Društvo

O slobodi medija na Kosovu: Hrabri novinari, “porodične posete” i pretnje

O slobodi medija na Kosovu: Hrabri novinari,"porodične posete" i pretnje

#SlobodniMediji #ZaSloboduMedija #StopCenzuri #FreePress

Novinska agencija BETA i Medijski Centar Beta sa partnerima TV Telma, KosovaLive360 i Slobodan Vaskovic

u regionalnom projektu #SuProMediazaštite medijskih sloboda Safe Journalists

Parim Oluri (Parim Olluri), jedan od osnivača online medija Insajder (Insajderi), poznat po istraživačkom novinarstvu, kaže da je od osnivanja pre dve godine do sada ovaj medij objavio preko 100 istraživanja i razotkrio na desetine korupcionih i drugih afera. 

Objavljivanje istraživanja je popraćeno pretnjama koje su kulminirale avgusta prošle godine, kada su ga fizički napale tri osobe dok se u večernjim satima sa  verenicom vraćao kući. Slučaj je odmah prijavljen policiji, ali ga je začudilo da je policija tražila pomoć od gradjana u identifikovanju napadača.

“Meni su čudne mnoge okolnosti. Prvo, činjenica je da je prošlo pet-šest meseci a Kosovska policija još nije uspela da identifikuje aktere ovog čina. A policija ima fotografije na kojima se oni jasno prepoznaju, baš kao I video snimak! Državne institucije isto tako imaju i registar gradjana i mogu uporedjivanjem da vrlo brzo dodju do rezultata,” kaže on.

Oluri ne zna konkretno koje istraživanje je uzrok napada, ali je siguran da sve to ima veze sa njegovim novinarskim poslom.

“U tom periodu  objavio sam seriju članaka u kojima se pominju mnogi komandanti OVK-a koji su danas koruptirani posleratni biznismeni, tako da mislim da je fizički napad došao kao reakcija na te napise. Pored mene lično  i Kosovska policija je ocenila situaciju opasnom, nesigurnom. A činjenica da, pošto je moja lična bezbednost ocenjena ugroženom i policija mi preporučila da se legalno naoružam, govori da i sama policija ne može, ili možda nema kapaciteta da obezbedi slobodno kretanje za sve,” kaže Oluri.

Nedavno iskustvo novinarke tiražnog dnevnog lista “Koha Ditore”, Sarande Ramaj (Saranda Ramaj), nije imalo fizički napad kao epilog. Ovoj hrabroj novinarki, koja se četiri godine bavi uglavnom istraživačkim novinarstvom, pretili su više puta zbog obavljivanja brojnih afera, ali nije ni sanjala da će se otići toliko daleko da preteće poruke primi preko svojih roditelja.  

“Došli su u kuću i razgovarali sa mojim roditeljima, u kasnim večernjim satima. Nepoznati ljudi za koje moja porodica, konkretno moji roditelji, nikada nisu čuli, pošto ja retko sa njima razgovoram o svom poslu i rekli im: -U redu je ono kako je izveštavala do sada, ali neka više ne izveštava-. 

To je bila njihova poruka i ostavili su vizit kartu. Vizit karta je bila na ime jedne vrlo visoke državne institucije – Nacionalne kancelarije za kontrolu. Ostavili su broj telefona i poručili da mogu da se sretnem s njima,” kaže Ramaj.  

Otkriće da brojne nepravilnosti i kršenja u prvobitnom Izveštaju Kontrole Državnog tuzilaštva nisu prikazani i u završnom Izveštaju, bio je razlog što su nepoznate  osobe u kasnim večernjim satima "posetile" njene roditelje. 

Ramaj kaže da je i ranije bilo pokušaja da se stupi u kontakt s njom preko trećih lica i da joj je čak nuđena “kompenzacija” kako ne bi objavila svoja saznanja. Međutim, ona je isključivo insistirala  na zvaničnom susretu, u redakciji lista “Koha Ditore”, do kojeg nikada nije došlo.

Ovaj slučaj verbalne pretnje je, za razliku od ranijih slučajeva, imao pozitivan završetak. Nakon što je intervjuisala sve uključene strane, policija je podnela krivičnu prijavu tužilaštvu. 

“Prema mojim informacijama, akteri koji su u tome učestvovali su priznali krivicu. Osim što su priznali krivicu, otišli su i korak dalje i priznali da je prvobitni Izveštaj povučen i da je promenjen deo koji se odnosi na kršenja u Državnom tužilaštvu. U završnom izveštaju taj deo je otklonjen. To je dobra vest, jer je, po mojim informacijama, policija izašla sa posebnom, zvaničnom informacijom oko ovog slučaja, pa je sada na Tužilaštvu da pokrene sopstvenu istragu i pokaže da li je bilo uključeno u prikrivanje izveštaja”, kaže ona.

Krajem prošle godine Asocijacija novinara Kosova je objavila istraživanje o bezbednosti novinara. Petrit Čolaku (Petrit Çollaku) novinar i istraživač , kaže da je u 2017. godini u odnosu na prethodnu 2016 godinu povećan broj pretnji novinarima:

“Do kraja decembra registrovali smo 24 slučaja, dok je u policiji nešto više od 30 prijavljenih slučajeva, među kojima su i dva fizička napada. Zabeležen je jedan napad na imovinu, a većinom su verbalni napadi: pretnje telefonom ili slanje poruka preko drugih lica do novinara. Ima pretnji i preko Facebook-a, društvenih mreža,” kaže Čolaku.


Čolaku kaže da su do sada rešena samo dva slučaja, jedan iz 2014. godine i drugi iz 2016. godine te da novinari očekuju veću efikasnost organa bezbednosti, policije i sudova.

“Primećeno je da se ove godine, manje više, napadaju novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom, pošto u svojim nastupima i objavljenim tekstovima uglavnom optužuju čak i „visoke” ličnosti, jake figure koje se ‘motaju’ okolo,” kaže Čolaku.

Parim Oluri iz Insajdera smatra da otvaranje mnogobrojnih online medija ima  za posledicu zaoštravanje odnosa političara prema novinarima. “Predsednik ili premijer ne mogu da pregovaraju sa, na primer 300 medija kako bi sprečili objavljivanje nekog istraživanja, tako da su se njihovi problemi sada spustili na teren, na ulicu,” kaže Oluri.

Saranda Ramaj ocenjuje da je propaganda opasnija od fizičkog napada:

“Interesne grupe su vrlo jake na Kosovu. Interesne grupe ne poznaju partije, niti priznaju pravosudni sistem. Odnosno pravosudni sistem i partije su u službi interesnih grupa, a ne obrnuto. I pojedinci iz raznih partija pripadaju istoj interesnoj grupi. Na žalost, ove interesne grupe su ‘kupile’ i jedan deo medija, uglavnom preko reklama. 

Formirali su svojevrsni “pokrivač” kojim se obezbeđuju. Na svaki najmanji napad, ove grupe se osećaju ugroženim zbog, rekla bih kriminalnog ”backgraund-a”. To je osnovni razlog njihovog nastojanja  da potkupe medije, a samo mali broj medija ne pristaje na plaćanje. Medije koje ne plaćaju, nastoje da diskredituju. Ukoliko  ne uspeju da ih diskredituju, onda izadje neko i napadne ih”, kaže Ramaj.

Državni tužilac Aleksandar Ljumezi (Aleksandër Lumezi) kaže da je u sklopu Kancelarije državnog tužioca imenovao Koordinatora zaduženog da prati rad drugih tužilaca, kao i po jednog tužioca u osnovnim sudovima drugih većih opština, sa zadatkom da se bave slučajevima u kojima su novinari oštećene strane. Takođe je otvorena i  baza podataka u kojoj su registrovani svi novinara.

“Imamo parametre na osnovu kojih ocenjujemo rad koordinatora i tužilaca koji se bave ovim predmetima i mogu da kažem da smo imali povećanu efikasnost u rešavanju tih predmeta. Do sada smo istražili i podigli optužnice u 22 predmeta koje smo poslali sudovima.  Većina preostalih slučajeva su  u fazi prikupljanja informacija ili u istražnoj proceduri,” rekao je Ljumezi.   

Početkom 2018. godine Asocijacija novinara Kosova je zabeležila još jedan slučaj pretnje novinaru koji je pisao o zloupotrebi položaja jednog opštinskog zvaničnika u Gnjilanu. Policija je ovom zvaničniku odredila meru pritvora od 48 sati. 

Epilog se još uvek ne zna, ali Čolaku kaže da novinari žele pravdu i da politika kažnjavanja mora da se promeni. U suprotnom, poruka je sledeća: Odem, zapretim i prebijem jednog novinara i na kraju budem osuđen 200 - 300 eura i oslobođen, bez većih problema.

 

Izvor: slobodanvaskovic.blogspot

 


Twitter
Anketa

Koliko je vaše povjerenje u Glavnu službu za reviziju javnog sektora Republike Srpske?

Rezultati ankete
Blog