Sport

"Ако је звезда, нека буде црвена": 75 година од оснивања ФК Црвена звезда

На данашњи дан прије 75 година настао је фудбалски клуб Црвена звезда, најтрофејнији и највећи клуб на Балкану.

Основали су га људи из Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, 4. марта 1945. године. Мјесец дана прије тога основано је Омладинско фискултурно друштво Црвена звезда који је мјесец дана касније прерастао у спортски колелектив Црвена звезда.

Дан прије оснивачке Скупштине 4. марта делегати су и даље вијећали које име да понесе спортски колектив да би се умијешали “кумови” Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, први потпредсједници клуба. Ћосић је прелдожио име Звезда, Жујовић додао “одлично, само кад је црвена”. Тако се, кажу хроничари тог времена, родила Црвена звезда.  За првог предсједника клуба изабран је Ђорђе Паљић, за потпредсједнике Слободан Ћосић и Зоран Жујовић, за секретара Љубиша Секулић, за благајника Душан Богдановић, а економ је био Предраг Ђајић.


Прва фудбалска утакмица одиграна је на сам дан оснивања 4. марта, а ривал је био Први батаљон Друге бригаде КНОЈ-а. Звзеда је славила резултатом 3:0 на игралишту „Студента“. Црвена звезда је тада наступала у сљедећем саставу: Голубичић (Попадић), Станковић, Филиповић, Печенчић, Ћирић, Јовановић, Величковић, Томашевић, Шапинац (Стокић), Спасојевић и Хорватовић. Стрелац првог, историјског гола за Црвену звезду, био је Коста Томашевић. Током прве године постојања, Црвена звезда је одиграла укупно 36 мечева. Забиљежила је 30 побједа, нерјешено је било пет пута, а једини пораз доживљен је у Темишвару против Румуније.

Први трофеј првенства Србије освојен је 1946. године. У завршном такмичењу у мају и јуну учествовало је шест тимова. Црвена звезда је освојила прво мјесто побједивши Железничар у Нишу, Металац у Београду, Јединство у Смедереву и Раднички у Крагујевцу. Једини меч који је Звезда изгубила био је  против Борца из Чачка.  Затим слиједе први Куп Југославије 1948, а до дан данас то фудбалско сазвежђе “Црвена звезда” саткано је од 30 титула, 24 национална купа, Купа шампиона 1991, Интерконтиненталним купом 1991, Дунавским купом, Средњоевропским купом и још мноштвом других трофеја са разних турнира који красе крцату ризницу музеја овог клуба.


Прва Звездина звијезда Рајко Митић и чувени бомбардер Бора Костић обиљежили су почетну декаду, наслиједила их је генерација предвођена највећим дриблером и шармером Драгославом Шекуларцем. Више од 15 година Мараканом је владао Драган Џајић, па затим Владимир Петровић чија генерација је играла прво велико финале Купа УЕФА 1979. Генерација коју је предводио Драган Стојковић Пикси утрла је пут златним момцима из 1991. са Дејаном Савићевићем,  Робертом Просинечким, Дарком Панчевом која се попела на кров Европе и свијета.


Генерације Дејана Станковића, па Перице Огњеновића, па затим оне коју су предводили Никола Жигић, Марко Пантелић увијек су изнова враћале Звезду на европску мапу чинећи је препознатљивом. Посљедње три сезоне, са новим руководством, новом енергијом вратили су Звезду у сам крем европског фудбала играјући три сезоне узастопно групне фазе Лиге Европе (презимили први пут послије 26 година) и два пута заредом групну фазу Лиге шампиона.

Срећан рођендан, Црвена звездо!

 

Извор: црвеназвездафк.цом

 

 

 

 

Twitter
Anketa

U ovom trenutku čega se najviše plašite?

Rezultati ankete
Blog