Prema nekim istraživanjima, Slovenija je na prvom mjestu po korupciji u poslovnom svijetu, a odmah iza nje je Kenija.

Slovenija mora da dostavi Briselu nacrt programa reformi i mjere za stabilizaciju javnih finansija.

Državi treba čak 900 miliona evra za dokapitalizaciju banaka, pa su sve glasnije spekulacije da bi Sloveniji mogla zatrebati pomoć /zloglasne/ "trojke" - Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMf-a, navode ekonomski analitičari.

"Fajnenšel tajms" piše da Evropska komisija, zbog kašnjenja u rješavanju problema sanacije banaka, čak razmišlja o nekoj vrsti kazne ili prisilne uprave za Sloveniju.

Istovremeno, budžetski deficit ove godine mogao bi dostići 7,8 odsto BDP-a.

Namjeravajući da kako-tako sredi stanje, slovenačka vlada uvodi - krizni porez sa rokom trajanja od godinu i po. Nije još jasno hoće li se on računati na bruto zaradu ili neto platu, ali se očekuje da će stope biti od jedan do četiri odsto.

Predviđeno je povećanje PDV-a. Od 1. janaura naredne godine opšta stopa biće povećana sa 20 na 22 odsto, a niža sa 8,5 na 9,5 odsto.

Biće uveden viši porez na nekretnine - od 2014. ili 2015. biće oporezivana i imovina na koju se sada ne plaća porez.

Predviđeno je i povećanje poreza na dobit sa 15 na 17 odsto.

Uslijediće i nove privatizacije - prodaja Nove kreditne banke "Maribor" i državnog udjela u "Telekomu".

Najavljena u si otpuštanja u javnom sektoru. Broj zaposlenih biće smanjivan za jedan odsto godišnje, a pregovara se i o smanjenju plata.

Slovenačka vlast se nada prikupljanju dodatnih 550 miliona evra godišnje - 300 miliona "harača" i 250 miliona evra dodatnog PDV-a, pod uslovom da to ne prouzrokuje smanjenje potrošnje, a potom i povećanje nezaposlenosti.

Kako navode slovenački mediji, vlada planira da poveća i porez na nekretnine. Već u julu trebalo bi da bude uveden porez na prodaju srećki Slovenačke lutrije, te porez na slatka bezalkoholna pića.

(Agncije/Frontal)