Izvor:Srna

Ali, ekonomski eksperti upozoravaju da ta ideja nosi ozbiljne rizike - u tom slučaju bogati građani mogli bi da pokušaju da svoju imovinu pravovremeno sklone u inostranstvo, što bi još više pogoršalo stanje zemlje koja je u krizi.

Bundesbanka je toga svjesna pa navodi da bi "porez na imovinu trebao biti razmatran kao mogućnost samo u posebnim situacijama kakva je prijeteći državni bankrot".

Slična rasprava već je vođena prošle jeseni. Tada je MMF predložio porez na imovinu u iznosu od deset odsto.

Teoretski, takav porez mogao bi da znatno smanji dug svake zemlje. Na jugu Evrope državne blagajne su često prazne, ali su zato pojedini građani vrlo imućni.

Tako u Grčkoj postoje bogati preduzetnici za koje ni u ovim kriznim vremenima nisu uvedena gotovo nikakva nova davanja, dok, istovremeno, druge članice EU priskaču u pomoć Atini garancijama u vidu milijardi evra, a strane banke otpisuju grčke dugove.

Drugačije je bilo prošle godine na Kipru. Tamo su članice evrozone svoju pomoć za posrnule banke uslovile djelomičnim razvlašćivanjem bogatih štediša.

To je politički bilo provedivo, jer mnogi od tih imućnih klijenata banaka nisu bili kiparski državljani već Rusi.

NJemački institut za ekonomska istraživanja izračunao je da bi jednokratni porez državnoj blagajni u NJemačkoj donio do 230 milijardi evra!

Ali, Bundesbanka smatra da takav porez u Njemačkoj ne dolazi u obzir, jer su državne finansije stabilne.