Prema najavama, ovogodišnji forum na Jahorini, pod nazivom "Razvojne šanse malih ekonomija", okupiće oko 30 predavača, te oko 350 delegata, gostiju i predstavnika medija koji bi trebali da razmijene mišljenja i iskustva na temu unapređenja privrednog ambijenata Republike Srpske.

Međutim, naši sagovornici tvrde kako je "Jahorina ekonomski forum", ništa drugo nego uzaladno bacanje novca, bez konkretnih rješenja za ionako posrnulu privredu Srpske.

Nekadašnja ministarka finansija u Vladi RS i ekonomski analitičar Svetlana Cenić tvrdi da su zaključci prošlogodišnje konferencije više politički nego privedni i da nikoga ne obavezuju.

- Više su to neke konstatacije nego što je riješen ijedan problem privrede. U principu, svako okupljanje privrednika pozdravljam, posebno kad je sa većeg ekonomskog prostora, no inistirala bih na rješavanju problema privrede, konkretnu pomoć privrednicima da bi se ostvarilo i veće zapošljavanje i veći BDP. Bilo bi interesantno vidjeti koji procenat privrednika je prisustvovao prošlogodišnjoj konferenciji, a koliko predstavnika vlasti, nekih institucija ili akademske zajednice, koja se inače jako slabo oglašava da ukaže na probleme ili manjkavosti ekononske politike, odluka i eksperimenata u fiskalnoj politici – kaže Cenićeva.

S druge strane, uspješni privrednik i potpredsjednik Unije poslodavaca RS Saša Trivić, takođe tvrdi da su nam ekononski forumi i konferencije potrebni, ali da je za to treba i mnogo bolja organizacija.

- Ne želim govoriti u ime institucije čiji sam potpredsjednik već isključivo lično, kao privrednik. Mislim, da su ekononski forumi dobra stvar i da su nam potrebni, ali nisam siguran da je Ekonomski forum na Jahorini dobro organizovan. Za panel koji traje 90 minuta previše je 7 panelista čime se gubi na kvalitetu panela.Tako je bilo prošle godine, a čujem da će biti i ove, pa vjerovatno neću prisustvovati. Problem je što, po meni, tamo nema dovoljno vrhunskih predavača, odnosno oni koji bi trebali da poslušaju šta drugi ima da kažu su panelisti, umjesto slušaoci. Bilo bi mi drago da se nešto od zaključaka u praksi provede ali gledajući u godinu iz nas nisam primijetio da je bilo nekih promjena. .Dakle, taj skup je više političkog i društvenog karaktera, nego konkretna incijativa za promjene u privrednom ambijentu. Ponavljam, ekonomske konferencije nam trebaju, ali sa iskusnim panelistima i ljudima iz svijeta privrede koji mogu doprinijeti nečem novom i boljem jer je očito da ima uslova i razloga za promjene – objašnjava Trivić.

Njegov kolega, takođe uspješan poslodavac i privrednik Marko Knežević slaže se da su nam ekonomski forumi potrebni, ali dodaje da se malo šta od ideja realizuje, jer je u sve upletena politika.

- Ovakvi skupovi su svakako dobra stvar, i potrebno ih je organizovati. Ne smatram da je to bacanje novaca, ali mi smeta kada se takvi događaji koriste više za promociju određenih politika neko za promociju ekonomskih ideja i privrede. Zaključci prošlogodišnjeg foruma su dobri, ali više deklarativni, jer ne vidim ništa značajnije urađeno na realizaciji bilo kog od njih – ističe Knežević.

On dodaje da su deficiti budžeta u regiji prvenstveno odraz nedomaćinskog poslovanja vlasti i administracije, za čije službenike se kod nas uglavnom i organizuju konferencije i ekonomski forumi.

Redakciji Frontala na telefonski poziv javio se i jedan od učesnika ovogodišnjeg ekonomskog foruma, koji je poručio da je već stigao na Jahorinu, ali da ne želi iznositi komentare o skupu. Ne želeći da mu otkrivamo ime, poručio je da je na Jahorinu došao jer mu ne trebaju inspekcije u firmi, te da je kao i mnogi drugi morao doći zbog pristiska koji su organizatori vršili na učesnike čije kompanije posluju sa državom.

Ovo su zaključci sa prošlogodišnjeg “Јahorina ekonomskog foruma”

1. Republika Srpska je otvorena za saradnju sa Istokom i Zapadom

2. Privreda Srpske ima kapacitete da funkcioniše samostalno ali organizacija i rad zajedničkih institucija otežavaju njeno funkcionisanje

3. Saradnja država regiona je veoma bitna i mora da teži unapređenju

4. Privredna zajednica Srpske je osnova razvoja Srpske

5. Monetarna politika je ključna za unaprijeđenje investicione klime u Srpskoj i BiH

6. Organizacija i rad entitetskih poreskih organa je funkcionalan ali postoji potereba za unapređenjem

7. Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju problem za deficitom budžeta, oslanjaju se na tradicionalne međunarodne finansijske institucije za zaduživanje, alternativu za saradnju proširiti na zemlje Briksa

8. Brži sistem registracije preduzeća u Srpskoj je funkcionalan i potrebno je kontinuirano raditi na njegovom unapređenju

9. Srpska je opredijeljena za Evropske integracije. Srpska podržava aplikaciju BiH za članstvo u EU ali insistira na poštovanju ustavnih ovlaštenja. Pozicija Srpske mora da bude vidljiva na putu u EU te da se zaštiti nacionalni i svaki drugi identitet

10. Unaprijediti turističku ponudu Srpske kroz regionalnu saradnju – "OC Јahorina-Skijališta Srbije".

Da li je bilo šta od zaključaka sprovedeno u djelo prosudite sami?

#JEF2017

Video REC PRODUCTION/YouTube

Frontal