema svim pokazateljima, nije još ni došla, je zastrašujuća. Roditelji koji očigledno ne razmišljaju pa djecu puštaju da se igraju s vršnjacima i govore da je baš eto sada idealno da dijete izađe van kuće, neki čak odluče malo otputovati ili se pak vrate s puta i sasvim normalno dijete pošalju u školu, u društvo. Sve vidjela svojim očima, doživjela u posljednje dvije sedmice i ostarila za 5 godina nervirajući se zbog tuđeg bezobrazluka, drskosti i nadasve gluposti. Jesmo li spremni na ovo što slijedi? Nismo! Zašto nismo? Jer nas nije briga! Mi nismo ni spremni na snijeg u januaru, nismo spremni ni kada blagovremeno najave redukcije struje i vode, nismo spremni kada svi bruje da će se nešto dogoditi pa se eto iznenadimo kako se zaista dogodi. Ispravite me ako griješim, ali drugačije ne mogu posmatrati situaciju. Ima dobrih primjera ali sve posmatram iz ugla grada u kojem živim, promatrajući ljude koji me okružuju i plašim se onoga što nas vjerovatno neće zaobići. Radim trenutno u prosvjeti i u 90% slučajeva škole nisu spremne da iznesu teret online nastave. Može neko reći da pretjerujem ali to je blaža verzija pravog stanja. Kadar nije obučen jer nikome nije palo na pamet da u 21. stoljeću se nešto može dogoditi pa da učenici ne mogu ići u školu i redovno pohađati nastavu. A mi živimo u zemlji koja je preživjela i razorne zemljotrese i rat i poplave i opet nikome nije palo na pamet da nastavno osoblje mora i treba znati baratati najjednostavnijim eukativnim platformama (paralelno istome učiti i učenike) a ne sve na povuci-potegni preko noći pokušati pohvatiti. Da ne bude zabune, prosvjetni radnici će dati apsolutno sve od sebe da izvuku najbolje iz date situacije ali zar je zaista moralo doći do ovoga? Zar nije bilo dovoljno pogledati situaciju u Italiji i shvatiti da nas kroz koju sedmicu, kroz koji dan isto čeka pa se pripremiti? Nemaju svi sreću raditi u školama u kojima se obuka obavlja godinu dana, jer je 21. stoljeće i normalno je da se nove tehnologije koriste u nastavi. Zašto nam uvijek sve mora biti nabrzinu? I zašto je, pobogu, zabranjen rad kafića ali ne i obavezno dolaženje prosvjetnih radnika u škole jer je eto ministar naložio da su radnici dužni odrađivati 40 satnu radnu sedmicu a direktori pokušavaju da svedu to na neki minimum? Hoće li nas spasiti 60 kila brašna i 5 kartona ulja? Ne znam. Nešto sumnjam da će. Zapravo, sigurno neće dok ljudi ne shvate da je krajnje vrijeme da se uozbilje i svedu svoju kretanje na minimum minimuma. Imajte gram mozga i ne pozivajte ljude na okupljanja na svježem zraku koji je tobože zdrav. Pa, nemoguće da su svi u Njemačkoj glupi jer zabranjuju okupljanja više od dvije osobe na jednom mjestu a mi smo eto pametni. Budite pametniji od ministrice Miličević koja je rekla da je „tek danas shvatila da je situacija toliko ozbiljna.“ Budite pametniji od ljudi koji kažu da još nisu ni svjesni svega što se događa. Otvorite oči i uši. Poslušajte. Pročitajte. Informišite se na pravim mjestima. Zaštitite sebe. Štiteći sebe, štitite i druge. Sunce neće nigdje pobjeći ali je uvijek bolje sjediti kući nego moliti boga da u bolnici ima mjesta i aparata koji bi vam pomogli u datom momentu. I ne, zatvaranje kafića nije udar na našu privredu nego odluka da se barem pokuša smanjiti mogućnost od prenošenja virusa koji više stotina života dnevno odnosi. Budimo pametniji i odgovorniji. Već je 12:05.   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (19.03.2020.) http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61544/kada-cemo-neke-stvari-na-vrijeme-nauciti-i-zasto-nikada http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61544/kada-cemo-neke-stvari-na-vrijeme-nauciti-i-zasto-nikada Kako je propao Puhalov plan za destabilizaciju institucija Republike Srpske- rekonstrukcija zločina Tue, 17 Mar 2020 09:27:52 +0100 Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (17.03.2020) Sve je počelo juče oko 13 i 58 minuta kada sam saznao da se na nekim viber grupma pojavio skrinšot u kojem se govori o smanjenju plata prosvjetnim radnicima za 70% i 80%. Ljudi su bili uznemireni i komentarisali su tu informaciju. Ja sam preuzeo skrinšot i objavio ga na tviteru uz moj komentar. Čim sam shvatio da je ta informacija lažna, mislim da je tvit bio vidljiv oko 5 minuta, izbrisao sam je. Čak me niko nije ni upozorio na to. Ali ne lezi vraže, neko od mojih „obožavatelja“ je snimio taj tvit i pustio na društvene mreže. Tada kreće ludilo. Odmah se javio novinar BHTV-a Dragan Maksimović, ne da mi ukaže da je to lažna vijest, da obrišem tvit, nego odmah reče kako sam ljudska gnjida i kreten. Raduje me što je on to zaključio na osnovu jednog tvita, a ne na osnovu mog cjelokupnog pogleda na svijet. Da nisam samo ja nasjeo na ovu lažnu vijest pokazuje i sljedeća prepiska, ali moj veliki „fan“ Bojan Šolaja zna da je Aleksandar ovu informaciju vidio kod mene i odmah predlaže da neko mora za to krivično odgovarati. Možete pretpostaviti ko bi trebao da odgovara. Nakon toga se pojavljuje i novinar RTRS-a Branimir Đuričić koji me optužuje, pazi sada, da prenošenjem ove laži „unosim nemir i omalovažavam Vladu Republike Srpske i Radio televiziju Republike Srpkse“. Na to još dodaje da mu nisam duhovit, kao da je moja dužnost da njega zasmijavam, da sam lišen koječega, šta god to značilo, i da mi je sve bazirano na laži, što su interne ankete RTRS-a pokazale. Ali to nije sve, sjetio me se na fejsbuku i savjetnik predsjednice Republike Srpske Željke Cvijanović, Saša Aulić, koji se nada najstrožijoj kazni onih koji plasiraju lažnih vijesti, znači i mene i još dodaje da sam postao „sinonim za zluradost“.         Da rezimiramo Draga moja srpska braćo i sestre, jesam tvitnuo sam lažnu vijest, koju sam uklonio odmah čim sam shvatio da je lažna. Napisao sam preko 59 000 tvitova za sve ove godine i očekivano je da se nekad zajebem i to se desilo, a grešku sam sam ispravio. Nije normalno braćo i sestre da vi ovako reagujete, pogotovo za vrijeme najvažnijeg hrišćanskog posta. Nije uredu da pandemiju zloupotrebljavate da bi me vrijeđali, omalovažavali i ućutkali. Kako pravi pravoslavci trebate da budete trpeljivi, saosjećajni i da zabludjelog „brata“ Puhala savjetima, praštanjem i ljubavlju izvedete na pravi put, a ne ko neke drukare odmah da zovete policiju. Vi trebate da budete hrišćani i kada je Republici Srpskoj najteže. Sada kada ste svima ukazali na moju grešku očekujem da krenete sa čišćenjem svoga dvorišta. Ja razumijem da vam nisam simpatičan, da vas nerviraju moji stavovi, moja glupost i glasnost, ali šta da vam radim?  Ovo je dolina suza, stisnite zube i pokušajte da uživate u bogatstvu različitosti. Na kraju vas molim da prestanete da mi izigravate psihologa, jer ako ja krenem da vam radim psihološke profile, neće biti nimalo dobro. Nastavite da perete ruke, držite odstojanje, a što se tiče samoizolacije odavno ste u njoj. I na kraju pozivam policiju, tužilaštvo i sudstvo Republike Srpske da rade svoj posao i neka prvo krenu od mog tvita. Biće mi drago da pravna država krene funkcionisati od mene. Vaša gnjida, lažov i sinonim Srđan Puhalo Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (17.03.2020) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61543/kako-je-propao-puhalov-plan-za-destabilizaciju-institucija-republike-srpske-rekonstrukcija-zlocina http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61543/kako-je-propao-puhalov-plan-za-destabilizaciju-institucija-republike-srpske-rekonstrukcija-zlocina Kako je biti Srbin u Sarajevu? Mon, 16 Mar 2020 09:21:19 +0100 U članu 27. Ustava kantona Sarajevo piše: „Konstitutivni narodi i pripadnici grupe Ostalih bit će proporcionalno zastupljeni u Vladi. Takva zastupljenost će odražavati popis stanovništva iz 1991. godine do potpune provedbe Aneksa 7, u skladu sa članom IX. 11a. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.“ Prema proporciji koju su izračunale SDA, SBB, DF-a i ostale prišipetlje, nova vlada kantona Sarajevo ima jednog srpskog ministra od njih 12, a trebala bi biti najmanje tri. Taj Srbin je ministar privrede, Draško Jeličić, koji je na formiranje vlasti došao kao Hrvat, a izašao kao Srbin. Tu metamorfozu identiteta on je objasnio u jednoj rečenici „da je rođen u Sarajevu u multikonfesionalnoj i multietničkoj porodici, te da je odgojen u duhu multikulturalnosti.“ Eto koliko je sarajevskoj političkoj eliti stalo do sarajevskih Srba. Prema popisu iz 2013. godine u kantonu Sarajevo je živjelo oko 13 000 Srba, danas je taj broj barem duplo manji. Neki su umrli, a neki su se odselili. Pitate se zašto se Srbi sele iz Sarajeva? Odgovor je jednostavan, zato što su NIČIJI. Sarajevski Srbi nisu nešto atraktivni ni bošnjačkim političarima. Malo ih je, nisu politički organizovani i svojim glasovima ne mogu da utiču na rezultate izbora, jednostavno rečeno nemaju nikakvu političku težinu. Imaju ih nekoliko za pokazivanje strancima i dokazivanje multietničnosti i to je to. Ništa bolji odnos prema njima nema ni Republika Srpska. Za vlasti iz Republike Srpske oni su Alijini Srbi, jer su tokom rata ostali u Sarajevu i kao takvi su prezreni i odbačeni. Prezreni su jer devedesetih nisu slijedili politiku Radovana Karadžića i majke Srbije, a odbačeni jer danas ne slijede politiku Dodika i Republike Srpske.  Iako žive u Sarajevu, njih nema mnogo u javnim ustanovama i zajedničkim institucijama. SNSD, DNS, SDS, PDP, Socijalisti, Ujedinjena Srpska imaju dovoljno svojih članova koje moraju namjestiti u ministarstvima i ostalim BiH institucijama, baš kao i SDA, SBB, DF koji popunjavaju mjesta u opštinama, kantonu, entitetu i zajedničkim institucijam. Sarajevskim Srbima ostaje samo privatni sektor, pa ko se kako snađe. Ne vole sarajevske Srbe ni srpski, ni bošnjački nacionalisti. Za Bošnjačke se ne treba čuditi, ali zašto ih ne vole srpski? Srpski nacionalisti bi voljeli da u Sarajevu nema nijednog Srbina, jer na taj način pravdaju etničko čišćenje iz 90-ih. I dok srpski nacionalisti kukaju nad žalosnom sudbinom sarajevskih Srba, ništa ne preduzimaju da pomognu preostalim Srbima u Sarajevu. Da se srpski nacionalisti brinu za Srbe u Sarajevu ne bi im politika koju vode bila ovakva. Posebna je priča o odnosu Srpske pravoslavne crkve prema sarajevskim Srbima, koji za nju ne postoje. U stvari Srpskoj pravoslavnoj crkvi je važnije izdavanje nekretnina, koje su joj ostavili sarajevski Srbi, od samih ljudi, ali ni to nije ništa novo. Da rezimiramo: 1. Da li ste čuli da se neki političar iz Republike Srpske sastao sa predstavnicima sarajevskih Srba? Niste, jer ih ne interesuju. 2. Da li ste čuli da je neki od političara iz Republike Srpske prisustvovao Božićnom i Vaskršnjem koncertu SPKD „Prosvjeta“? Niste, jer se mora srbovati po Banjaluci i Beogradu.3. Da li Srbi u Sarajevu dobijaju neku pomoć od vlasti iz Republike Srpske i Srbije? Ne dobijaju, niti će je dobijati. A svima puna usta srpstva i Sarajava.   Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (16.03.2020) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal           http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61542/kako-je-biti-srbin-u-sarajevu http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61542/kako-je-biti-srbin-u-sarajevu Naša korona Fri, 13 Mar 2020 15:38:15 +0100 Ovaj put neću puno o korona virusu, jer sve je rekao dr.Nestorović neko veče. Svidjelo mi se koliko je optimističan, mada potpuno svjestan da je situacija prilično alarmantna. Treba se pridržavati mjera zaštite, koliko se može i čekati. Spadam u red ugrožene populacije, ali po prirodi nisam kukavica, znam šta znači panika, bježanija, ratni uslovi, prazni marketi, strah itd.-ali ovo iskustvo nemam, te tako se samo mogu nadati da će sve biti dobro. Samo dvije stvari bih komentarisala ovom prilikom: Nije mi jasno zašto se BN-TV okomila na sve što se dešava u Banja Luci, u kojoj naravno nije sve sjajno, ni bajno, ali da baš sve mora biti kritikovano, blaćeno, umanjena svaka akcija, pljuvano po svemu i svačemu-nije mi jasno, bez obzira  što se radi opozicionoj TV, koja, istina, objavi i stvari koje sa ove redovne TV mreže često i ne saznamo. Tako objaviše i prikazaše, ali u negativnom svjetlu, da su na Univezitetskoj klinici u Banja Luci izvršene dvije operacija na porodilji, istovremeno dva zahvata carski rez i operacija aneurizme. Pri tome osuđuju što UKC to objavljuje na TV–u, jer vlada korona, a posebno , čini se, što na UKC–u daju takav značaj prof. dr. Joksimoviću. Lamentiraju koliko je plaćen, citiraju dijelove ugovora sa UKC–om te se pitaju, mada to ovaj put javno ne kažu, treba li on UKC-u, i na kraju da li treba da kaže koga je sve obučio i kako. Naravno da novinar može pisati o temi koju izabere, ali pitam se ima li iko pametnica među njima da shvati da se može obučiti bilo ko da, recimo, napravi odličan goveđi gulaš, ili pravu srpsku gibanicu-ali da taj gulaš i gibanica nisu ni slične onima, koji napravi na svoj neki način-neka vrsna domaćica. Naravno da se ja  ovim primjerom zajebavam sa novinarom, ili novinarko , koja je ovu poučnu reportažu progurala na BN TV, iz razloga što je dr. Joksimović neko koga je čast imati pored sebe, za posebno teške slučajeve, koga treba pozivati, koga treba pustiti da radi sve dok ga njegove blagoslovene ruke i vid služe. To u UKC-u Banja Luka očigledno znaju. Koliko je plaćen dr. Joksimović?! Kako neko može imati obraza da pita,ili upoređuje njegovu platu, tj. ono što ON  zaradi spašavajući živote pacijenata sa, recimo, platom nekog tamo mamlaza polupismenog jebivjetra ,koji je u životu, do juče kad se i sam iznenadi da postade političar, pročitao samo svoj rodni list, ili partijsku knjižicu, a ima pet do šest stanova ovdje i vani, koje izdaje i preko desetak hiljada KM mjesečno. Zna li taj neko šta znači završiti studij medicine, naravno, mislim godinama krvnički učiti specijalizirati, ali na način kako specijalizaju pravi, a ne podobni, biti svjetski poznat. Ne zna, naravno, jer da zna spomenuo bi dr. Joksimovića i ustao! Prof. dr. Joksimović je svjetski lik, ali lik koji sam ore svoju njivu negdje u Šumadiji, što su mnogi naprasno zaboravili, ne nosi Armani sakoe, ne nosi kapute od kamelhara-nego vojničke jakne,pa ga portiri zaustavljaju na ulazu u UKC-u, ali diktira protokole i najsloženije neurološke zahvate mejlom, kad nije u Srbiji... Šta taj neko iz BN–a zna o bardu neurohirurgije, koji jeste obučio mnoge naše neurologe u Banja Luci, i to su sada odlični stručnjaci, ali ON je ipak- ON. Taj novinar je možda dobio nalog da blati velikog stručnjaka,ili da nalazi  mane UKC–u, kojih sigurno ima, ali to nije angažman dr. Joksimovuća ili je taj neko samo maliciozan i nadobudan. Mi smo inače prestali da cijenimo znanje, profesionalizam, vrhunsku stručnost, istinsku kvalifikaciju potkrepljenu validnom diplomom i godinama iskustva, talenat koji se dokaže kod nas i u svijetu. Mi cijenimo one koji jedva sriču svoj maternji jezik, bucmaste ubelhatore koji od škole imaju jedva srednju-koji nemaju struku i koji se poslije političkog angažamana nemaju kuda vratiti, pa ostaju u zavjetrini provincije, možda s puno para-ali bezlični, baš kao št  su uvijek i bili. Situacija u SDS–postaje zaista prava sapunica. Bar kako to sada izgleda. Mlate SDS–om ko sa praznom slamom… Svaki dnevnik o SDS–u. Zašto? Zato što nije jasno ko tamo stvarno kosi, a ko vodu nosi. Trebalo bi da je gospodin Šarović taj neko ko može i zna da se izbori sa klimajućom situacijom, nekim čudnim potezima i namjerama dugogodišnjih članova, koji su se otrgli kontroli ljudi iz sjene kao napr. Vikinga, Majstora, Mračnjaka, Domine, itd… Nekako se čin  d  je sve to mlako, šarovićevski sterilno, bez energije. Mada ima ona narodna tiha voda brijeg valja. Plejada prvih lidera kao što je Mićić, polako odlazi, ili se sprema da ode- što ne mora biti strašno–osim ako jeste gadno. Šarović jeste odjednom neobično živahan, samouvjeren, govorljiv čak, prijeti poziciji nekim mjerama, koje se još ne znaju. Opozicija uvijek ima pravo da se bori ne bi li konačno izbila na vrh. Teško je prognozirati šta će biti, ali lično mislim da će biti vrlo teško povezati konce, učvrstiti poziciju stranke koja se nekako urušila, s bliskim PDP–om pod grlom, strankom inficiranom još od vremena preletača, koji su godinama radili za poziciju, a pravili se da su do bola odani SDS–u… Ćutači vjerovatno čekaju da vide grande finale pa će da vide kuda će. Politika je stvarno jedinstvena kombinacija mogućeg i potpuno nemogućeg. U politici nema logike. Tu se snage odmjeravaju gladijatorski, mada ne uvijek na otvorenoj sceni. U pricipu to je ili ja – ili ti. Ili obična,malaplata, nikakavo radno mjesto – ili funkcija i puno para. Jednačina sa samo jednom (ne) poznatom. Na kraju želim da pozdravim moje  ispisnike tj. ugroženu polulaciju penzionera u gradu i šire. Nadam se da im ima ko kupiti hljeb i mlijeko. Više im i ne treba. Za  više ,za puna kolica u marketu, teško da imaju. Neka Gospod da se ide po redu, da mladi opstanu i ostanu, da ih mimoiđe zla  korona, a u dublje Božje poslove se, sva je prilika, i ne treba miješati.   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (13.03.2020.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal   http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61541/nasa-korona http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61541/nasa-korona ТИ СИ МОЈА ЗАКЛЕТВА, ТИ СИ МОЈ БОГ Thu, 12 Mar 2020 12:48:40 +0100 Ово ћемо обраћање јавности започети бајком са елементима других краћих форми усмене комуникације. У једном селу које су звали Град, у некој земљи коју су звали Државичицом, бијаше једно НН лице у раји познато као диван човјек и филантроп. И кад је локални фудбалски клуб запао у проблеме, в. д. тренера се сјети овог људског Голијата и обрати му се за помоћ. Он, сходно очекивањима, одговори да је све у реду и в. д. тренера набави дресова, тренерки, издуваних лопти, мрежа, пертли, штуцни и гаћа. Кад дође вријеме примопредаји НН дође са два јарана, појави се и в. д. тренера и сви се сликаше крај дресова и осталог неопходног фудбалског асесоара. Проблем настаде ујутру када му путем електронске поште на наплату стиже рачун за његову хуманост. Човјек бијеше шокиран кад видје да је оно крпа и мрежа плаћено цирка 60000 неких сребрњака. Позва в. д. тренера, иначе свог доброг јарана иза школе, и овај хитно дође у његове службене просторије.             – Јеси ли ти нормалан, кога ти зајебаваш, мајмуне један, знаш ли ти ко сам ја...             В. д. тренера остаде смирен, истрпи све увреде и тешке ријечи. Када прође ураган он рече:             – Можда си ти заиста у праву, можда заиста она опрема и не вриједи више од 4000 сребрњака, али то је тек њена номинална вриједност. Поклону се не гледа у зубе и он увијек вриједи много више ономе који га прима, него ономе који га дарује. Можда та роба заиста некоме вриједи 4000 сребрњака, али ми морамо наплатити и сам твој чин, а ту је и наш баш добар јаран који нам је то све набавио. А ти добро знаш да „Добре јаране пара купит не може“. Ми знамо да се у бајкама приповиједа о којекаквим чудесима којих нема у стварном животу, да су то бапске приче пред спавање, али некако нам се дешавало да кад добијемо неку садаку из бијела свијета или из Владе, нпр. до нас баш и не дође онолико колико је послато, можда зато што све и није послато, а можда баш зато што „Добре јаране пара купит не може“, али Богу хвала па „Пара има хаџија и за ситну рају“. Јуче је СЗО најавио помоћ од 20000000 нечега Бихи у борби против вируса корона. Док се то распути по свим органима власти +/- људски фактор, до наших ће фондова стићи 10000000, до болница 3000000, до крајњих потрошача, чарапа и гаћа, али није ту најважнија материјална страна, него добра воља да нам се учини. Некад топла људска ријеч вриједи више него ма колика назор учињена помоћ. Зато се АВ у ова тешка времена окружио оним насмијаним љекарским појавама, слаткоречивим у говору и твору. Корона ће доћи проћи, наш здравствени систем вам у томе свакако и не може помоћи, али људска ријеч и загрљај, добро не баш загрљај, чине да се осјећамо безбједно. Без политичара, лише АВ, али он се ту и не појављује као политичар него модератор љекарских галиматијаса које прост народ можда и не може баш најбоље разумјети и онај који анатемише „Перите си руке“. Зна и АВ да народ баш и неће повјеровати министрима који су каријеру остварили на лажима и гурањем под тепих проблема проистеклим из истих и сада се окрену новим лицима, новим, тако новим, а тако зрелим и искусним + ведрим и насмијаним. И у свему томе сад му се нашао и онај Игор Јурић са тим педофилима. Игору народ вјерује, јер нема разлога да му не вјерује, а Игор никоме не вјерује, јер нема разлог да вам вјерује. Како рече АВ, Игор није Бошко Обрадовић и Ђилас, Игор је човјек. А човјек је наша највећа тековина. Зато је РВ позатварао школе и факултете. Наколон до пода, сви знамо да ми ресурса за битку немамо, ајде онда да битке и не буде. За три седмице све ће нам ово бити смијешно, ако нас буде, ако нас не буде, РВ неће имати коме или чему бити предсједник. Никоме није јасно шта чекају у Федерацији, односно, можемо ли ми сад на распусту мирно боравити у Федерацији, Србији или Црној Гори гдје је стање, наизглед много боље него у Бољем Ентитету. Чак ни Мило и сви његови Милићи нису прогласили опсадно стање којим би, априори, забранили литије. Кад се то деси, литије ће прећи у једну нову димензију, али о том потом. У Федерацији су заиста предузели веома озбиљне превентивне мјере намјере. Телетабиси су због свог ниског коефицијанте интелигенције ашћаре апсолутно имуни на корона вирус, поготово Тинки Винки и По, за које се искрено сумња да су послијеподне потенцијални Срби, ако им у овој јединици зафали понеки, по принципу на којем се заснива политички живот у Лошијем Ентитету, и као такви представљају идеалне првоборце у будућем рату. Захваљујући чињеници да нису забрањена јавна окупљања, без обзира на број и величину окупљених, одржана је комеморација Беби Селимовић. У Народном позоришту, оном на обали сарајевског ослободиоца Војводе Степе, оном које је подигнуто за вријеме Краљевине. Заслужила је Изета, не хвалећи јој вјере, била је велика умјетница. Велика је била и Милица Остојић, највећа андерграунд пјевачица југословенског фолка. Она је била Маги ЈУ фолка. Мица Трофртаљка. Као дјечак сам са стрицем камионом пропутовао Југу, међу камионџијама, у кафанама са најбољим пасуљем и тулумбама „Само за малог“, у којима је увијек и једино могла да се чује Мица Трофртаљака, култна Тета Ђана из „Лепа села лепо горе“. Њене пјесме су биле мој „Црвен бан“ отприје него ли сам и чуо за Вука. Мица је била Тито, али то се тад није смјело рећи наглас, а данас свака аветиња смије компарирати идеопоклонство према Тити и Богу, као да су они икад били једнаки. Нико од те јаде-естраде није дошао, није било ни комеморације, није дошао ни завјетни љевичар и заштитиник малих и унижених Срђан Драгојевић. Мица је отишла у легенду, код Паје и Јарета. Кад текст започнеш бајком, мораш га свршити тужбалицом. Неколико узастопних вечери локални политичари полемишу на веома локалној телевизији. Алал им било све, опраштам им и „златиборске зоре и мејсечину изнад Црне Горе“, али нећу, јер не могу и не смијем „двајес први вјек“, „урадти“, „принципјелан“, „колко“, „хтјео“, сав тај галиматијас у којем нас желе убиједити да „Добре јаране пара купит не може“.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (12.03.2020.) Ставови изражени у овом тексту су ауторови и не представљају нужно уредничку политику портала Фронтал http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61540/ti-si-moa-zakletva-ti-si-mo-bog http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61540/ti-si-moa-zakletva-ti-si-mo-bog Izbor Denisa Šulića je izbor koji treba pozdraviti Wed, 11 Mar 2020 09:02:28 +0100 Nedugo nakon što je Narodna skupština Republike Srpske smijenila dotadašnjeg potpredsjednika ovog zakonodavnog tijela iz reda bošnjačkog naroda, Senada Bratića, lider SNSD-a, Milorad Dodik obznanio je ko će preuzeti tu dužnost.  “Naš prijedlog je jasan i on će biti predložen NS RS ”rekao je Dodik i dodao: “Denis Šulić će biti izabran za potpredsjednika i to ništa nije sporno.” I upravo kako je i rekao Dodik, u imenovanju Denisa Šulića za potpredsjednika NS RS iz reda bošnjačkog naroda na 9. redovnoj sjednici Narodne skupštine RS održanoj 03. 03. 2020. godine i nije bilo ništa sporno, ali se treba osvrnuti na argumentaciju dijela javnosti u BiH koja je propitivala Šulićev “legitimitet” da obavlja povjerenu mu dužnost. Prvo pitanje koje se postavljalo je da li je Denis Šulić uopšte Bošnjak? Odgovor je jednostavan-jeste.  Jeste jer Denis Šulić kaže da jeste Bošnjak, tako se izjašnjava, te rasprava o tome završava kontrapitanjem-Ko to ima pravo i na osnovu čega suditi o nečijem izjašnjavanju o pripadnosti bilo kom narodu ili grupi?  Drugo pitanje je ono koje svoju argumentaciju crpi iz dobro poznate matrice “legitimnog predstavljanja naroda” a koja počiva na tome da bi narodi, na neki još neutvrđen način, trebali biti izborne jedinice koje bi izabrale svoje “legitimne predstavnike”.  Analogno tome, da bi “predstavljao Bošnjake”, Šulić bi morao biti i izabran od tih istih Bošnjaka. Ovdje je dovoljno podsjetiti na dvije stvari. Prvo, Ustav BiH kao i Ustav RS ne poznaje termin “legitimni predstavnici naroda”. S tim u vezi, Šulić je kao i svi ostali poslanici u Narodnoj skupštini RS, a u skladu sa Ustavom i Izbornim zakonom BiH, izabran od strane građana/birača tog entiteta te tako ima obavezu da ih predstavlja sve skupa, podjednako radeći u interesu svih, bez obzira koju funkciju obavlja što ga čini i legalnim i legitimnim potpredsjednikom NS RS iz reda bošnjačkog naroda. Naravno, sve prethodno navedeno nikome ne bi trebalo da je novost.  Međutim, ono što jeste novo je da je SNSD izborom Denisa Šulića na mjesto potpredsjednika NS RS iz reda bošnjačkog naroda, htio to ili ne, napravio veliki otklon od njihove dosadašnje politike insistiranja na izboru "legitimnih predstavnika naroda" na osnovu kojeg je ova stranka tražila mjesto potpredsjednika Federacije BiH iz reda srpskog naroda. Tako, nakon Šulićevog izbora, Goran Broćeta, delegat u Klubu Srba u Domu naroda Parlamenta FBiH na pitanje “da li je licemjerno govoriti o “legitimnim predstavnicima” Srba u Federaciji BiH a istovremeno za potpredsjednika NS RS iz reda bošnjačkog naroda izabrati Šulića” o licemjerju nije govorio, ali je jeste o “ponudama”: “Ponuda je bila, samo što SDA nije prihvatila, tako je Šulić, da ne bi bilo upražnjeno mjesto potpredsjednika na kraju imenovan...Mislim da je ponuda bila da ona da se vrati Senad Bratić, a da se nama daju mjesto potpredsjednika FBiH i ministarska mjesta”. Politika se, između ostalog, sastoji i od ponuda raznih vrsta, ali nerijetko i od hipokrizije.  No, u kontekstu izbora Šulića, da i li je bilo ponuda i da li je u pitanju hipokrizija apsolutno je irelevantno. Ono što jeste važno je što je sam SNSD izborom Denisa Šulića za potpredsjednika NS RS iz reda bošnjačkog naroda pokazao i dokazao da je, koliko god se neko trudio da dokaže suprotno, jedini mogući sistem funkcionisanja svakog demokratskog društva onaj u kojem građani daju legitimitet izabranim predstavnicima koji tim istim građanima odgovaraju za svoj rad. Dakle, kao što to reče Milorad Dodik, ništa sporno nema u izboru Denis Šulića. Naprotiv, i SNSD-u i Denisu Šuliću treba čestitati na izboru jer ovo jeste mali, ali bitan korak u pravcu konačnog odbacivanja politike izbora "legitimnih predstavnika naroda".   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (11.03.2020.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal   http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61539/izbor-denisa-sulica-je-izbor-koji-treba-pozdraviti http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61539/izbor-denisa-sulica-je-izbor-koji-treba-pozdraviti Prizivanje Moloha* iz prvog saziva Mon, 09 Mar 2020 10:08:42 +0100 Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (09.03.2020)   *Moloh kanansko božanstvo kojemu su žrtvovali djecu, figurativno neman koja sve proždire. Od početka ove godine do 4. marta održana su 3 zasjedanja, što redovnih, što vanrednih, Narodne skupštine Republike Srpske. Samo po sebi to nije neki problem, treba Narodna skupština da radi, da bi narod imao dobre zakone, ali problem je u tome što se Narodna skupština pretvorila u leglo bluda i nemorala. Ponašanje poslanika, ministara, predsjednice, lidera političkih partija i Milorada Dodika izazvala je neke nostalgične izjave o prošlim i srećnim vremenima, kada je Narodna skupština Republike Srpske radila profesionalno i kada su narodni poslanici bili prava gospoda. Na tom svom nostalgičnom putovanju, razočarani komentatori naše zbilje, idu do kraja tj. do prvog saziva Narodne skupštine Republike Srpske koja je funkcionisala od 24.10.1991. godine do 19.10.1996. godine. Oni se sa sjetom prisjećaju poslanika Alekse Buhe, Radoslava Brđanina, Rajka Kasagića,  Momčila Krajišnika, Dragana Kalinića, Vojislava Maksimovića, Milan Trbojević, mlađanog Uroša Gostića i još mlađeg Milorada Dodika, njihovih obraćanja, rasprava i replika. Dodamo li tome verbalne bravure predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića, i potpredsjednice Biljane Plavšić i Nikole Koljevića elegija postaje neizdrživa. Kakav je samo to bio saziv Narodne skupštine, a ne kao ovi današnji primitivci i papci. Sjetimo se samo 12. maja 1992. godine i vokabulara univerzitetskog profesora i filozofa Alekse Buhe dok argumentovano i odmjereno obrazlaže dijalektičku nužnost usvajanje 6 strateških ciljeva Republike Srpske, koje je predložio predsjednik Karadžić. Bila je to milina slušati, najavu ratnih zločina i etničkog čišćenja. Sjećate li se srpske rasprave između pravnika Rajka Kasagića i Milana Trbojevića u julu 1992. godine kada se donosio „Zakonu o pečatima“. Tada se u Narodnoj skupštini Republike Srpske nije mogla ćuti uvreda, psovka ili omalovažavanje kolega narodnih poslanika, dok se u Prijedoru pune i prazne Keraterm, Omarska i Trnopolje. Možete li zamisliti kakvav je praznik za uši bilo obraćanje profesora ljekara Dragana Kalinića, koji 20. jula 1993. godine u Mrkonjić Gradu drži besjedu i obrazlaže zašto je nužno poništiti odluke ZAVNOBIH-a jer ne može Bosna i Hercegovina biti i srpska, i hrvatska, i muslimanska. Sjećate li se obraćanja doktora Vojislava Maksimovića koji biranim riječima, bez podizanja tona, pred svojim kolegama poslanicima opravdava rušenja džamija na teritoriji Republike Srpske. A onda sve to bude objavljeno, na ekavici, u Službenom glasniku Republike Srpske. I dok se širom Republike Srpske ubijalo, zatvaralo, premlaćivalo, silovalo, protjerivalo, pljačkalo i palilo od Trebinja do Novoga Grada, u Narodnoj skupštini Republike Srpske prevladavao je književni govor, pravilno se akcentovalo, strane riječi su se koristile sa mjerom i na pravom mjestu. Citirao se Seneka, Ciceron, Volter, Šekspir, Njegoš, Andrić, Crnjanski, Dučić. Priznajem, porazno je na koji način danas funkcioniše Narodna skupština Republike Srpske, ali kolika moraš biti moralna nakaza da maštaš o prvom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske,  kada znaš da su u njoj sjedili budući ratni zločinci, kao i oni koji su kulturno, učtivo, odmejreno i nijemo posmatrali zločine u Republici Srpskoj i na taj način bili saučesnici u tim zločinima. Čudno je to naše suočavanje sa prošlošću braćo i sestre, veoma čudno.   Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (09.03.2020) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61538/prizivanje-moloha-iz-prvog-saziva http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61538/prizivanje-moloha-iz-prvog-saziva Lovci u mutnom bistre politiku Wed, 04 Mar 2020 15:16:59 +0100 (V.Vuković, Prinudna razonoda, Izabrani i novi aforizmi, Str. 25) Neko veče zgranuta slušam i gledam mladog Stanivukovića kao gosta iskusnoga Hadžifejzovića kojem nije lako izaći na megdan ni nekom obrazovanom i politički potpuno utemljenom, i jasno mi je da prisustvujem njegovom, tj. Stanivukovićem političkom, ali i ljudskom debaklu, po meni završnom činu jedne ubrzane karijere, koja se neslavno završila, ma kako se ona, tj. karijera usmjeravala od strane glavnog mentora stranke, ili iz opozicione grupe partija. U njemu, nažalost, nema onoga nečeg što bi političar trebalo da ima, naravno nije jedini, većina naših političara je takva, nema sinergije znanja, obrazovanja i iskustva - kakvo ima njegov počasni predsjednik stranke prof. Ivanić, ili politički izvježban govornik kakav je Borenović. Pitam se da li stavovi koje je iznio mladi Stanivuković jesu zapravo i stavovi stranke PDP. Ako nisu – tada je ovaj junoša trebalo istog momenta da bude sankcionisan, ili kažnjen tako da mu bude kristalno jasno da takav čovjek ne može biti kandidat ni jedne srpske partije za gradonačelnika, osim onih Srba koji se lako daju uvjeriti u revizionisanu istoriju našeg naroda. To je, naravno, moje mišljenje, koje ne pretenduje da bude mišljenje onih ljudi koji ga nesvjesno, ili možda baš svjesno, guraju u ozbiljno političko finale tj. izbore na mjesto gradonačelnika, prije nego što on objektivno (a oni to veoma dobro znaju) može da se nosi sa istupanjima u javnosti, a pogotovo što javno iznosi strašne neistine. Neko veliko obrazovanje ne mora svakom političaru biti presudno. Uzmimo mladoga kancelara Austrije Sebastijana Kurca. On je napustio studije prava, dakle nema diplomu baš kao ni Stanivuković. Ali Kurc ima harizmu, sigurnost u stavu i naravno imponirajuću mladost, koja sama nije dovoljna. Ne može se nekoga ko je iskreno utemeljen u svojoj istoriji, lako zbuniti, ne mogu ga pomjeriti svi neprijatelji naše Republike, ako govorimo o srpskim političarima, jer Bošnjacima se to ne događa, oni svi imaju istu neupitnu liniju odbrane i isti stav o Republici Srpskoj. Postoji granična srpska linija - o kojoj se ne diskutuje, kojoj nema prigovora, niti ga može biti a to je pitanje stravičnoga genocida i ustaškog terora nad srpskim narodom u Jasenovcu. To je istina svih istina, koju zna svako ko želi da zna šta se zbivalo u tom jezivom logoru smrti, u kojem su ubijana djeca, zvjerski mučena i klana djeca sa Kozare! Kako je moguće da mladi politički musketar, tako blizak mentoru Ivaniću i ostalim vođama PDP–a, ne dijeli njihove političke stavove i upute, nije moguće da isto misle!! Ne može on tako mlad i neiskusan imati carde blanche da priča šta mu prvo padne na pamet. Valjda je trebalo da brani nesporne vrijednosti i činjenice o prošlosti, dakle o strašnom stradanju srpskog naroda, egzodusu iz Krajine itd. Pravdajući se, on lupeta da se radilo o lapsusu linque – što je čista glupost i ne da se braniti ničim – i izrekne, kao neko ko je maltene drogiran, ili se ponaša kao žaba kad ugleda zmiju pred Hadžifejzovićem - gluposti tipa da smo mi Srbi u Republici Srpskoj različit narod od Srba u Srbiji! Ako sam nekada i rekla da kapacitet opozicije raste pojavom Stanivukovića, mlade prof. Trivić i sada već dobro uzdrmanog Vukanovića, koji vremenom sve više gubi živce u sudaru sa političarima od zanimanja, koji su godinama na poziciji, koji su izvježbani da budu mirni, da se ne trzaju na svaku primjedbu - i danas, razočarana, mislim, prije svega za pomenutog Stanivukovića, da društveno korisne i socijalne akcije, pokazivanje na TV-u – izjave i priče u Skupštini, mahanje papirima, pomoć svuda i svakome, kome treba i ne treba – a on jeste svuda – nije dovoljna da se napravi imidž pravoga srpskog opzicionara, dakle nekoga ko zna kad govori i šta govori. Naravno, u mnogo čemu ima podudaranja sa pozicijom – bar što se tiče kvaliteta vodećih ljudi, ali njima se nije desilo da se zaborave, da kažu nešto što nije stav njihovog predsjednika, što se u PDP-u i SDS-u dešava duže vremena, svađe i afere odlično pokrivaju, dakle ušušavaju sve što nije postrojeno i dovedeno u red - prije nego neko istupi na javnoj sceni, pogotovo nema takvih koji prave greške tipa ovoga što sam opisala. Svi moraju biti dio ekipe koja tekst zna napamet. Osim, naravno, Rajka Vasića, koji jeste član SSND–a ali sasvim drugačiji. On je Srbin, intelektualac, pisac, vrlo obrazovan, britak u izrazu, čvrst u stavu - ali neko ko sebi može dozvoliti da i nema uvijek isto mišljenje kao njegova stranka. Onaj ko zna da iščitava poruke, vrlo dobro zna gdje je njegova linija spajanja sa strankom i da na toj liniji nema kolebanja. Ako je PDP i SDS opozicija poziciji, ovakva kakva je sada, tada se, po meni, promjenama ne treba previše nadati. Jer, i laiku je jasno da niko ne može da kupi cijele izbore. Treba se hrabro pogledati u opoziciono ogledalo – pa vidjeti da nejaki Stanivuković, što bi rekla naša burna istorija, ne može nastaviti djela svoga velikoga oca, tj. svoga mentora prof. Ivanića. On definitivno nema kapacitet, ni znanje, ni vještine koje su političaru od karijere potrebne. Do sada on se pokazao samo kao brzopleti neutemeljni momak, koji je uistinu samo veoma ambiciozan. Pomenuta Trojka, koja se sada žrtvuje, ili istu mentori žrtvuju za "dobrobit" naroda iz njima znanih razloga - sami će izgubiti bitku, jer nemaju snagu, ni potporu jedinstva stranke... Dapače! Kada budu prešli dozvoljenu crtu – vođe će ih izbrisati, jer PDP nije stranka koja ima borbeni profil, mada Borenović nekada tako djeluje. Ali, to je samo u rijetkim prilikama i u dogovoru sa prof. Ivanićem i naravno sa... Dobro, sa nekima... Tako ni Stanivuković, sudeći po istupu pred Hadžifejzovićem, nije nasljednik onih koji su u najtežim vremenima ostali postojani, braneći istinu do kraja, makar za nju žrtvovali i život. Takvih je u našoj istoriji malo. Mnogo više je bilo onih, koji su prodali vjeru za večeru.   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (04.03.2020.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61537/lovci-u-mutnom-bistre-politiku http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61537/lovci-u-mutnom-bistre-politiku Bakire Izetbegoviću, Banjaluka jeste srpska Mon, 02 Mar 2020 09:08:43 +0100 Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (02.03.2020) Gospodine Izetbegoviću, Prije neki dan Milorad Dodik vam je fino kazao da „ Banja Luka nije šeher i nikada neće biti šeher. Banja Luka je srpska i pripada Srbima. Ona više pripada Vučiću, više podržava Vučića nego što je ikad podržavala Bakira Izetbegovića i njegove sljedbenike.“ U pravu je Milorad Dodik, Bakire Izetbegoviću, jer prema popisu iz 2013. godine u Banjaluci živi 165 750 Srba, 5 104 Hrvata, 7681 Bošnjaka i 6508 ostalih. Istina, da bi Banjaluka postala srpska moralo se  90-tih godina svojski zapeti da bi „nestalo“ 24 000 banjalučkih Hrvata, 20 000 Bošnjaka, poneka katolička crkva i sve džamije, o čemu rijetko možete pročitati u našim medijima, ali ima toga u spisima i presudama haških i drugih sudova. Takođe, da bi Banjaluka postala srpska, bošnjački političari moraju od nje dignuti ruke, a  meni se čini da su digli i ruke i noge. Mislim da ste poslednji put u Banjaluci bili 2016. godine kada je otvarana obnovljena džamija Ferhadija. Koliko ste se tada zadržali u Banjaluci, 6 sata, 8 sati, 12 sati ili ste možda prenoćili da bi porazgovarali sa Banjalučanima, Bošnjacima, Srbima, Hrvatima i ostalima? Kako je moguće da ste češće u Istanbulu, nego u Banjaluci? Pitam se koliko vam je iskreno stalo do bilo kojeg grada u Republici Srpskoj, pa i Banjaluci, gdje žive Bošnjaci ili Bosanci koji su odnedavno postali prioritet u novoj SDA platfromi? Kada ste Bakire Izetbegoviću maksuz posjetili Prijedor, Bijeljinu, Doboj, Trebinje. Kad ste posjetili Ljubuški, Široki Brijeg ili Drvar, možda i tamo ima poneki Bošnjak? Gugl kaže da ste zadnji put posjetili Prijedor 2017. godine i to dok ste bili na proputovanju po Unsko- Sanskom kantonu. Za Janju kaže da ste poslednji put bili 2011., a u Trebinje i Široki Brijeg niste ni zavirili. Ako laže Gugl, lažem i ja. Sve je to Bosna i Hercegovina Bakire ili bi barem trebala biti. Prema popisu iz 2013. godine u Trebinju živi 995 Bošnjaka, u Prijedoru 29 034, Bijeljini 13 090, Ljubuškom 707, Širokom Brijegu 6, Drvaru 11, sveukupno 43 843, a taj broj je danas vjerovatno još manji.  Znam gospodine Izetbegoviću da je tamo mali broj glasača SDA i da je to za vas gubljenje vremena, ali ako vam je stalo do Bosne i Hercegovine možda bi trebali svratiti i do njih, a porazgovarati sa svima. Mogli bi Srebrenicu obići i neki drugi mjesec mimo jula. Da li ste se ikada zapitali gospodine Izetbegoviću kako vaše izjave, intevjui ili politički potezi vaše stranke utiču na život običnog Bošnjaka u Republici Srpskoj? Ko i kako ih predstavlja u Narodnoj skupštini Republike Srpske? Šta bi sa onim savjetodavnim tijelom Ramiza Salkića? Da li mogu mirno spavati nakon vaših „izliva“ patriotizma u Sarajevu? Razmišljate li ikada kako dolaze do posla, od čega žive, treba li im kakva fabrika ili pogon i može li se kakva investicija dogovoriti sa Dodikom ili Čovićem? Iskreno mislim da oni za vas i ne postoje, jer Bošnajci u Republici Srpskoj, moderno rečeno, nisu vaša ciljna grupa. Zato Banjaluka i jeste srpska, jer ste Bošnjake u Republici Srpskoj zaboravili i prepustili da se sami snalaze kako znaju i umiju, jer baš kao Dodik i Čović, baš vas briga za svoj narod u drugom entitetu. Da vas je briga drugačije bi se ponašali i vi i Čović i Dodik. Žao mi je što vam ovo ja pišem, a ne neki Bošnjak ili Bosanac iz Republike Srpske Maksuz selam Srđan Puhalo P.S. Mogli bi svratiti i do Bihaća, Cazina ili Kladuše, jesu tamo druge političke opcije na vlasti, ali i oni su u Bosni i Hercegovini.   Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (02.03.2020) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61536/bakire-izetbegovicu-banjaluka-jeste-srpska http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61536/bakire-izetbegovicu-banjaluka-jeste-srpska Slijedi li u BiH kolaps tržišta rada? Sun, 01 Mar 2020 11:13:05 +0100 Novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Njemačkoj stupio je na snagu. Ukratko, nakon što se izvrši odgovarajuća nostrifikacija kvalifikacije, uz zadovoljavajući nivo poznavanja jezika od sada se u Njemačku mogu doseliti stručnjaci iz svih oblasti rada, čime je ukinuto pravilo na osnovu kojeg je samo za određena, precizno definisana i u Njemačkoj deficitarna zanimanja postojala mogućnost useljavanja. Ne manje bitno, i za poslodavce u Njemačkoj ukinuto je ograničenje na osnovu kojeg je pri zapošljavanju prednost morao imati stručni kadar iz Njemačke ili Evropske unije. U zakon je ugrađen i “mamac” za mlade koji još nisu stekli stručnu kvalifikaciju, te će i takvi, a mlađi od 25 godina, od sada moći podnijeti zahtjev za vizu pri čemu im obećana zemlja nudi mogućnost za stručno obrazovanje. Kada smo već kod godina starosti, rampa ostaje poluspuštena za one strarije od 45 godina koji će dobiti dozvolu jedino u slučaju da im radni ugovor garantuje zaradu od najmanje 3.700 eura bruto kako u starosti ne bi pali na teret države zbog niske penzije.Ovakva libaralizovan pristup njemačkom tržištu rada po mnogima će, kada je BiH u pitanju, dodatno pospješiti i onako već sada masovno napuštanje zemlje. Međutim, ima i onih koji, iz samo njima poznatih razloga, misle da neće. Čekamo da čujemo argumente koji potvrđuju da nova pravila neće uticati na povećan odliv stanovništva iz BiH.U međuvremenu, podsjetimo se na neke od razloga zbog kojih ljudi inače idu, i zbog čega su šanse da, nakon 01. 03. 2020. godine, taj proces postane još masovniji i na kraju dovede do kolapsa tržišta rada u BiH, prilično izgledne. Politička nestabilnost, sveprisutni kriminal, korupcija i nepotizam, izjave, najave i "vijesti" kojima se građani svakodnevno zatrpavaju i koji stvaraju sliku beznađa, besperspektivnosti i nesigurnosti u svakom smislu, jedan su dio priče.Onaj drugi, mada usko vezan za prethodno navedenim, odnosi se na matematiku, onu porodičnu, ekonomsku. Naime, kako čovjek da ostane, odnosno bolje reći opstane u zemlji u kojoj je prosječna plata cca 950 KM, a potrošačka korpa cca 2000 KM?Dakle, četvoročlana porodica sa dvije "jake", prosječne plate, ne može dobaciti do kraja mjeseca, i to trošeći samo na osnovne potrebe u cilju održavanja svojih golih životnih funkcija- na hranu, vodu, higijenu, odjeću, stanovanje, prijevoz i komunalije. Kada se još pojave nepredviđeni troškovi za koje se novac mora "roditi", a nema mjeseca kada ih nema, slijedi novo zaduživanje i tako do potpunog bankrota, a sa njim i svega što on sa sobom nosi. Ovdje govorimo o prosječnoj plati na nivou svih zaposlenih, znajući da je ona u tzv. realnom sektoru puno niža i kreće se između 600 i 750 KM u zavisnosti od branše. O hiljadama radnika koji su na minimalcima da i ne govorimo. Uz izostanak bilo kakve stvarne i konkretne aktivnosti nadležnih da promijene ovo stanje, te vijesti da su "potrošačke" cijene u januaru 2020. godine porasle za 0,5% u odnosu na decembar 2019., a u odnosu na januar 2019. godine za 0,8%“, teško je naći argument protiv pakovanja kofera, odnosno teško je naći razlog ili bolje rečeno vidjeti mogućnost kako da čovjek opstane i ostane. Jasno je dakle da velika većina ljudi u BiH koji rade, od svog rada jednostavno ne mogu živjeti te se odlučuju da odu tamo gdje se to može, napuštajući i "bolje plaćene poslove", dok se oni koji ne rade sve rjeđe javljaju na konkurse gdje se nudi plata za koju se jednostavno ne isplati dolaziti na posao. Zato, nije istina da su bh "migracije", kako im se često tepa, migracije kao i one po Evropi gdje ljudi idu tamo gdje misle da će im biti bolje ili gdje im se nude bolji uslovi. Ne, iz BiH ljudi idu jer ovdje više ne mogu izdržati, bilo finansijski bilo na nekoj drugoj ravni. Pomalo panični apeli iz udruženja poslodavaca kojima svjedočimo u posljednje vrijeme - "država nešto duradi", tj. da rastereti realni sektor, praveći tako prostor za povećanje plata, nisu uzrokovani brigom za radnike već za sebe. Odbijanje ljudi da rade džaba, odnosno da rade a da od svog rada ne mogu živjeti, stvarnost je koja se već nadvila nad poslodavce, koja već uzima svoj danak i koja će nakon 01.03. 2020. godine biti još veća. Ali, neće samo poslodavci platiti cijenu. Kada se sve sabere, sasvim je izvjesno da će u novom Zakonu u useljavanju stručne radne snage u Njemačkoj nove hiljade ljudi u BiH, a koji su u punoj radnoj i životnoj snazi, energiju, znanje ali i svoju, i budućnost svoje djece ponuditi "suncu tuđeg neba". Koliko će se zbog toga firmi u BiH morati zatvoriti, te posljedično tome ko će puniti budžete, pitanja su kojima se moćnici za sada ne bave. Međutim, njihova moć upravo izvire iz tih istih budžeta, odnosno leži na leđima onih koji su radili i rade "džaba". No, njih je svakim danom u BiH sve manje. Vlast očigledno misli da će se na neki način problem riješiti sam od sebe, te da sistem na kojem ta ista vlast godinama sjedi neće biti ugrožen masovnim i sve masovnijnim odlascima ljudi. Griješe. Ali, o tom po tom…   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (01.03.2020.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61535/slijedi-li-u-bih-kolaps-trzista-rada http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61535/slijedi-li-u-bih-kolaps-trzista-rada Егзодус Срба из Сарајева 1996 године од 0 до 200 000! Tue, 25 Feb 2020 14:46:11 +0100 Душан Шеховац је негдје између 0 и 200 000 , тачније на око 65 000! На О је Бакир Изетбеговић, а на 200 000 је др. Неле Карајлић! Егзодус Срба из Сарајева, друштвени догађај који се догодио почетком 1996 године, је посљедица  лоше, неорганизованих и неозбиљно изведених активности, гдје је по мојој оцјени кривица распоређена на све учеснике реинтеграције Сарајева, припајања Граду Сарајеву дијелова града које су до тада контролисали Срби,  у складу са Дејтонским мировним споразумом. Прича, приче о егзодусу, реинтеграцији је/су прави примјер  како се у јавности, зависно од субјекта, креира различита дубоко супростављена слика о том догађају. Једни тврде да егзодуса није ни било а други изјављују да је 200 000 Срба напустило тих мјесеци своје домове у Граду Сарајеву. Овај мој текст  је покушај озбиљне анализе овог друштвеног феномена, на основу мени   доступних официјелних статистичких података, других извора  и мојих процјена (аутор Душан Шеховац је активни учесник и свједок вечине догађаја о којима пишем) на основу чега процјењујем да је у егзодусу Срба из Сарајева 1996 године, учествовало око 65 000 Срба.   По попису становништва из 1991. године у Граду Сарајеву је било,    157 526  Срба,  и 56 048 Југословена. Претпоставка, моја процјена је да су од тога броја једна                     тречина Срби, а то је око 18 682 Срба који су се изјашњавали као Југословени.   +   18 682  Срба Југословена. = 176 108  На територију Града Сарајева који је био од 1992 до 1995 године под контролом Војске                    Републике Српске доселило се, претпоставка, моја процјена, око 5 000 протјераних Срба                    са територија Републике БиХ које су биле под контролом Армије РБиХ.     +     5 000   Срби протјерани. = 181 108  Број Срба у оба дијела подјељеног и са два ратна обруча опкољеног Сарајева од                    1992 до 1996  године који су неко вријеме у њему боравили.   _   10 000  Срба који су погинули, убијени, нестали и умрли у времену 1992 до 1996 године.                    = 171 108  Срба који нису погинули, убијени, нестали или умрли у времену од 1992 до 1996 године. _   41 108  Срба који су напустили Федерално и Српско Сарајево у периоду од 1992 до 1996                     године. = 131 000  Срба који су живјели на оба дјела Сарајева (Кантон Сарајево и Српско Сарајево)                     почетком 1996 године.   _   31 000  Срба који су живјели на подручју реинтегрисаног Сарајева  почетком 1996 године. _   35 000  Срба који су живјели на подручју Српског Сарајева које је припало Републици Српској                     почетком 1996. године. Из досад анализираних података произлази да је: _  65 000  Срба su у егзодусу почетком 1996 године напустили дјелове Града Сарајева  које је у рату контролисала Војска Републике Српске, и дјелове  Града Сарајева  под контролом Војске Армије РБиХ, и да је: 10 000 Срба одселило се у Српско Сарајево , а 55 000 Срба одселило се у Републику Српску или друге државе. Ако демографске промјене, одсељавање Срба са територије предратног Града Сарајева, (данас Сарајево (тачније Кантон Сарајево, јер данас Сарајево чине само четри општине Стари Grad, Centar, Novo Sarajevo i Novi Grad ) у временском периоду 1992-2013 година, назовемо продужени егзодус (по мом мишљењу као комбинацију добровољног  одласка и насилног протјеривања, иако сукобљене стране имају искључив став да је то добровољан одлазак или насилно протјеривање),  oнда можемо тврдити, процјенити  на основу статистичких података и процјена да је у три  јасно дефинисана периода Град Сарајево напустило oko 113 508 Срба : период 1992-1995 година, 41 108 период почетак 1996 године,          55 000 период од 1996 до 2013 године, 17 400 Моја полазна основа за разматрање продуженог егзодуса није податак о 157 526 Срба у Граду Сарајеву, по попису становништва из 1991 године, него податак о 181 108  Срба, а то сам добио тако што сам  броју 157 526 додао процјену да је тречина Југословена (65 048)  били Срби, а то је 18 682, и томе додао око 5000 Срба који су у ратно Српско Сарајево , у времену 1992-1995 године, доселили из општина које су биле под контролом Армије РБиХ. Методолошка напомена! Вечина података које користим  у тексту су настали као резултат комбинације официјелних статистичких података из разних извора и мојих претпоставки, процјена. Грешке у бројевима које  би се показале, када би се обавило озбиљно научно истраживање овог друштвеног догађаја, од 100 до 5 000, зависи о ком податку је ријеч, не би оборили моју тезу да је током реинтеграције Сарајева у времену од јануара до марта 1996 године догодио егзодуса око 65 000 Срба. Увјерен сам, сигуран сам да би озбиљна истраживања овог феномена потврдила моју тезу о егзодусу око 60 000 Срба у доба реинтеграције Сарајева, посебно када се зна да у јавности постоји више контрадикторних , дубоко супростављених изјава, истина о егзодусу Срба из Сарајева, без икакве аргументације, података или чињеница. Бошњачки политичари, интелектуалци и новинари говоре и пишу, прво: Егзодуса уопште није ни било јер су Срби 1996. године наставили да живе на територији предратног Града Сарајева, које је Дејтонским споразумом подјељен на Град Сарајево и Српско Сарајево, или друго: Десетак хиљада Срба у то вријеме напустило је подрућје некадашњег предратног Града Сарајева. Српски политичари, интелектуалци и новинари говоре и пишу да је у егзодуса Срба из Сарајева учествовало од 120 000 до 200 000 Срба. Ни једни ни други , а ни ја нисмо у посједу научне истину о овом догађају, јер нисмо научно сагледали све аспекте овог друштвеног догађаја. Ја сам ипак за разлику од њих изнио неке податке, чињенице, аргументе. Вријеме ће показати ко је од нас у праву! Колико ја мени познато, не постоји демографско научно истраживања овог феномена, који би подржало било чију тезу, изјаву. Ако истраживање постоји, молим оне који за њега знају, а посебно оне који изјављују да није било егзодуса Срба, да јавност обавјесте ко је и када извео и објавио  демографско истраживање овог феномена у коментарима овог текста, или на други начин, да сви ми који о овом говоримо провјеримо, упоредимо (са тим истраживањем, податцима,) наше тезе и аргументе, што је  једини и исправан пут да сви ми заједно дођемо до истине о егзодусу Срба из Сарајева 1996 године. Закључци са великом молбом: У егзодусу Срба (почетком 1996 године)  учествовало је  око 65 000 Срба, а У продуженом егзодусу Срба ( од 1992 до 2013 године) учествовало је око 113 000 Срба. Молим све добронамјерне читаоце да не мјешају и не изједначавају егзодус из 1996 године са продуженим егзодусом Срба из Града Сарајева који се десио од 1992 до 2013 године.   Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (25.02.2020.) Ставови изражени у овом тексту су ауторови и не представљају нужно уредничку политику портала Фронтал http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61534/egzodus-srba-iz-saraeva-1996-godine-od-0-do-200-000 http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61534/egzodus-srba-iz-saraeva-1996-godine-od-0-do-200-000 Ljubi je tata Radovan Mon, 24 Feb 2020 09:39:22 +0100 Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (24.02.2020) Prije neki dan na zasjedanju Narodne skupštine Republike Srpske poslanica SDS-a Sonja Karadžić-Jovičević je kazala: "Kad već mijenjamo neke stvari, oko grada Srpsko (Istočno) Sarajevo, 'ajte da probamo i da razmislimo o tome da mu promijenimo ime. Recimo, u smislu ovog prijedloga što se ne bi zvalo Sarajevo Republike Srpske. Pa neće biti ni Istočno Sarajevo, većinom smješteno na jugu i na sjeveroistoku, evo neće biti ni srpsko pa da nekome smeta, da razmislimo ili da mi donesemo prijedlog koji ćete vi vjerovatno odbaciti, nek' se zove Sarajevo Republike Srpske." Tata Radovan bi bio ponosan na kćerkinu inicijativu jer upravo je on svojim ukazom od 17. decembra 1992. godine preimenovao Bosanski Novi u Novi Grad,  Bosansku Dubicu u Kozarsku Dubicu, Bosansku Kostajnicu u Srpsku Kostajnicu i legendarni Srbobran umjesto Donjeg Vakufa.   Naravno, na ovome se nije stalo jer se tada moralo „obračunati“ ne samo sa bosanskim, već i hrvatskim i socijalističkim nasljeđem, pa su se mijenjali nazivi sela, ulica, škola, fabrika, rušeni su spomenici, a onda se prešlo i na živu silu, i vojnu i civilnu. I dok je cilj oca Karadžića bio da nestane sve što u svom imenu ima bosansko, kćerka Sonja želi da sve postane republičko srpsko, ako već ne može samo srpsko. Ovim prijedlogom Sonja Karadžić-Jovičević je pobrala simpatije svih ljubitelja Radovana u Republici Srpskoj, bez obzira da li su pozicija i opozicija, i na taj način sebe pozicionirala kao „glas razuma“ među srpskim političarima. Opšte je poznata moja nepismenost, ali sve mi se čini da bi ovo bilo još jedno patriotsko silovanje jezika (da je prijedlog usvojen), ali SNSD-u, i njegovim parazitima, bilo je važnije da osvoje vlast u Istočnom Sarajevu nego da se bave lingvistikom. Još se sjećam muka kroz koje smo prolazili kćerka i ja kada je morala za zadaću nacrtati amblem Republike Srpske. Nemate pojma koliki je napor bio za dijete u 3. ili 4. razredu osnovne škole, ne sjećam se tačno kada, da nacrta dvije krune, srpsku zastavu u mašnici i onoliko hrastovo lišće. U jednom trenutku je bila toliko ljuta da sam pomislio da će se pozvati na Konvenciju o dječijim pravima ili da će povući vitalni nacionalni interes. Elem, hajde sada da provučemo kroz padeže prijedlog Sonje Karadžić-Jovičević i vidimo kako će Sarajevo Republike Srpske zvučati: nominativ (Ko? Šta?) Sarajevo Republike Srpske; genitiv (Koga? Čega) Sarajeva Republike Srpske; dativ (Kome? Čemu?) Sarajevu Republike Srpske; akuzativ (Koga? Šta?) Sarajeva Republike Srpske; vokativ (Hej!) Sarajevo Republike Srpske; instrumental (S kim? S čim?) Sarajevom Republike Srpske; lokativ (O kome? O čemu?) Sarajevu Republike Srpske. Iskreno, meni ovo liči više na neki robotski ili engleski jezik, nego na srpski, ali neka o tome govore stučnjaci, ako smiju? Meni je mnogo važnija poruka koja se ovim šalje, ne samo Srbima, nego i svim stanovnicima Istočnog Sarajeva, kao i Bošnjacima i Hrvatima, da jezik možeš zlostavljati kako želiš samo ako je to u službi nacionalizma. Prosto rečeno, ovo liči na zapišavanje teritorije, s nadom da će se na taj način ona održati našom i samo našom. Na kraju, zapitajmo se zašto samo Istočno Sarajevo da ima taj ekskluzivitet da u svom imenu ima ovako patriotsku odrednicu - zašto i druga mjesta ne bi mogla da porade na svojim nazivima. Evo nekoliko prijedloga: Zvornik zamalo Srbija; Trebinje kraj srpske Sparte; Rudo, faktički Srbija (ovo je omaž našoj predsjednici); Velikosrpska Dubica.   Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (24.02.2020) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61533/ljubi-je-tata-radovan http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61533/ljubi-je-tata-radovan Sloboda čovjeka nije u tome da može da radi šta želi Fri, 21 Feb 2020 15:14:50 +0100 Sloboda čovjeka nije u tome da može da radi šta želi, nego da ne mora da radi ono što ne želi. (Žan Žak Ruso) Jasno mi je potpuno zašto je exit odavde tako bliska riječ našoj omladini i zašto nas je sve manje u BiH. Više niko ni sa kim ne priča, kao nekada moja skromna generacija, kuda ćemo, u kakav u provod, šta ćemo jesti i piti, nekad samo skromne uštipke s kajmakom uz gitaru u onoj maloj kafanici na Ilidži... Tiempi passati. Ili kuda ćemo putovati, a putovali jesmo... Sada putuju novi bogataši, neki srećnici kojima je upala kašika u politički med. Gledamo i prenose iz Skupštine, kao da nam je glava u pitanju, o temama  tipa poznate odluke Ustavnog suda BiH i Deklaracije o tome šta mi u RS mislimo o  položaju Srba u Crnoj Gori. Evo ja ću danas da se osvrnem na sljedeće: Odluka Ustavnog suda BiH cijela  je  objavljena nedavno, nakon one mukotrpne posebne sjednice Skupštine, gdje smo se svega naslušali. Ja pravnik nisam pa ne mogu „secirati „ tu  temu, niti mi pada na pamet da pričam o nečemu što nisam učila. Istina kod nas je praksa da najglasnije pričaju oni, koji niti se u temu razumiju, ni teoretski, a čini se, ni praksa im nije bila posebna... Neki ne razlikuju metrologiju od meteorologije - pa šta, mnogi ne znanju apsolutno ništa i mudro ćute. Umne glave su kod  nas rijetke, na prste jedne ruke teško da ih se nabroji - a hrabri znalci, tumači zakona, još  su rjedji. Neću da budem prosta, ali pošto ja nisam uvažena Tanja Topić, dakle ozbiljna politička analitičarka – nego obična penzionerka, koja eto nešto piše, ja mogu samo reći da je situacija dosta kompleksna. Naši će ljudi gore raditi, prisustvovati - ali neće donositi odluke. Kako će to u praksi izgledati vidjećemo, jer naš galimatijas nema ništa slično sa krizama oko nas zato što mi, ovakvi kakavi jesmo, ničemu i nikome nismo slični. Mi smo u BiH inače, što bi rekli Latini, sui generis...   Događaji u Skupštini svjedoče nam već duže vremena da se sjednice pretvaraju u mašineriju ogovaranja, optuživanja, blaćenja, ružnih riječi, ponižavanja – za publiku - čega naravno ima i na drugim skupštinama u svijetu... Medjutim, sukobljavanja naših parlamentaraca ne dovode do prijedloga koji naciju vode naprije. Govore oni koji uvijek govore, neki kao ona zastupnica poznata po onome  ođe i naša djeca, ponosna Crnogorka i neka je, ko joj brani - dapače ona je modni ukras Skupštine onako dotjerana - mlate praznu slamu. Ćute oni koji uvijek ćute – nema promjena, niko nikome ne može uzdrmati mjesto kad ga se jednom dočepa, svi  su u konačnici zajedno, a ako treba lako će preletjeti u drugo isplativije političko  krilo, makar su na to mjesto došli zaklinjući se nekoj matičnoj stranci. Onda se nađu u restoranu sa jeftinim menijem, nije šala, ne mogu ljudi platiti više - smješkaju se, tapšu po patriotskim ramenima –  jer svi, kao nekadašnji lik iz crtanog filma, tetak Paje patka, vide samo Dolar, ovi naši KM –ove, tj. prihode koje će inkasirati na kraju mjeseca... Šta koga briga šta narod o svemu misli. Narod treba da  misli na izborima.   Pitanje Deklaracije o položaju srpskog naroda u Crnoj Gori, po meni dobro sročene od poslanika Vukanovića, jeste bilo postavljeno u Skupštini, ali od opozicije. I ista je odbijena. Opozicija ne zna šta su državni interesi i šta ne treba da se kaže. Vukanović nije vodio računa o tome. On srcem na čelik.  tj. na bojovnika Mila, na salašu u malome ritu. Dobro, Crna Gora je veća... Sekularna država je odvojena od Crkve,pa želja nije isto što je moranje da  ne kažeš ono što misliš. Dakle, treba li da radimo kako želimo, ili kako moramo? Ima razloga da se mi ne miješamo u pitanje unutrašnjeg uređenja i demokratije u Crnoj Gori. OK. A nama se miješa kako ko stigne i kad mu padne na pamet. Albanija ukida granice prema Kosovu, ne pita nikoga ni za šta, a međunarodna zajednica za sada ćuti, ili je ovlaš kao protiv toga... Nama dođe tamo neka administrativna službenica iz Brisela, koja fingira da zna Pravo i neki  “duh” Dejtona, ili neki bjelosvjetski, po nečem zaslužni, treći sekretar drugog pomoćnika zamjenika sekretara za ovo ili ono, koji dobivši mjesto i visoku platu kod nas, pomisli kako smo mi retardi sa dva razreda škole, koje može da zajebava kako mu padne na pamet. Mislim da nema razloga da se mi, uz dužno poštovanje naše svete Crkve i njenih odluka, ustručavamo da kažemo šta mislimo o onome šta se radi SPC-u u Crnoj Gori i sljedstveno tome i narodu srpskom, koji je potpuno obespravljen.    I na kraju, jedna sasvim obična, a za narod važna tema o kojoj niko ne priča GRIPA... Gripa vlada u Banja Luci i šire. Virusi  harajau. Djeca su desetkovana u  školama. Ulazak u apoteku da kupite najmanje što vam treba, vama, vašoj djeci, unucima, dakle spisak samo osnovnih lijekova, sirupa, nekih suplemenata, vitamina, nekih  antibiotika, doplata ide i na recept, probiotika, potrebnih vitamina, imuno-pomagača, citrusa, čajeva (domaća pileća  supa se podrazumijeva) košta negdje od najmanje 40 pa do 50KM. Pitam se kako penzioner koji ima 250KM penzije može da se bori sa svojom i gripom  ukućana, koje možda izdržava - desetak dana i više? Nije ni čudo što starci i starice umiru, a i mladi nisu puno odmakli, bar oni koji ne rade. Zašto se u Skupštini neko iz pozicije ne sjeti da donese odluku o tome da se djeci, makar u osnovnim školama, doniraju vitamini besplatno, bar neki lijekovi, ništa super skupo, da se u škole pošalju gajbe narandži, limuna, mandarina, kivija... Ima li empatije bogatih za ljude koji ne mogu liječiti  svoju djecu? U Srbiji su lijekovi puno jeftiji. Zašto sve treba da bude isto kao kod njih – ali cijene lijekova NE?   I da zaključim: Običnom srpskom narodu nije dobro. Nije mu dobro i bez problematičnih zakona i deklaracija. Narod zna šta je dobro, a šta nije za Republku, jer ovaj narod je odbranio Republiku Srpsku kad je trebalo - u to nema sumnje - ali   sada ga brine šta će biti, ili neće biti sutra, odnosno kome sljedećem od narodne djece ide exit u Evropu i dalje. P.S. Čujem da je neki čovjek rezače struje dočekao s pištoljem u ruci… Nije pucao, hvala Bogu. To sigurno nije neko važan za politiku i društvo, neko bogati na poziciji. Oni, naime, ne znaju šta znači taj užas, taj zadnji čin gubljenja razuma i dostojanstva čovjekovog, sudar sa ogromnim obavezama koje ne može da plati. Jednostavno ne može. Može li se nešto učiniti na tom planu da se sirotinji (znamo koja je to kategorija nismo blesavi) nadoknadi neki procenat za plaćanje struje, vode, a da to preuzmu solidarno oni koji imaju preko 5. - 6.ooo i više KM mjesečno, eto da se jadni žrtvuju i ne odu na jedno   od nekoliko dalekih putovanja - da onako patriotski udruženi pokažu da znaju da nije baš sve super …... u državi  Danskoj (Hamlet, za one koji ne znaju)...!   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (21.02.2020.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61532/sloboda-covjeka-nije-u-tome-da-moze-da-radi-sta-zeli http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61532/sloboda-covjeka-nije-u-tome-da-moze-da-radi-sta-zeli GOOD BYE TEENS VS. ЖИВ ЈЕ РАТКО УМРО НИЈЕ Fri, 21 Feb 2020 09:34:24 +0100 Када видјех да БХТ није објавила вијест о смрти генерала Младића одмах ми је било јасно да им је залуду радовање. Ти на твитерима и осталим инстаграмима лажу као да раде за државну телевизију или јавни сервис. Лаж је државној телевизији постала примарна дјелатност током деведесетих и све неводне промјене власти никада јој нису нашкодиле, али се ипак пазе када треба емитовати тако радосну вијест. Да ли ће је изговорити неки уредник/ца или ће можда извући неко од ове Српчади, напудерисати јој нос и рећи: „Сад се покажи, ово је твоја животна шанса!“ Будимо поштени, генералу су вазда више и суровије о глави радили Срби него сви други непријатељи заједно. На крају, Срби су га продали Хагу. Неки ће рећи, они Срби, други Срби, лоши Срби, српски изроди, издајници... ... и страни плаћеници који по Црној Гори цртају тробојке и домаћи паћеници који их текстуално украшавају су Срби. Лука Миловић, командант касарне Сава Ковачевић у Требињу, давне `91, када бејах млађан војник ја, је, бар тада био Србин и комуниста. Маја те `91. нас неколико дјечака требало је да нападну јаке снаке ЗНГ-а у Купарима. И би они да потпуковник Лука Миловић није подигао батаљон и преко Ивањице ушао на капију овог престижног војног одмаралишта. Изгледао је као официр, дјеловао је као официр, понашао се као официр, а данас је постао трећеразредни молер. Када је, с јесени, ваљало, ко фол, нападати на Дубровник био је први, први је био и кад је рат почео, први који се повукао на сигурно. У Кумбор, тридесет година је чекао свој дан кријући жуту фарбу у шупи и редовно одржавајући четкицу за одлучни бој. У међувремену је његов колега, исто Србин и комуниста, Ратко Младић ушао у пјесму. И није умро, а није да се не труде, али биће да неко одозго све ово гледа и помало нам се смиуљи. Понекад се као и ми грохотом насмије. Кад ријечи постану слабе, а мисли тијесне, једини лијек је „широк осмех и златан зуб“. Како друкчије реаговати на акутне лингвоциде предсједника владе Бољег Ентитета типа „пошо“, „ишо“, „јелби“ и слично са говорнице у Народној Скупштини БЕ. Нико се не може толико нервирати, а да не полуди, осим ако се смије. Он је, наравно, тек врх леденог бријега на кога се насукао Титаник наших судбина. Тек када се на дневни ред стави нека „историјска“ тачка видимо колико су ти народни депутати недорасли мисији на коју су их бесловесни гласачи послали. И лијеви и десни и они по средини, и они што галаме и они што се крију испод астала и онај што се вазда игра на телефону и овај дебели шта га гуши кравата и преуска лањска кошуља. Схватите да су они сви тамо ради тих скромних принадлежности, а не ради неке мисије, а независност БЕ је мисија. За то вам/нам требају „српских Аполо седам“, а не ови. То је авантура, а за авантуру треба одважности и личне храбрости. Ко је од вас харамбаша кадар повести народ у нових четрдесет година лутања пустињом, издржати с њим глад и болест? Зашто то радите? Зато јер нисте способни за било шта друго! Нисте кадри отворити нити једну фабрику за свог мандата, али јесте уништити бар десет, нисте кадри за двадесет година изградити хидроцентралу, али јесте предати сву текућу воду мунгосима који нам с њом крв испијају. Није то зато што ви нећете, него што не знате. За двадесет пет година у БЕ није створена елита. Елиту чине најбољи, најпаметнији и најспособнији, а не најпослушнији. Они који разумије суштину ријечи које изговрају, и тумаче оно што су чули, они који могу разумјети свјетске макропроцесе и балканске микрозаврзламе. Хајде да сви функционери, посланици и други одборници пред народ простру своја свједочанства из основне и средње школе, алал им купљене факултетске дипломе. Да видимо колико је међу њима било одликаша, вуковаца и титових стипендиста. Ђак са јаком тројком није предодрђен за министра, него за аутомеханичара или зидара, јер ако он буде министар вуковац засигурно неће постати зидар, он то не умије. Не стоји ни једном ни другом. Нисам сретан због тога, али кад слушате Ивицу Дачића, ви пред собом имате најбољег студента, којег је Слобо, који је и сам више волио послушне него паметне, привео у свој политички харем и изградио у државника. Сигурно би разни Вулини били послушнији и оданији, али таквих имате поваздан, одете на Мегатрендово предавање у Сава центар и нафатате тројицу будућих министара, па кад схватите да је један Босанац утушите га Додику. Лоши ђаци су природно предодређени да се сналазе варањем, лажима, бјежањем са часова, преправљањем оцјена у дневнику, пушењем у клозету, жицањем пара од мањих и немоћних. Кад постану неко они се понашају на исти начин, варају, лажу, бјеже кад загусти, фалсификују дипломе и плагирају докторате, тале се по кулоарима и отимају од слабијих. Нису они криви што су такви, крив је систем што им није омогућио да се остваре у ономе за шта су предоређени. Можда је спас у дуалном образовању, можда, али за нас је прекасно. Најбољи доказ за то је Руанда. Док је у Бихи апроксимативно, брука је наравно да се неутврђеност тог броја користи искључиво у политикантске сврхе, страдало 100000 људи, у Руанди је за пар мјесеци побијено више од милион људи, а више од два милона их је било у ибјеглиштву. Рат је завршен, окончали су га они који су га и започели, 120000 војника је стрпано у затворе због геноцида. Четврт вијека касније Руанда је у земљину орбиту послала свој први комуникациони сателит, а да Пишоња и Жуга за исти тај период нису успјели отићи на море. У Руанду су се вратиле скоро све избјеглице, никада нисмо чули да међу мигрантима има неко из Руанде, а из Бихе су тек послије рата побјегли побједници, поражени, морални побједници, ратни злочинци, доктори, студенти, ђаци и милицајци. Да није Руанде Србија би имала највећи економски раст у свијету, бар на јавном сервису. Кад се има, онда се и може. Ана Брнабић је обећала напаћеном албанском народу 235111800 RSD, по средњем курсу. Не вјерујем да се за те паре може направити тај сателит, али има шта може, а шта фали, не могу рећи њеном народу јер она баш и није Српкиња, али народу државе из чијег је буђелара извукла ту суму. Не знам по ком принципу полунесвијести, али мене је ово подсјетило на случај Јовањица. Дакле, од затечене „зељасте масе опојног мириса“ могло се направити много више од ових 235111800 RSD, и по правди вишег реда тај је новац најпоштеније и било уплатити на неки албански рачун. „Због биљака недужних“, како би рекао Сула, умало није страдао и сам АВ и то велики АВ, јер се мали АВ око њих „добро нарадио“. Истина он је окопавао парадајз, јер нико није луд да њему да да се бави тим драгоцјеним засадима. Ergo, ако до сада нису спалили сасушене стабиљке, а свјеже препустили трулењу, предлажем да се исте употријебе у хуманитарне сврхе, а да се, ако шта преостане положи на рачун за помоћ другим пријатељским народима у окружењу и расијању. Крајње је вријеме да ми властите грешке почнемо злоупотребљавати претварајући их у соспствену корист, мислим не сопствену, него заједничку, државну и државину. До тада, Visit Rwanda!   Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (21.02.2020.) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal                                                           http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61531/good-bye-teens-vs.-zhiv-e-ratko-umro-nie http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61531/good-bye-teens-vs.-zhiv-e-ratko-umro-nie Ričarda Holbruka za počasnog građanina Banjaluke Sun, 16 Feb 2020 13:46:31 +0100 Srđan PuhaloGundulićeva 6878 000 Banjaluka   PREDLAŽE U skladu sa pozivom Komisije za nagrade i priznanja grada Banjaluke predlažem gospodina Ričarda Čarlsa Alberta Holbruka (Richard Charles Albert Holbrooke),  za nagradu Ključ Grada Banja Luka, sa poveljom „Počasni građanin grada Banje Luke“. OBRAZLOŽENJE Ričar Holbruk je rođen u Njujorku 24. aprila 1941. godine. Dolazi iz porodice njemačkih Jevreja, a Jevreji i Srbi imaju mnogo toga zajedničkog. Zajedno smo stradali u Drugom svjetskom ratu, muslimani su nam neprijatelji koji želi da nas satru i zatru, a i naš omiljeni Jevrej Arije Livne je počasni građanin Banjaluke od 2012. godine. Gospodin Holbruk je završio istoriju na Braun univerzitetu i namjeravao je da postane novinar. Nije mu to uspjelo i započeo je diplomatsku karijeru, u 21. godini odlaskom u Vijetnam, gdje je bio pomoćnik dva ambasadora. Radio je u svim administracijama demokrata od kraja šezdesetih godina. Igrao je ključnu ulogu u uspostavljanju punih diplomatskih odnosa sa Kinom 1979. Godine, a Kina je naš veliki prijatelj, toliki da slavimo njenu Novu godinu. Holbruk je obavljao dužnost ambasadora u Njemačkoj od 1993. do 1994. godine, baš kao i naš Ivo Andrić, što je samo još dodatni argument za nagrađivanje. Jedina osoba iz američke administracije koja je obavljala funkciju pomoćnika državnog sekretara za dvije različite regije svijeta (Azija od 1977. do 1981. i Evropa od 1994. do 1996). Od 1999. do 2001. godine obavljao je funkciju ambasadora SAD u UN. Holbruk je 2009. godine postavljen za posebnog savjetnika za Pakistan i Afganistan. Kada nije bio dio američke administracije ženio se, bavio bankarstvom i pisao knjige. Predlagan je za Nobelovu nagradu za mir. Umro je 13. Decembra 2010. godine u Vašingtonu. Kao pomoćnika državnog sekretara za Evropu u velikoj mjeri se bavio i Bosnom i Hercegovinom. Sastajao se sa svim vodećim političarima u regionu od Franje Tuđmana, Alije Izetbegovića, Radovana Karadžića do Slobodana Miloševića i učinio nešto zbog čega je zaslužio da postane počasni građanin ovog grada. Prema svjedočenju Biljane Plavšić, Ričar Holbruk je spriječio da Armija BiH i Hrvatska vojska približe Banjaluci 1995. godine. Citiram predsjednicu Plavišić „Sekretarica mi kaže: U Vašem kabinetu je Holbruk. Kako može pored Vas proći?, pitam je, a ona će: On je nasilnik. Uđem unutra, on sjedi u fotelji, a drugu je namjestio i digao noge na nju. Kaže: Izvinite, ja ne mogu da se pomjeram. Bio sam u avionu 48 sati. Rekoh: Samo se Vi raskomotite, mada ste se mogli najaviti. Pitao me je gdje sam bila kada se “Oluja” približavala Banjaluci. Kažem u Banjaluci, a on odgovori: Ja sam je spasao. I ja mu vjerujem“.   Svima je poznato da je Ričard Holbruk „otac“ Dejtonskog mirovnog sporazuma, a koliko je nama u Republici Srpskoj važan taj dokument ne trebam objašnjavati. Citiraću Milorada Dodika „Bilo kakva promjena Dejtonskog sporazuma bez RS značila bi smrtnu presudu za BiH“. Nedavno je i Narodna skupština Republike Srpske usvojila Zaključke u vezi Informacije o neustavnoj transformaciji dejtonske strukture BiH i uticaju na položaj i prava Republike Srpske. Realno, najvažniji dokumenti za nas u Republici Srpskoj su uz Ustav Republike Srpske, Programskih principa SNSD-a sa 6. Sabora u Istočnom Sarajevu i Dejtonski sporazum.   Ričard Holbruk se dogovorio sa Radovanom Karadžićem njegovo povlačenju iz javnog života u zamjenu za neizručenje Haškom tribunalu. To je bio početak kraja SDS-a, a vidimo u šta se danas pretvorio, što je Milorad Dodik sa SNSD-om maestralno iskoristio i došao na vlast, kako u Banjaluci, tako i u Republici Srpskoj. Poštovana gospodo, mogao bih još mnogo toga napisati o Ričardu Holbruku, ali se nadam da su ova tri argumenta dovoljna da ovaj čovjek postane počasni građanin Banjaluke.   Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (16.02.2020) Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61530/ricarda-holbruka-za-pocasnog-gradanina-banjaluke http://www.frontal.ba/blogovi/blog/61530/ricarda-holbruka-za-pocasnog-gradanina-banjaluke