Četvrtak, 08. decembar 2016.

Intervju

Игор Црнадак: ПДП ће бранити РС, а зато нам не требају никакве платформе

У интервјуу за Фронтал, Игор Црнадак, високи функционер ПДП-а и бивши замјеник министра одбране БиХ, говори о стању у ПДП-у, о могућностима уједињења опозиције у РС, спољној политици Небојше Радмановића...


Послије посљедњих општих избора у РС и БиХ, у Партији демократског прогреса било је много незадовољних. Због тога смо господина Црнадка прво питали за разлоге тог незадовољства, али и за тренутно стање у ПДП-у.

Питао: Рашо Ковачевић

Након велике медијске пажње која је прије неколико мјесеци ПДП свакодневно стављала у центар политичких дешавања у РС, примјетно је да је „попустило интересовање“. Да ли то значи да је ПДП стабилизовао стање у партији и шта је актуелно у ПДП-у?

Стање у ПДП-у се стабилизовало након познатих дешавања послије избора. ПДП је веома јасно рекао да ће у Републици Српској бити опозиција катастрофалној политици коју води актуелна власт и да око тога неће бити компромиса. Један број људи у ПДП-у није био спреман за опозицију, показао је недостатак стрпљења и потпуну неспремност да раде на промоцији ПДП-ове политике из опозиције. ПДП је претрпио медијску штету, али неке велике кадровске губитке нисмо имали. Јер, шта ће вам такав кадар, макар се радило о највећем генијалцу, који ће вам на првој кривини, први пут кад не буде имао привилегије, забити нож у леђа и окренути се искључиво својим интересима?

Главне активности тренутно у ПДП-у се односе на припрему нашег редовног Сабора, који је планиран за 14. мај. Кључни људи у Партији су на терену, разговарају са чланством о најбољим рјешењима за нови програм и нову организацију рада Партије. На Сабору ће бити представљен нови програм, нови статут и биће изабрано ново руководство. Сигуран сам да ће дјеловање ПДП-а након овог догађаја бити пријатно изненађење за све, и у смислу нових људи и нових идеја.

Као једна од партија која има искуства у коалирању са СНСД-ом, сматрате ли оправданим став СДС-а да се кроз платформу о усаглашеном дјеловању приближе СНСД-у и заједнички дјелују на државном нивоу?

Сматрам да је платформа СНСД-СДС био један потпуно непотребан документ, који је имао само један дневнополитички циљ, да се СНСД осигура да се власт на БиХ нивоу неће направити без њих. Зато су пожурили да СДС-у обећају пола позиција и то је најважнији дио њихове платформе, а не програмски дио. Међутим, све то предуго траје, нема обећаних функција и велики број људи у СДС-у почиње да схвата да је 50% од нула и даље нула и да је крајњи циљ СНСД-а да Шпирићев кабинет задрже у техничком мандату наредне четири године.

Поред тога, СНСД упорно покушава да увуче СДС у свој рат против СДП-а, који воде искључиво због личне нетрпељивости Додика и Лагумџије и због тога што је СДП допринијео избацивању СНСД-а из Европске партије социјалиста. Трагикомично је изгледало у Мостару када је Додик објашњавао да је Лагумџија зао и опасан, а да је Харис Силајџић разуман политичар и пожељан партнер за СНСД. Ипак, изгледа да је СДС много мање наиван него што су то у СНСД-у мислили, а потврда тога је Босићево одбацивање већ припремљене платформе СНСД-СДС-ХДЗ-ХДЗ 1990 у Мостару. Умјесто тога, потписана је некаква бенигна заједничка изјава, која нема никакав значај.

Став ПДП-а је да нова скупштинска већина, ма ко је правио, мора јасно да каже да ће БиХ остати састављена од два ентитета и да нема говора о трећем, да се морају сачувати заштитни механизми Републике Српске, посебно ентитетско гласање, да европска будућност РС и БиХ не смије бити упитна, ротација се мора наставити и предсједавајући Савјета министара треба да буде из Федерације БиХ, а министар иностраних послова из РС.

Уз ово је потребна промјена политике у самој Републици Српској, јер идемо ка економско-социјалном дну. То су позиције на којима ћемо ми бранити интересе РС и зато нам не требају никакве платформе.

Лидер ПДП-а се недавно састао са предсједницима ДП-а и СРС РС-а. Једина порука тог састанка јесте да је неопходно заједничко дјеловање опозиције у РС. Након тога је најављено и уједињење СНС и СРС, што може бити први корак ка заједничком опозиционом блоку. Да ли је то све на тему уједињења опозиције или се нешто дешава и иза ”кулиса”?

У наредном периоду ћете видјети много организованије дјеловање опозиције. Тренутно разговарамо о томе у каквом ће то бити облику. Лично сматрам да смо много ближи некој врсти коалиције или опозиционог блока него стварању нове политичке партије. Нема овдје никаквих закулисних радњи. Једноставно покушавамо боље организовати и каналисати опозиционе ставове, јер је безидејност власти огромна. РС је пред економским уништењем, корупција и криминал су на највишем нивоу у региону, људи су све више депримирани и траже нове идеје, нову алтернативу. Зато ћемо кроз период до локалних избора тестирати вољу свих актера да се опозиција укрупњава и постаје снажнија, а било би логично да опозиционе партије тада имају заједничке кандидате за начелнике и градоначелнике и мислим да ћемо убрзо започети разговоре о томе.

За ПДП је посебно важно да се и СДС јасно декларише као опозиција и преузме водећу улогу у процесу укрупњавања и оснаживања опозиционог дјеловања.

Као секретар за међунарону сарадњу ПДП-а и бивши замјеник министра одбране БиХ, сигурно пратите ситуацију у Либији. Како оцјењујете став српског члана предсједништва БиХ, Небојше Радмановића, који је подржао изгласавање Резолуције 1973 Савјета безбејдности УН, а која је потом дала легитимитет НАТО снагама за војну интервенцију? Да ли би био велики дипломатски напор да је БиХ у својству несталне чланице СБ УН, инсистирала да остане уздржана?

Ситуација у Либији ће, нажалост, још неко вријеме привлачити пажњу, јер тај сукоб није ни близу свог краја.

Господин Радмановић је са овим случајем наставио са прилично трапавим и несигурним вођењем спољне политике, јер мислим да није морао дати свој глас за ново бомбардовање, након свега кроз шта је прошао српски народ 95. и 99. године.

Наравно да је за то било потребно дипломатско умијеће и даноноћни рад, да би се такав став у бројним контактима образложио. Ми то нисмо видјели и ради се само о наставку низа спољнополитичких грешака Босне и Херцеговине.

У војном смислу, мислим да БиХ не треба очекивати притисак да се укључи у операције, јер Оружане снаге БиХ немају људе и опрему потребну за оно што тренутно ради НАТО у Либији.

Након недавног састанка са премијером Русије, Владимиром Путином, предсједник РС, Милорад Додик, најавио је да ће се у РС одржати референдум о уласку у НАТО. Колико је Република Српска данас далеко, или боље речено близу, уласка у НАТО савез и који је став ПДП-а?

Било би добро да је господин Додик предсједнику Путину, док је говорио о референдуму о НАТО-у у Републици Српској, рекао и шта ће бити његов лични и став његове партије, да ли ће они народ позвати да гласају за НАТО или против. Ово би било важно јер у контактима са представницима НАТО земаља господин Додик се представља као лидер једине српске партије која је за НАТО и потребно је да народ коначно сазна шта је став предсједника РС и његове партије.

Што се тиче ПДП-а, ми сматрамо да Република Српска треба што је прије могуће да уђе у Европску унију, а да евентуални пут ка НАТО-у мора бити везан за даљи развој ситуације у Србији.

Подсјетићу да је подршка НАТО-у била неупитна и у Србији и у РС све до самопроглашења тзв. независности Косова. Од тада се мијења званична политика Београда, а у БиХ губимо снажан консензус који је око овог питања до тада постојао.

Сада је питање НАТО-а у РС неповратно повезано са ставовима Србије и тако ће остати и даље.

Komentari


Najnovije
Facebook
Twitter
Blog