Mјесец и по дана од премијере филма «Свети Георгије убива аждаху», у Бања Луци је позната бар једна жртва овог филма. А то је - ћирилица.

У рекламној кампањи овог (треба ли додати српског?) филма у Бања Луци, доминантно и суверено је владала латиница. «Свети Георгије» је снимљен и новцима које су издвојила министарства културе Србије и Српске, за радњу има причу из Првог свјетског рата, тако да је логично изгледало да у читавом визуелном представљању филма доминира ћирилично писмо, као што је и случај у Србији.

Пише: Марко Шикуљак

Званични плакат филма је исписан ћириличним писмом, а иако на званичном сајту филма доминира латиница, назив филма (тј. логотип истог) и даље стоји исписан стилизованим ћириличним словима.

У исто вријеме, неко је претпоставио да се то Бања Луци неће знати прочитати, па је филм на билбордима, џамбобордима, ситилајтовима и паноима рекламиран са својим «новим», латиничним именом. Једино што још није и титлован, али то се вјероватно препустило загребачком дистрибутеру.

Зашто се тако олако губи визуелно богатство филма, занемарује традиција и култура сопственог народа, на примјеру гдје то још изгледа и неприкладно, Фронтал је покушао да сазна од директора Оскар филма, Владимира Љевара, чија фирма је званични дистрибутер и копродуцент филма.

Љевар нам је, у кратким цртама казао следеће: - Нисмо обраћали пажњу која слова ће бити у рекламној кампањи. То је споредна ствар, јер писмо нема везе са филмом, а оба писма су нам подједнака. Припреме за билборде су урађене у Београду, ми смо их само одштампали, а кориштене су обе варијанте, јер је тако рађено и у Србији.

Обе варијанте су кориштене, то је истина. Латинична је кориштена на најпроминентнијим медијима, а ћирилична само на плакату. А он је, као што је и речено, званичан. Друга ствар је да ли писмо има везе са филмом.

У доба када се дешава радња филма, Срби су били, као уопште и остали народи свијета данас, народ који је сматрао да има само једно писмо. У Србији је у званичној употреби била ћирилица, јер се за друго писмо није ни знало. Са друге стране, филмски агресор Аустрија, владала је данашњим простором Дејтонске БиХ, и једна од значајнијих одлука из домена културе њихове власти, била је забрана ћирилице. Сматрало се да ће се тиме угушити дух народа, који више неће представљати проблем у њиховом пробоју на исток. Војни напад на Србију, о коме и говори «Свети Георгије», аутоматски је изазвао забрану кориштења ћириличног писма у БиХ.

Толико о вези филма и писма.

Још нешто смо сазнали од Љевара. Дистрибуција «Светог Георгија» ће у мају почети и у Федерацији БиХ, са латиничном кампањом, а иста ће бити и када филм буде посјећивао међунаредне фестивале.

"Па како ће Њемац, Француз или Енглез знати прочитати име филма, ако је написано ћирилицом?!", рекао нам је Љевар, не знајући или заборављајући да је Нијемцу, Французу и Енглезу натпис «Sveti Georgije ubiva aždahu» подједнако неразумљив као и «Свети Георгије убива аждаху». Парола да треба говорити српски, да би те цијели свијет разумио, овдје никако не важи.

Странцима ће се ипак морати написати «Saint George shoot the Dragogon» да би би га макар прочитали, макар и не разумјели шта то значи. На званичном трејлеру филма је тако и урађено, али је уз енглески, остао и српски, ћирилицом исписан, назив филма.

Тако је, бар формално, сачуван минумум националне свијести. А већ у мају ћемо видјети колико ће латинични наслов «Светог Георгија» у Сарајеву, Зеници, Тузли, Мостару... привући гледалаца у кина...