Ministar Đorđević rekao je da se situacija u regionu, a ponajprije na Kosovu i u Makedoniji, redovno prati i u skladu s tim reaguje.

U intervjuu za beogradski Kurir, Đorđević najavljuje i novo opremanje vojnika, zatim podizanje plata zaposlenih u sistemu odbrane, a otkriva i kada konačno stižu „migovi" koje je Rusija poklonila

Kakva je trenutno bezbednosna situacija u Srbiji?

- Stabilna. Trenutno nema indicija o ugrožavanju bezbednosti i imovine građana naše zemlje. Svakako, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, kao i naše bezbednosne službe aktivno prate situaciju i u skladu s tim prilagođava se angažovanje naših snaga. Vojska je spremna da odgovori na izazove i pretnje bezbednosti i stabilnosti u regionu i pruži bezbednost svim građanima Srbije.

Da li postoji opasnost da se nestabilnost u Makedoniji prelije na Srbiju?

- S posebnom pažnjom pratimo aktuelnu situaciju u Makedoniji, kao i u celom regionu. Upravo tokom prvomajskih praznika obišao sam pripadnike Zajedničkih snaga Vojske Srbije i MUP, angažovane na granici s Makedonijom, i uverio sam se da profesionalno i odgovorno izvršavaju sve zadatke. Na nedavnoj sednici Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, nakon eskalacije krize u Makedoniji, doneta je odluka o podizanju borbene gotovosti naših jedinica gde je potrebno. Kako je tom prilikom istakao premijer Aleksandar Vučić, situacija u našoj zemlji je mirna i stabilna.

Koliko je stanje na Kosovu bezbednosni rizik?

- Pored migrantske krize, s kojom se uspešno nosimo i angažovanjem Zajedničkih snaga vojske i policije sprečavamo potencijalne terorističke pretnje, AP Kosovo i Metohija je i dalje glavni bezbednosni izazov za našu zemlju. Srbija nikad neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost takozvane države Kosova, a put do trajnog i održivog rešenja moguć je jedino kroz pregovore, u skladu s međunarodnim pravom i u interesu svih naših građana.

Kosovske vlasti, s Hašimom Tačijem na čelu, često najavljuju formiranje svoje vojske. Je li to provokacija, „ispitivanje" terena ili realnost?

- Formiranje takozvane vojske Kosova neprihvatljivo je za Srbiju i mi to nikad nećemo podržati. Kao što znate, to nije bila tema ni briselskih razgovora. Kad je reč o očuvanju bezbednosti na Kosovu, želim da istaknem da je za nas Kfor, s kojim Vojska Srbije ima izuzetno dobru saradnju, garant bezbednosti u južnoj srpskoj pokrajini. Uostalom, to je sve definisano u Rezoluciji 1244.

Kada definitivno stižu „migovi" koje je Rusija poklonila Srbiji?

- Kao što sam više puta ponovio, kad ruski predsednik Vladimir Putin potpiše ukaz. Javnost će o tome, svakako, biti blagovremeno obaveštena.

Da li je tačno da fale piloti za te „migove"?

- U ranijem periodu, pre svega zbog ekonomske krize, broj raspoloživih letelica, kao i nalet na avionima tipa „mig 29" i ‚‚mig 21" znatno su bili smanjeni, pilotski poziv postao je manje cenjen i mladi ljudi nisu imali motiva da se za njega opredeljuju. Sigurno je da će u narednih 10 do 15 godina biti neophodna dopuna broja pilota koji će leteti na projektovanom broju aviona „mig 29", i u skladu s tim ciljem moramo da popularizujemo pilotski poziv, poboljšamo status pilota i tehničara i dovedemo ga na nivo statusa pilota zemalja koje raspolažu letelicama tog nivoa i vrednosti. Već smo realizovali obuku mlađeg kadra za upravljanje letelicama, koju ćemo nastaviti i tokom 2017.

Često se pominje i nabavka moćnog raketnog sistema S - 300. Hoćemo li ga nabaviti i da li je on preko potreban Srbiji?

- U ovom trenutku ne. Tačno je da je dugoročnim planovima razvoja predviđeno opremanje Vojske sistemima protivvazduhoplovne odbrane. U prethodnom periodu s nekim od vodećih proizvođača takvih sistema obavljeni su inicijalni razgovori i razmena informacija na tehničkom nivou. O tome šta i kako će Vojska nabaviti građani će svakako biti obavešteni.

Pored letelica iz Rusije, stižu i one iz Belorusije. Šta još od opreme može da očekuje Vojska u narednom periodu?

- Nedavno je zaključen ugovor za nabavku devet helikoptera H145M između kompanije „Erbas helikopters" i Ministarstva odbrane i MUP Srbije. Pored toga, od SAD smo dobili donaciju od 19 novih „hamera", koji su vredni sedam i po miliona dolara. A u narednom periodu predstoji opremanje prvih 1.500 vojnika najmodernijom opremom, i to pripadnika Vojske iz sastava snaga za brzo reagovanje, pre svega specijalnih i izviđačkih jedinica, te jedinica Vojne policije, a potom i iz drugih sastava. Takođe, plan je da u ovoj godini Vojska bude opremljena „lazarom" i „norom", a sve u skladu s raspoloživim finansijskim mogućnostima.

I države regiona, pre svega Hrvatska, vojno se opremaju u poslednje vreme. Kako to treba shvatiti?

- Ne mogu da govorim o drugim zemljama, ali Srbija se rukovodi isključivo svojim potrebama i mogućnostima kad je reč o nabavci novog naoružanja i vojne opreme. Srbija nabavlja novo naoružanje i opremu i ulaže u modernizaciju u cilju jačanja sopstvenih operativnih sposobnosti i naše odbrane. Mi ne učestvujemo ni u kakvoj trci u naoružanju i u potpunosti smo posvećeni unapređenju odbrambene saradnje sa svim partnerima, u skladu s politikom vojne neutralnosti, jačanja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Nama su potrebni mir i saradnja sa svima, jer jedino tako možemo da, kao država, prosperiramo u svakom pogledu.

Jeste li za to da se novac iz vojnog budžeta radije upotrebi za nabavku nove opreme ili da se usmeri za poboljšanje standarda pripadnika Vojske?

- Budžet se sastoji od personalnih, operativnih i investicionih sredstava i nikako nije moguće mešati i koristiti sredstva na drugačiji način. U opremanje i modernizaciju Vojske godinama se, nažalost, nije ulagalo. Posle više decenija, prošle godine je započelo opremanje i modernizacija našeg Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Sa druge strane, poboljšanje standarda zaposlenih u Ministarstvu odbrane i pripadnika Vojske Srbije jedan je od prioriteta u našem radu. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je povećanje plata, koje će doprineti boljem socijalnom statusu naših pripadnika, a koje neće biti linearno, ali će ono obuhvatiti sve zaposlene. Povećanje plata trebalo bi da doprinese da boljitak osete najviše upravo oni s najnižim primanjima. Takođe, potpisali smo do sada ugovore o poslavnoj saradnji sa 16 privrednih, trgovinskih i turističkih subjekata koji pripadnicima Ministarstva odbrane omogućavaju pogodnosti prilikom plaćanja robe i usluga.

Koliko je teško opravdati veliko poverenje koje Vojska godinama uživa kod građana?

- Ponosan sam što sam na čelu institucije koja uživa najveće poverenje građana. Svi smo mi svesni da je potrebno svakodnevno i naporno raditi kako bi se ugled Ministarstva odbrane i Vojske Srbije očuvao. Upravo i zato Vojska je uvek uz građane Srbije. Svi naši pripadnici svesni su koliko je to važno i zato, posebno izvršavanjem zadataka u okviru treće misije, svakodnevno pomažemo i lokalnim vlastima i građanima tamo gde je to potrebno. Uostalom, primetili ste da svi naši potezi upravo idu ka tome da ugled Vojske bude sve bolji.

Više istraživanja je pokazalo da su građani za vraćanje obaveznog služenja vojske. Koliko je to realno?

- U ovom trenutku smo zadovoljni postojećim modelom profesionalne vojske i dobrovoljnim služenjem vojnog roka. Više od 8.500 mladića i devojaka je od 2011. godine dobrovoljno odslužilo vojni rok pod oružjem, a kako je vreme prolazilo, interesovanje mladih nije jenjavalo. Ni novi model dobrovoljnog služenja vojnog roka, u trajanju od šest meseci, nije pokolebao zainteresovane kandidate. Ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka je izuzetno važno i kompleksno pitanje. To bi našu zemlju i dodatno finansijski opteretilo, ali ukoliko se ukaže potreba za promenom sadašnje situacije, o tome će odlučivati Narodna skupština, koja je tu obavezu i obustavila 2011.

Da li je u planu da namenska industrija, koja dosta dobro posluje, osvoji i neka nova tržišta u svetu?

- Danas u odbrambenoj industriji sve fabrike posluju pozitivno, i to je najvažnije. Pravimo novi koncept organizovanja i funkcionisanja te industrije, koji će unaprediti njen izvozni potencijal. Naša odbrambena industrija jedan je od zamajaca srpske privrede, a pokazatelj vitalnosti i konkurentnosti jeste konstantan trend povećanja izvoza. To je prepoznala i Vlada i, kao što znate, doneta je odluka da se u ovoj godini uloži više od 43 miliona evra u tu granu privrede, što je direktna investiciona injekcija u našu namensku industriju. Ta sredstva će, svakako, doprineti jačanju izvoznih potencijala, ali i indirektno jačanju naše odbrambene moći. Izvoz je prošle godine bio u vrednosti od 483 miliona dolara, a ove godine očekujemo da bude između 530 i 550 miliona dolara. Plan je da 2020. godine izvoz bude ne manji od 750 miliona dolara.

Crna Gora je najnovija država koja je pristupila NATO, zemlje oko nas - Hrvatska, Slovenija, Albanija, Rumunija, Bugarska - već su članice tog saveza. Kako se to može odraziti na Srbiju, koja ne planira da menja svoj status vojne neutralnosti?

- Srbija uvažava izbor i spoljnopolitička opredeljenja svih zemalja, kao i država regiona, a takođe našu politiku vojne neutralnosti poštuju i druge zemlje, uključujući i partnere iz NATO. Primena principijelne politike vojne neutralnosti podrazumeva izbalansiran pristup saradnji sa svim partnerima širom sveta. Vojska Srbije sarađuje sa više od 60 država, a Srbija aktivno učestvuje u programu „Partnerstvo za mir". Imamo individualni akcioni plan partnerstva kao najširi okvir saradnje Srbije sa NATO i najviši stepen saradnje NATO sa partnerskom državom koja nije opredeljena za članstvo u Alijansi.

Imate li razumevanja za proteste članova Vojnog sindikata, koji su u prethodnom periodu više puta izlazili na ulicu? Šta je od onoga što oni traže realno da se ispuni, a šta ne?

- Imam potpuno razumevanje za pitanja o poboljšanju standarda pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Naš zadatak je kontinuirano poboljšanje položaja svih pripadnika sistema odbrane, Na tome ćemo raditi i, duboko sam uveren, uspeti da to iz dana u dan bude sve bolje.

Izvor: Kurir