Посланичким питањем Бранислава Бореновића које се тицало „Случаја Прес РС“ дефинитивно се ушло у нову фазу политичке комуникације у Републици Српској.

Пише: Урош Симеуновић

Сам „Случај Прес РС“ до сада је већ успио да реализује неколико ствари које су до јуче биле просто незамисливе на овим просторима:

• Један народни посланик поставио је питање у Народној скупштини које је добио путем твитера
• Грађани који дијеле исти став по неком питању окупили су се путем савременог комуникационог средства-интернета-како би, без обзира на политичку опредјељеност или ставове по неким другим питањима, изразили свој став да је потпуно непримјерено и неприхватљиво да се њихов новац додјељује једном приватном медију за израду веб портала
• Спојене су различите интернет алатке (блог, портали, сајтови, друштвене мреже) како би се тема ширила и наметнула, а о чему је њен покретач Милко Грмуша већ писао на свом блогу
• Сазнало се да има још случајева у којима је Влада РС дала наш новац да би се изградили, најблаже речено, смјешни сајтови, што представља више истраживачког новинарства у ових седам дана него што су конвенционални медији направили у задњих пет година

А најбитнија два момента су сљедећа:

1. Показало се да је могуће заталасати неку причу без било какве подршке конвенционалних медија, који су само потврдили да су у конкуренцији катастрофалних политичара, очајних привредника, неспособних чиновника и корумпираних правника-они без премца највећи проблем у Републици Српској.
2. Један обичан дечко, без било чијег наговора, самостално је изразио свој став, а тај став добио је широку подршку јавности за чију пажњу се сам изборио. То је доказ да су људи овдје уморни од свакодневних ситних политичких препуцавања док се крупне ствари одвијају у сјенци, те да су, упркос уобичајеном мишљењу да је око нас тотална апатија, спремни да подрже сваку идеју која није везана за ситне политичке интересе.

Дакле, већ је урађено много, и то за само седам дана, у вријеме јулских врелина, без било какве подршке класичних медија, без новца, без ичега сем добре воље људи и њихове спремности да кажу „доста“.

Иако је већ урадио много, желим јавно да поручим Милку Грмуши да сад не стане, него да ову причу доведе до краја. Као што је и сам написао у једном коментару, потребно је ићи даље и ставити до знања и самом премијеру Џомбићу да људи овдје, упркос мишљењу оних који су му медијски савјетници, нису овце, те да имају довољно достојанства да се супроставе безобразном понашању. Наравно, ово није и не може бити битка једног човјека, те је потребно да нас се што више прикључи и јасно каже да је против бахатог трошења буџетског новца.

Пошто једино могу да говорим у своје име, обећавам да ћу бити ту. А ако Милко учини оно што је наговјестио у свом коментару, а што је затражио и Попара Црни-први сам који ћу помоћи у таквој активности.

Надам се, не и једини.