Nedjelja, 28. august 2016.

Intervju

Тања Фајон: Либерализација визног режима је једини значајан корак БиХ према ЕУ

У ексклузивном интервјуу за Фронтал, Тања Фајон говори о резултатима визне либерализације за грађане РС и БиХ, имиџу БиХ у Европској унији, али и о тренутним политичким елитама у БиХ.


Тања Фајон, посланик у Европском парламенту из Словеније, особа је коју слободно можемо описати као најзаслужнију за чињеницу да грађани РС и БиХ већ више од три мјесеца могу ”безвизно” путовати у земље Шенгенске зоне.

Због тога је наше прво питање за Тању Фајон било везано за евентуалне злоупотребе коначно дочекане ”слободе кретања” у Шенгенској зони.

Питао: Рашо Ковачевић

Након већ више од три мјесеца од могућности слободног уласка, али и горње границе боравка  у земљама шенгена, а на чему грађани РС и БиХ највише могу Вама да захвале, да ли сте као извјестилац  Европског парламента за укидање виза и посланик, информисани о постојању организованих злоупотреба ове привилегије?

Према информацијама које ја имам, нема значајнијих злоупотреба безвизног режима. Штавише, у прва три мјесеца државе потписнице Шенгенског споразума нису пријавиле повећање броја захтијева за азил, нити је забиљежен повећан број илегалних исељеника из Босне и Херцеговине. Мада, још је прерано за оцјене обима евентуалних злоупотреба, с обзиром на то да је период од три мјесеца за вријеме којег је било могуће боравити у земљама потписницама Шенгенског споразума, без виза, тек завршен.

Такође је прерано да се говори о могућим организованим злоупотребама безвизног режима. Не бих искључила да оне постоје, али сам добила увјеравања да надлежне власти чине све како би се са злоупотребама избориле. Изузетно је важно да су грађани свјесни свих могућих ризика.

Србија је недавно обавјештена да постоји велики број „лажних азиланата“ и да постоји могућност увођења виза. Након тога, саопштено је да ће се до јуна анализирати ситуација и тек онда предлагати рјешења. У којој мјери је угрожен либералан визни режим земаља Западног Балкана „неодговорним“ поступањем великог броја појединаца?

Када постоје озбиљни проблеми или озбиљне повреде преузетих обавеза, онда увијек постоји ризик. За сада, ја га не видим. Србија нас је у протеклом периоду увјерила да је преузела све неопходне мјере да спријечи такве злоупотребе. Надам се да се нити једна од пет земаља Западног Балкана неће изложити ризику ограничавања слободног путовања, али одговрност је наравно, на политичарима. У јуну ће Комисија поднијети први извјештај. Тада ћемо у већој мјери моћи да анализирамо ситуацију.

Да ли бисте подржали усвајања законских рјешења у БиХ, али и у земљама  регије, који би санкционисали поступке „лажних азиланата“ по повратку у земљу из које покушавају нелегално трајно да оду? Рецимо, да се након депортације у БиХ, они који руше углед покушајем злоупотребе безвизног режима, на одређени начин казне?

Увијек је незахвално говорити о казнама. Ја нисам заговорник такве врсте односа. Наравно, потребне су мјере у циљу спречавања злоупотреба.

Ипак, за мене је најважније сљедеће: Прво, анализирати и лоцирати проблем и друго, покушати пронаћи рјешење. Специјални механизми, креирани од стране Комисије у циљу надгледања овог процеса, имају за циљ управо то: анализирање података, ситуације на терену и у случају озбиљних проблема, проналажење рјешења у сарадњи са властима,.

Увјерена сам да је у интересу ваше земље да учини све како не би дошло до угрожавања безвизног режима.

Да ли сте као Европски парламентарац  икада разматрали ефикасност донација из Европских фондова невладиним и другим организацијама у БиХ, а у сврху приближавања БиХ Европској унији?

Не. До сада нисам разматрала ефикасност новчаних донација невладиним или неким другим организацијама у БиХ. У сваком случају не детаљно, иако сам упозната са радом многих невладиних организација у вашој земљи.

Врло је важно да те врсте донација буду транспарентне. Грађани имају право да знају од куда новац долази и у чијим рукама завршава. Улога невладиних организација је изузетно важна јер многе од њих обликују политичке одлуке у друштву. Због тога је неопходно надгледање и транспарентност фондова из којих се невладине организације финансирају. Нажалост, постоје и организације које као једини циљ имају профит. То је неприхватљиво.

Сматрате ли да се о БиХ довољно позитивно говори у европским круговима?

Нажалост, када је ријеч о политици и политичарима, слика БиХ је углавном лоша. Босна и Херцеговина није направила никакав значајнији напредак током посљедњих 4 или 5 година. Либерализација визног режима је једини значајан корак према европским интеграцијама. Врло сам забринута развојем ситуације у земљи. Грађани заслужују представнике који ће радити на добробит свих. Ако се ствари буду одвијале на овакав начин, бојим се да ће бити изгубљена још једна генерација младих људи. Сви имамо своју одговорност. Жељела бих да се БиХ посвети европском путу. Земља и политички прдставници требају да предузму хитне акције.

Према Вашем мишљењу, да ли мислите да је могуће да исте политичке елите, идеологије или програми, воде један народ од времена социјализма, преко првих парламентарих избора почетком деведесетих,  ратних сукоба и на крају да их уведу у Европску унију?

Ја вјерујем у демократске и поштене изборе. Људи бирају политичке елите и бирају оне којима вјерују. Ја поштујем и поздрављам резултате посљедњих избора у БиХ. Они представљају демократску одлуку грађана.

Очекујем да је свака политичка елита посвећена напретку земље, економском расту, социјалној заштити, запошљавању и сигурној околини. То резултује повјерењем грађана.

Вољела бих да се изабрани политичари у вашој земљи фокусирају на приближавање грађана, а не на додатне подјеле. Осим тога, желим да се посвете неопходним реформама како би БиХ приближили ЕУ што прије је то могуће.

Komentari


Najnovije
Facebook
Twitter
Blog