Најзадовољније послом су жене запослене у невладином сектору и удружењима грађана, на другом мјесту се налазе власнице фирми, а слиједе менаџерице из приватних  фирми. Најмање задовољства послом исказале су  менаџерице из државних институција.

Агенција Прајм комуникејшн (Prime Communications) у октобру 2010. је урадила истраживање у склопу пројекта „Жене лидери 21. вијека“ који у 2011. години спроводи Центар за едукацију Про Едука (Pro Educa).

Наведено истраживање је показало да је 52,6% жена запослено у државним установама, институцијама и компанијама, док, свака трећа жена обавља посао у приватном сектору – 36,5% испитаних. Ипак, поражавајуће је мали број жена које раде у властитим фирмама и воде своје приватне послове – тек 6% испитаних, а нешто више је оних које су запослене у невладином сектору – скоро 11% испитаница. Међутим, истраживање показује да су управо ове двије посљедње групе жена међу најзадовољнијим својим послом.

У  БиХ више од половине жена седмично проводе радно између 40 до 50 сати седмично, док и до 60 сати седмично радно проводи преко 15% испитаница. Вискокообразованих је било 57% испитаница, а чак свака трећа има магистратуру, докторат или професионалну специјализацију.

Надаље, добијени подаци говоре да највећи дио жена чине запослене у васпитно-образовним установама – 21,1%. У правном и економском сектору ради 13,9% испитаница. Када је ријеч о области пољопривреде, која је најразвијенија предузетничка женска грана у свијету и кроз коју мађународне организације највише настоје оснажити женску популацију – у истраживању се она није показала као репрезентативна за област женског руководства у БиХ.

Посебно занимљиве податке је показао дио истраживања који се односи на области посла којим жене јесу, односно нису задовољне на своме радном мјесту. Тако су испитане као категорију којом су највише задавољене изабрале 1. Сам посао. Даље слиједе задвољство 2. Колико их посао мотивише за рад, 3. Слобода и фелксибилност у послу, .4. Односи са запосленима и 5. Вста задатака на којима су жене ангажоване.

Редом побројано, менаџерице су најмање задовољне: 1. Начином контроле рада њихових надређених, 2. Спремношћу на промјене и иновације, 3. Начином рјешавања конфликта у организацији, 4. Организацијом фирме и 5. Психолошком климом и организацијом фирме.

Најмање задовољства послом истакле су менаџерице из државних институција. Менаџерице које немају дјецу су нешто задовољније својим послом, у односу на жене које имају дјецу. Такође, интересантно је напоменути да што су испитанице биле старије, то је више опадало њихово задовољство послом.