Ovaj rezultat znači da će Velika Britanija u narednom periodu pokrenuti proces izlaska iz EU, a taj proces bi mogao trajati nekoliko godina. 

Međutim, kako je uopšte došlo do ovoga i šta će Bregzit značiti za Evropu i Veliku Britaniju?  Kako će se sve ovo odraziti na BiH? 

Politikolog Vlade Simović smatra da Britanija nikada i nije imala onaj evropski identitet kakav posjeduju druge kontinentalne zemlje, te da je njihovo nezadovoljstvo Unijom eskaliralo juče, ali se gomilalo godinama prvenstveno zbog konstantnih dogovora Njemačke i Francuske u kojim se Britanija u pojedinim trenucima marginalizovala.

“Velika Britanija je jedna od tri najznačajnije i politički i ekonomski najsnažnije zemlje unutar Unije. Čini mi se da EU godinama počiva na kompromisu Francuske i Njemačke. Na neki način se ta atmosfera kontinentalnog dogovora dugo vremena ogleda u kumuliranju nezadovoljstva VB koja je i prema svojoj političkoj i ekonomskoj tradiciji drugačija od ovih kontinentalnih zemalja. To je rezultovalo da se na ostrvu, koje se dobrim dijelom osjeća drugačije i izolovano od ostatka Evrope razviju tendencije koje su a neki način shvaćene kao pokušaj urušavanja EU. Britanci nemaju niti baštine onu vrstu evropskog identiteta kakvu baštine druge evropske zemlje, pa ih i ne zanima previše šta će se dešavati na kontinentu”, izjavio je Simović. 

On dodaje i da ovo može prouzrokovati dodatni podstrek radikalnoj desnici u Evropi, posebno u novim demokratijama i kaže da će u BiH političke partije okrenuti evrointegracijsku ploču ukoliko primijete da se EU institucionalno i ekonomske urušava. 

“Imate situaciju da je ovo vjetar u leđa radikalnoj desnici u Evropi. Ukoliko Evropa izgubi korektiv nad novim demokratijama kakve su Poljska, Slovačka, Mađarska itd.ovo  bi moglo dovesti do krupnih društvenopolitičkih promjena u navedenim državama koje mogu da skrenu u neke radikalne, pa čak I autokratske forme. Ukoliko politička i ekonomska stabilnost Unije bude ugrožena u budućnosti, smatram da se na bh. političkom nebu neće pojaviti neka nova partija koja bi se protivila evrointegracijama, nego će određene političke partije koje trenutno egzistiraju okrenuti svoju politiku i početi da se protive ulasku u EU”, tvrdi Simović. 

Pitanje da li će Balkan u Uniju

Korina Stratulat, analititčarka EPC zadužena za Zapadni Balkan u izjavi za Agenciju Tanjug kaže da sve zavisi od toga kako će EU reagovati na Bregzit.

“Pitanje je da li ćemo krenuti da se još više približavamo ili razdvajamo u budućnosti. Ukoliko se dogodi prvo, to bi moglo da ojača politički prioritet proširenja, iako sumnjam da će i tada zemlje članice odustati od striktnosti i uslovljavanja, što znači da se sam proces proširenja neće ubrzati“, ocjenjuje Stratulat.

Ukoliko prevagne drugi scenario razjedinjavanja Evropske unije, to bi, prema riječima Stratulat, moglo da znači da bi proširenje moglo biti gurnunto ka dnu liste prioriteta Evropske unije. Ona dodaje  da se sada postavlja pitanje da li će balkanske zemlje u situaciji daljeg razjedinjavanja EU željeti da se priključe takvoj Uniji.

Profesor Međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja smatra da će se od zemalja Balkana tražiti jasno definisanje da li su za EU ili ne, ali ne vjeruje da će EU u budućnosti primati "slabe" zemlje, zbog nesigurnosti. 

"Što se tiče BiH i drugih balkanskih zemalja, od njih će se tražiti jasno definisanje prioriteta i same želje za ulazak u EU. S obzirom da će se Unija sada suočiti sa preispitivanjem sebe, svoje ekonomske politike, bezbjednosti itd., ne vjerujem da će u skoroj budućnosti primati slabije zemlje, prvenstvno zbog svog interesa, a to je opstanak", kazao je Šolaja.

Autor: Stefan Blagić