Ovo se navodi u strategiji za zemlje regiona koji priprema Evropska komisija pod naslovom "Kredibilna evropska perspektiva za Zapadni Balkan".

Prema najavi, ovaj dokument će Evropska komisija predstaviti najvjerovatnije 6. februara u Strazburu.

Kako Srbija tako i Crna Gora bi mogle postati punopravne članice EU do kraja 2025. godine, ako do 2019. godine ispune kriterijume iz vladavine prava, što podrazumijeva da se tamošnji lideri moraju "ozbiljno i sa jasnom posvećenošću" suočiti sa reformskim izazovima.

U slučaju Srbije, da bi se realizovao ovaj vremenski okvir (2025.), zemlja mora da ispuni i kriterijume koji proizilaze iz poglavlja 35 koji se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom.

U nacrtu dokumenta u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid, Evropska komisija predstavlja najoptimističniji scenario u vremenskom smislu za svaku zemlju regiona.

Prema indikativnom vremenskom okviru Evropske komisije proizilazi da će 2019. godina biti ključna za države Zapadnog Balkana.

U dokumentu se navodi da bi u toku te godine Kosovo i Srbija trebale da postignu "sveobuhvatnu normalizaciju odnosa", što bi "otvorilo put za dalji suštinski napredak Kosova na putu ka evropskim integracijama".

Takođe, ista godina će biti važna i za Albaniju i Makedoniju koje bi trebale otvoriti pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina bi tek tada trebala dobiti status kandidata.

Vremenski okvir - Zapadni Balkan i Evropska unija

2019. - Srbija i Kosovo postižu sporazum o normalizaciji odnosa

2019. - Albanija i Makedonija otvaraju pristupne pregovore

2019. - Bosna i Hercegovina dobija status kandidata

2023. - Srbija i Crna Gora završavaju pristupne pregovore

2023. - Bosna i Hercegovina otvara pristupne pregovore

2024. - potpisivanje pristupnog sporazuma sa Crnom Gorom i Srbijom

2025. - Srbija i Crna Gora postaju članice Evropske unije

Otvaranje mogućih pristupnih pregovora sa Sarajevom se predviđa tek 2023. godine. Ta godina će, prema prognozi Evropske komisije, biti u znaku završetka pristupnih pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom, a 2024. se planira potpisivanje pristupnog sporazuma koji bi stupio na snagu godinu dana kasnije, odnosno krajem 2025, kada i ove dvije zemlje postanu nove članice EU.

Briselske institucije upozoravaju zapadnobalkanske države da se hitno i ozbiljno pozabave rješavanjem svih bilateralnih sporova koji moraju biti okončani prije pristupanja bilo koje zemlje u EU.

Kako se ističe u nacrtu strategije, ovo podrazumijeva i granične sporove. Brisel poručuje da Evropska unija "niti neće, niti želi" da uvozi bilateralne sporove.

"Oko graničnih sporova koji i dalje nisu riješeni, strane se moraju bezuslovno obratiti pravno-obavezujućoj arbitraži, prije okončanja pristupnih pregovora i u potpunosti moraju ispoštovati konačnu odluku", navodi se u nacrtu strategije Evropske komisije.

"Principijelno, zemlje lideri na evropskom putu imaju strateški interes da se zalažu, a ne da odmažu težnje njihovih susjeda. Stoga, sve zemlje moraju da se uzdrže od zloupotrebljavanja otvorenih pitanja u evropskom pristupnom procesu", poručuje se u nacrtu strategije Evropske komisije za zemlje Zapadnog Balkana.

Izvor: slobodnaevropa