Nauka

Ko su danas najveći srpski naučnici

Blistavi umovi srpske nauke stvaraju, neki od njih menjaju i svet, a da većina nas skoro ništa ne zna o njima.

Jedan od razloga je što su neki van zemlje, rasuti po svetu, drugi je taj što se nauka nikada nije ni gurala u prvi red. Ali, srećom, nauka barata isključivo činjenicama, pa tako postoje svetske baze naučnika u kojima se svi umovi sveta rangiraju prema značajnim naučnim kriterijumima. U tim bazama ima i naših...

"Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu", reči su Nikole Tesle iz njegovog čuvenog pozdravnog govora u današnjoj zgradi Rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole tokom njegovog jedinog boravka u Beogradu od 1. do 3. juna 1892. godine.

Ko su danas najveći srpski naučnici? Ko su naslednici Tesle, Ruđera Boškovića, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina?


Blistavi umovi srpske nauke stvaraju, neki od njih menjaju i svet, a da većina nas skoro ništa ne zna o njima. Jedan od razloga je što su neki van zemlje, rasuti po svetu, drugi je taj što se nauka nikada nije ni gurala u prvi red. Ali, srećom, nauka barata isključivo činjenicama, pa tako postoje svetske baze naučnika u kojima se svi umovi sveta rangiraju prema značajnim naučnim kriterijumima. U tim bazama ima i naših.

Najveću vrednost indeksa naučne kompetentnosti u najrelevantnijoj bazi Google Scholar među svim srpskim naučnicima ima profesorka Gordana Vunjak Novaković, inostrani član SANU, čija je vrednost h-indeksa 110, a ukupan broj citata preko 37.000. Ona je i jedina Srpkinja na listi 100 najcitiranijih autora u istoriji u svim disciplinama, na kojoj je prvi Frojd sa h-indeksom 272, i na kojoj su svi najznačajniji umovi sveta, dobitnici Nobelove nagrade, imena kao što su Karl Marks, Maks Veber, Pol Krugman, Teodor Adorno, Slavoj Žižek... Šta znači kada neko ima indeks naučne kompetentnosti kakav ima ona možda najbolje objašnjava to da je na listi pored nje i Stiven Hoking čiji je h-indeks 118.

I još jedno poređenje radi razumevanja koliko je ona veliki naučnik -- najveći h-indeks među profesorima Beogradskog univerziteta manji je od pedeset.

I dok se zna ko je ko u nauci među naučnicima koji su u zemlji, kudikamo je teže razvrstati srpske naučnike u rasejanju, zato što niko, a ponajpre država, nema podatke o tome ko je sve otišao, kaže Stanko Stojiljković, glavni urednik naučnog magazina Galaksija i jedini naš novinar koji se bavi temom nauke nekoliko decenija.

"Profesor dr Vladimir Grečić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji je duže od četiri desetleća proučavao ekonomsko iseljavanje, bez imalo uvijanja kaže da je više vrhunskih naučnika našeg porekla u drugim zemljama, a ne u matičnoj. Intelektualni kapital čija vrednost premašuje nekoliko milijardi evra! Otprilike pre jedne decenije prof. dr Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka saopštio je da se izvan Srbije nalazi 5.000 naših doktora nauka, od kojih su mnogi u vrhunskim naučnim i obrazovnim ustanovama. Svoj nalaz utemeljio je, kako je rekao, na podacima koje je godinama prikupljao. Docnije je pominjano da ih je 7.000", iznosi podatke Stojiljković. Ruski nobelovac Pjotr Kapica odavno je izjavio: "Dovoljno je da iz jedne zemlje ode 50 vrhunskih naučnika, pa da nauka bude obezglavljena!", podseća Stojiljković.

Nakon četiri decenije, koliko dugo opisuje jugoslovenska i srpska naučna zbivanja, kaže da će doživeti -- sada je to izvesno -- da naša zemlja dobije registar istraživača (RIS). Zašto je to važno?

"Zato što ćemo prvi put na jednom mestu moći da saznamo ko je šta objavio i u kojem od časopisa. I sami ste se uverili da nije nimalo lako doći do tih činjenica, skrivaju ih kao zmija noge, pa se novinari dovijaju na svakojake načine pokušavajući da doznaju ko je ko u domaćoj nauci. Kada sam u novogodišnjem broju Politike (31. decembar, 1, 2. i 3. januar 1993. godine) objavio, na osnovu baze podataka Referalnog centra Matice srpske, listu stotinu naših najcitiranijih naučnika, zasuli su me drvljem i kamenjem", priča Stojiljković za Nedeljnik.

I kao što je Tesla najveći deo svog života proveo van Srbije, tako je i sa mnogim našim naučnicima. Opravdano, ako se zna da se za nauku izdvaja 1,4 odsto budžetskih prihoda ili 0,3 odsto BDP-a, kako je bilo u 2017. godini, uz obećanje ministra prosvete da će 2018. godine to biti mnogo više.

Među naučnicima koji su prve korake napravili ovde a sada rade u svetu jesu: Miroslav Krstić (h-index 80), koji je završio u Srbiji ETF, a sada je profesor na Univerzitetu u Kaliforniji, San Dijego; Dragan Maksimović (h-index 74), profesor elektronskog inženjeringa na Univerzitetu Kolorado; Stanko Stojilković (h-index 58), koji radi na Nacionalnom zdravstvenom institutu NIH, SAD, gde se bavi biomedicinskim istraživanjima; Zoran Ivanović (h-index 24), koji radi na matičnim ćelijama kao naučni direktor Francuskog instituta u Bordou... I verovatno ih ima još.

A još je teže doći do imena mladih naučnika i genijalaca koji su rasuti po celom svetu i rade na univerzitetima i institutima, a koji su dobro rangirani prema h-indeksu. Spomenućemo neke od njih.


Broj jedan u "mlađem timu" srpskih naučnika je Jelena Vučković, a sledi je Marko Lončar.

Među mladim naučnicima značajna je i Milica Radišić (h-index 50), koja je radila sa profesorkom Vunjak Novaković. Milica je po izboru MIT Technology Reviewa 2008. godine, kada je imala 32, izabrana među 35 najboljih i najperspektivnijih mladih naučnika u svetu, među kojima su i osnivači Gugla i Fejsbuka, i tako postala prva osoba iz Srbije ili srpskog porekla koja je dobila tu nagradu. Ona radi na projektu zamene oštećenog srčanog tkiva i zaceljenja veštačkim na Institutu za bioinženjering u Torontu.

Neki od njih su ipak odlučili da se vrate, ostanu i rade i Srbiji.

Docent dr Mirjana Rajilić Stojanović sa katedre za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu jedna je od njih -- sa h-indeksom 20.

"Znam da imam vrlo solidan h-indeks, ali to dosta zavisi i od oblasti -- mikrobiota je prosto atraktivna i to znatno doprinosi citiranosti pa i h-indeksu. Na kraju krajeva, u tom smislu h-indeks je pokazatelj relevantnosti ili atraktivnosti određene oblasti istraživanja, što, mora se priznati, ima smisla", kaže ona.

Ivana Gađanski (h-index 11), biolog, jedna je od onih koji su se -- i pored toga što je mogla da ostane da radi na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, gde je bila u laboratoriji profesorke Vunjak Novaković -- ipak vratili u Srbiju. Zašto se na to odlučuje neko ko je doktorirao neurofiziologiju na Univerzitetu Georg August i Institutu Maks Plank za biofizičku hemiju u Getingenu u Nemačkoj i ko je radio na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu? Zašto biraš Srbiju u kojoj su uslovi takvi kakvi su?

"Vraćala sam se u više navrata, poslednji put iz Amerike 2011. godine. I još me ljudi pitaju zašto sam to uradila. Zato što ne bih mogla sebi da oprostim da ne pokušam nešto da unapredim u Srbiji, da nešto korisno učinim. Sem toga, imala sam tokom školovanja u Srbiji više stipendija, pa osećam obavezu da na neki način pokušam da vratim ono što je u mene zajednica uložila. Naravno, i porodični razlozi su mnogo uticali", kaže i priznaje da nije jednostavno to što ovde pokušava.

"Ali nije jednostavno ni živeti van svoje zemlje. Jesu mnogo bolji uslovi za bavljenje naukom u svetu, jesu mnogo bolje prilike, ali ako baš svi odemo, ovde se nikad ništa neće ni promeniti. Takav defetizam nisam želela da prihvatim", kaže naučnica koja sada radi u BioSens institutu u Novom Sadu.

O činjenici da naša javnost vrlo malo zna za naše uspešne naučnike u svetu, pa čak i u zemlji, kaže da je to sa naučnicima poznatim široj javnosti mač sa dve oštrice.

"Slažem se da je potrebno da šira javnost zna i za naučnike, pre svega zbog toga što su naučna otkrića važna i za svakodnevni život, za lečenje. Sve više i za sprečavanje bolesti, npr. vakcine. I industrija, poljoprivreda naročito, sve više se zasniva na implementaciji naučnih pristupa. Neophodno je da u javnim diskusijama o novim tehnologijama i otkrićima učestvuju zaista kvalifikovani naučnici, a ne nedoučeni kvazistručnjaci, kako se često dešava, baš za pomenute vakcine i npr. teme u vezi sa evolucijom. Javnost kao da je izgubila poverenje u nauku i naučnike, ne samo kod nas već i u svetu, i to može imati katastrofalne posledice. S druge strane, neke kolege naučnici počinju čak i da omalovažavaju one naučnike koji učestvuju u javnim aktivnostima, optužujući ih da se bave 'samopromocijom i popularisanjem', a ne 'pravom naukom'. To se dešava i u svetu, ne samo kod nas", napominje ona jedan od razloga što je svet nauke i dalje hermetičan, zbog čega ih neki i dalje doživljavaju kao likove iz laboratorija.

Možda bi više značilo da se sami naučnici malo više angažuju u prezentovanju naučnih rezultata na pristupačniji način, bez onog "elitističkog" stava, ali i bez preterane simplifikacije koja se, nažalost, često javlja u vezi sa promocijom nauke, smatra ona.

Novinar Stanko Stojiljković je pre nekoliko godina pravio listu najuticajnijih naučnika u Srbiji prema naukama.

Od naučnika s naših prostora najviše je prednjačio neurolog Paško Rakić (rodom iz Rume), redovni član Američke akademije nauka i umetnosti i profesor u penziji Univerziteta Jejl (h-index 135). Rakić je završio Medicinski fakultet u Beogradu gde je potom radio deset godina, a zatim je predavao neuropatologiju na Harvardu. Dopisni je član SANU i Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti.

Već spomenuta Gordana Vunjak Novaković, redovni profesor Univerziteta Kolumbija i gostujući profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, jedan je od vodećih svetskih istraživača u oblasti biomedicinskog inženjerstva.

U oblasti hemije među istaknute naučnike, pored ostalih, spadaju, akademik Ivan Gutman, profesor emeritus Univerziteta u Kragujevcu, akademik Bogdan Šolaja, penzionisani profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, dopisni član SANU Miloš Đuran, nekadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu, Nenad Kostić, inostrani član SANU, akademik Miljenko Perić, fizikohemičar, itd.

Akademik Dragoš Cvetković, penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, akademik Gradimir Milovanović, nekadašnji rektor Univerziteta u Nišu, Stojan Radenović i Zoran Kadelburg, penzionisani profesori Univerziteta u Beogradu neki su od srpskih matematičara sa značajnim svetskim naučnim rezultatima.

Akademici Zoran Petrović, Zoran Popović, Đorđe Šijački i dopisni član SANU Branimir Jelenković, uz ostale, spadaju u najznačajnije srpske fizičare.

Akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, akademik Miodrag Ostojić, Miodrag Stojković, redovni profesor Univerziteta u Kragujevcu i Goran Stanković, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, spadaju, pored ostalih, među najznačajnije srpske naučnike u oblasti biomedicinskih nauka. Predsednik SANU Vladimir Kostić, re dov ni pro fe sor Me di cin skog fa kul te ta, godinama je predavao na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i važi za jednog od najpriznatijih svetskih neurologa.

Akademik Antonije Đorđević i Slobodan Vukosavić, dopisni član SANU, ostvarili su svetski relevantne naučne rezultate u oblasti elektrotehnike.

U oblastima operacionih istraživanja i računarskih nauka svetske rezultate ostvarili su Nenad Mladenović, redovni profesor Računarskog fakulteta i Univerziteta Brunel (Velika Britanija), Vladan Devedžić, šef Katedre za softversko inženjerstvo FON-a, i Veljko Milutinović, penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta.

Akademik Dušan Teodorović, profesor Univerziteta u Beogradu i profesor emeritus Univerziteta Virdžinija Tek (SAD), jedan je od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti saobraćajnog inženjerstva.

Akademik Dejan Popović, penzionisani profesor Univerziteta u Beogradu i Alborg univerziteta (Danska), svetski prepoznatljivo je ime u oblasti robotike.

Međunarodno prepoznatljiv ekonomista je Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Akademik Fedor Mesinger, profesor u penziji Prirodno-matematičkog fakulteta, najistaknutiji je srpski meteorolog sa svetskim rezultatima.

 

 

Izvor: nedeljnik

 

 

 

 

 

 

Twitter
Anketa

Gdje planirate doček Nove godine?

Rezultati ankete
Blog