Nedjelja, 25. juni 2017.

Мањак знања – вишак самопоуздања

Овај релативно нови појам у психологији односи се на необучене особе које имају „илузију супериорности”, рангирајући своју способност изнад просека, много више него што она заправо јесте.


Они су искрено увјерени у своју компетентност и неспособни да препознају не само сопствене пропусте и грешке, већ и туђу истинску компетентност

Знам да ништа не знам – рекао је мудри Сократ прије скоро 2000 године. И данас су они најобразованији, најинтелигентнији, најспособнији међу нама спремни да се поистовете са овим ставом, јер управо захваљујући свом свеобухватном разумијевању свијета у којем живимо – свјесни су колико тога још не знају.

Насупрот њима - а у психологији је то однедавно и научно доказано – постоји велики број особа које прецјењују своје знање и способности, увјерени су да су компетентни у области у којој су заправо тотални лаици, а осим што нису у стању да сагледају своју некомпетентност, нису способни ни да препознају ту компетентност код других. Иако нам је овај феномен свима познат из ближег или ширег окружења, из школе, породице, с посла или с малих екрана – први пут је званично дефинисан и истражен 1999. године када су психолози Дејвид Данинг и Џастин Кругер са Корнел универзитета у Америци објавили рад о томе у Журналу психологије личности и друштва, те је по њима добио назив Данинг-Кругеров ефекат.

Поменути психолози су за овај рад добили Иг Нобелову награду (америчка пародија на годишњу награду Нобеловог института), многи сматрају - заслужено.

Особе са Данинг-Кругеровим ефектом препознају се најчешће по томе што у друштву воде главну ријеч, намећу своје мишљење без обзира о којој се теми ради, доносе судове и одлуке на основу нетачних, непотпуних или неважних података и нису спремни да прихвате критику, односно мишљење оних других, много компетентнијих.

Данинг-Кругеров ефекат је према стручној дефиницији „когнитивна склоност у којој необучене особе доносе неадекватне одлуке и нетачне закључке, али њихова некомпетентност онемогућава њихову метакогнитивну способност да схвате грешке”. Необучене особе имају „илузију супериорности”, рангирајући своју способност изнад просјека, много више него што она заправо јесте. С друге стране, високообучени су склони да потцјењују себе и своје вјештине патећи од „илузије инфериорности”. На крају, имамо ситуацију у којој мање компетентни људи рангирају своју способност изнад компетентних. Звучи познато, зар не? И мада дјелује парадоксално, према мишљењу Данинга и Кругера компетентност може да ослаби самопоуздање, а некомпетентност да га увећа.

Данинг-Кругерова хипотеза почива на сљедећим премисама:

- некомпетентне индивидуе прејцењују свој ниво вјештине

- некомпетентне индивидуе не умију да препознају вјештину у неком другом

- некомпетентне индивидуе не успијевају да примјете екстремност своје неадекватности

- уколико могу бити истренирани да побољшају свој ниво вјештине, ове индивидуе могу да препознају и признају свој претходни недостатак вјештине

Још је британски филозоф Бертран Расел писао: „Једна од болних ствари нашег доба је да су они који се осјећају сигурним глупи, а они који имају машту и разумијевање испуњени су сумњом и неодлучношћу.”

Занимљиво је да је Дејвид Данинг, социјални психолог, 1996. године пратио дешавања и написе у новинама поводом серије пљачки банака, чији виновник је врло брзо ухваћен. Осумњичени Артур Меквилер је било толико самопоуздан и увјерен да је његов план идеалан, да није предузео ни неке основне мјере предострожности како би сакрио свој идентитет. Данинг је био запањен његовим тоталним недостатком самокритичности и почео је да се бави овим феноменом.

– Моја специјалност у социјалној психологији је изучавање начина на који људи доносе одлуке које су понекад од животне важности за њих, каже Данинг. – Постао сам заинтересован за судове које имају о самима себи, је већина тежи да каже ствари, било у свакодневном животу, било током истраживања – које просто нису и не могу бити истините. То ме је фасцинирало. Открио сам да они не само што говоре изузетно позитивно о себи и својим способностима, већ у то заиста дубоко вјерују. То је и суштина ове опсервације: ако сте инкомпетентни ви не можете знати да сте инкомпетентни. Вјештине које су вам потребне да дате прави одговор јесу исте оне вјештине које су вам потребне да процијените да ли је неки одговор прави.

У оквиру свог истраживања Данинг и Кругер су тестирали студенте који су лоше знали граматику. „Ми смо вјеровали да они треба да знају да су лоши у томе, и били смо врло изненађени када смо схватили да они мисле, искрено, да су добри и да знају граматику.” Хипотеза је тестирана и низом екперимената на Корнел универзитету, које су имале за циљ да одреде самопроцјену студената у вјештинама логичког резоновања, граматике и хумора. Учесници у овом експерименту су значајно прецијенили сопствени учинак на тесту и своје мјесто у односу на друге студенте.

Они, који су према резултатима тестирања били на дну листе – у најнижој четвртини – сматрали су да су бољи од бар 60 одсто својих вршњака!

„Кад су људи некомпетентни у стратегијама које усвајају да би постигли успјех и задовољство, тврди Данинг, они имају двоструки терет: не само да доносе неправилне закључке и праве несрећне изборе, већ им њихова некомпетентност одузима способност да буду свјесни тога. Умјесто тога, они су остављени са погрешном импресијом да раде све како треба.”

Студије Данинг-Кругеровог ефекта фокусиране су на амерички социјални миље. Сличне студије рађене на европским универзитетима показују примјетно „пригушење ефекта”, док истраживања међу азијским народима откривају да нешто сасвим супротно од Данинг-Кругеровог ефекта утиче на самопроцјену и мотивацију за напредак. Из Данингових и других сличних студија јасно је да Американци, бар већина њих, ако не увијек а онда бар понекад имају тенденцију да повећају сопствену вреијдност, сматрајући да ће тако боље и брже напредовати.

Овај феномен се, међутим, у азијским и сличним културама јавља као „обрнута слика” – становници источне Азије теже да потцјене своје способности са циљем да се побољшају, али и да напредују и задобију друге људе из окружења.

Komentari


Najnovije
Facebook
Twitter
Blog