Intervju

Milan Aćimović: Klasična muzika nije kvalitetno poslužena kroz osnovno obrazovanje!

"Ja sam jednostavan čovjek u zamršenom klupku raznolikih stvari i čudnovatih puteva."

Svestrani banjalučki umjetnik Milan Mika Aćimović pored dirigovanja, komponovanja, sviranja i DJ-inga je i sertifikovan klavir štimer. Živi i stvara u Beogradu, a uvršten je među pet studenata za seriju Masterclass-a iz dirigovanja u Beču, u klasi proslavljenog dirigenta Bečke filharmonije Kristijana Šulca. 

Aćimović će uskoro imati priliku da diriguje Bečkoj filharmoniji, a koliko mu to znači i šta je to što treba da ima dobar dirigent objasnio je u intervjuu za Frontal.

FRONTAL: Kompozitor, dirigent, DJ? Ko je Milan Aćimović, šta je to što Vas najviše ispunjava da radite?

AĆIMOVIĆ: Nakon srednje muzičke škole, studirao sam kompoziciju u klasi profesora Konstantina Babića i Slobodana Atanackovića na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci,a dalje školovanje sam nastavio u Beogradu i Beču. Sama želja za komponovanje muzike se vuče još iz vremena kada sam kao mali dječak, znao satima da provodim vrijeme na stepenicama u kućnom hodniku sa sjajnom akustikom, između dva sprata i da pjevušim sam sa sobom ili uz zvuk bakinog usisivača koji mi je služio sa tim jednim tonom kao minimalistička pratnja za inprovizaciju. Ti moji prvi koraci i improvizacije su prirodno iz mene tekle ,ne znam, jednostavno sam to radio, a ti moji napjevi, nalik  su nekako i najviše bliski vizantijskoj muzici. Vizantija je i dan danas za mene sveta muzika, prepuna čistine i odiše jednostavnošću, a opet je tako snažna i moćna. 

DJ-ing je jedna druga stvar u mojoj karijeri za koji sam se počeo zanimati zahvaljujući sjajnom prijatelju i DJ-u Dejanu Iliću – aka Woodie-u. Sa nekih 15ak godina sam zavoleo hip-hop, Beastie Boys-e, Massive Attack, Prodigy, trip-hop scenu kao i razne pravce koji su imali temelje Jazz-a ili pop-rock muzike. Izlazeći po klubovima i lokalima koji su imali DJ opremu tako je prirodno došlo do prvih pokušaj i raznih nastupa. Ponavljam, Dejan Ilić je za mene u tom svijetu uvijek bio uzor i najbolji. Kasnije u bendovima sa kojima sam nastupao isto tako sam imao uloge od pijaniste, preko pratećih vokala do DJ potreba. Bend u kojem sam najviše vremena proveo je bend SOPOT iz Banjaluke. Trenutno sviram sa Đorđe Miljenovićem aka Wikluh Sky. 

Dirigovanje me najviše ispunjava


Dirigovanje je trenutno moja najveća okupacija i to me najviše ispunjava. Moj prvi uzor i čovjek od kojeg sam najviše naučio o tome kako se vodi jedan hor, kako se radi sa ljudima i kako se vode probe je profesor Mr. Nemanja Savić. Svakako da sam njemu najviše zahvalan što sam imao privilegiju da budem član njegovog ansambla SPD Jedinstvo i da upijam znanje i vještinu gledajući ga na probama, i stotinama zajedničkih nastupa po evropi i drugim kontinentima. Pored profesora Nemanje tu su naravno i drugi uzori  kao što je jedan od naših najboljih pijanista i pedagoga, a to je profesor Arsen Čarkić, profesorica Darinka Matić Marović je svakako učinila da svojim likom i nastupima dodatno očara moj duh vezano za horske izvedbe sa njenom specifičnom energijom koju osjeti i publika zajedno sa izvođačima itd itd, ima ih mnogo neka mi ne zamjere ako sam ih zaboravio spomenuti. Ja sam jednostavan čovjek u zamršenom klupku raznolikih stvari i čudnovatih puteva. Pored dirigovanja, komponovanja, sviranja i DJ-inga sam i  sertifikovan klavir štimer, a taj zanat i nauku čuvam za tamo neke stare dane kada budem  star, čangrizav za rad u nekoj tamo svojoj radionici sa brdom alata. 

FRONTAL: Pored jake konkurencije uvršteni ste među pet finalnih studenata za seriju Masterclass-a iz dirigovanja u Beču u klasi dirigenta Bečke filharmonije Kristijana Šulca. Kakve su bile prve reakcije nakon što ste saznali ovu vijesti i koliko Vam to znači?

AĆIMOVIĆ: Kada sam saznao da sam primljen, osjetio sam veliko olakšanje i radost. Razlog zašto sam se tako osjećao kao i sada je taj jer je prijemni ispit  za ovu master seriju usavršavanja ispunjen obimnim protokolom koji je postavljen po najvišim standardima provjere znanja kandidata. Šta to znači? Kao prijavljeni kandidat za master, dobio sam listu zadataka i obaveza koje moram ispuniti i poslati. Da bi uopšte ušao u  uži krug  dirigenata na razmatranje kao kandidata, morao sam poslati na Bečki «conducting institute», kod koga sam sve učio ranije, na kojim univerzitetima, sa ovjerenim i pečatiranim kopijama dokumentacije i učinkom uz druge lične nagrade, priznanja itd. Uz prvi dokument se šalje naravno i drugi, a to je  CV (biografija)  kao i  video materijali sebe kako dirigujem nekom ansamblu. Treća stvar je motivaciono pismo u kojem treba da odgovorite na zadato pitanje koje su svi kandidati dobili od strane instituta, a koje glasi: «Zašto baš vas treba da  razmatramo kao bitnog kandidata?». Sljedeća, a četvrta stvar je bila da pošaljem pismo preporuke nekih od vodećih dirigenata iz Srbije, a to su bili profesorka Darinka Matić Marović, nekadašnji rektor univerziteta u Beogradu i dekan muzičke akademije u Beogradu, Darinka je dirigentica naših proslavljenih horova Musicum Collegium i Krsmanac kao i profesor Bojan Suđić, šef i dirigent simfonijskog orkestra radio televizije Srbije. Njima sam zahvalan na pisanim preporukama za moju aplikaciju. Konkurencija je bila očigledno jaka jer je poziv bio internacionalni, a provjere kanidata obimne i nakon svega smo imali uslov kada prođemo u uži krug da obavimo telefonske razgovore sa profesorima ili skype intervjue. 

FRONTAL: Šta je to što je na Vas ostavilo najveći trag u muzičkom sazrijevanju?

AĆIMOVIĆ: Ne znam šta bi i koga prije naglasio kao krivca , ali svakako je to i sub kultura, alternativni tokovi u muzici pored ovih koji se njeguju na univerzitetima. Veliki uticaj na mene je izvršilo stvaralaštvo Stevana Mokranjca za koga mislim da je srpski  br.1 u svakom pogledu i da ga svaki ozbiljan muzičar treba držati u zlatnom ramu na zidu u svojoj kući iz poštovanja kao što su onomad jugosloveni držali druga Tita.

FRONTAL: Šta dirigent mora da zna da bi bio dobar dirigent? 

AĆIMOVIĆ: Dobar dirigent mora da upozna svoju partituru detaljno i da bude u vezi sa njom. Mora da bude dobar improvizator kada je potrebno održati koncentraciju unutar ansambla i da ima strpljenja za svaki problem i svakog člana u horu ili orkestru.  Mora da stvara od ansambla jednu vrstu porodice koja se voli i pomaže. Mora da uči svakog dana i da radi na sebi. Mora da donosi važne i velike odluke i da da bude pravedan kako bio zadobio ljubav i povjerenje svojih saradnika. Treba da bude i opušten i jasan u svojim izlaganjima, mora da poznaje mogućnosti svojih muzičara i instrumenata i da im pomogne da razviju do kraja svoje sposobnosti. Mora da inspiriše muzičara i da ih vodi kroz muziku, da diše sa njima, da postanu jedno. Nekada je manje-više, zato i izvođačima treba dati prostora da dišu, hoću da kažem da ponekad sa manje poteza rukom može da se dobije više od izvođača. Kao u životu, budu cool, ne smaraj ljude. 

FRONTAL: Da li vjerujete da neka djela klasične muzike dobijaju onu dubinu i smisao vremenom, odnosno da li je nešto kvalitetno po svojoj suštini ili mu kvalitet daje vrijeme?

AĆIMOVIĆ: Mislim da je muzika Mozarta, Beethovena, Chopina, Prokofieva, Wagnera, Bacha, Rahmaninova, Lista, Tchaikovskya, Mahlera, Verdia, Shostakovicha i mnogih drugih takva da je vrijeme nikada neće pregaziti. Nakon 300 godina, muzika nekih od navedenih je i dalje na vrhuncu čovječanstva u smislu kvaliteta. Ja lično volim i drum and bass i dubstep i punk i rock-pop, elektroniku, šta god, ali i u svim tim stilovima postoje neke numere koje će ostati za sva vremena, mada je veći broj istih da se ne lažemo koje će vrijeme pregaziti bez milosti, jednostavno nema umjetnički domet i kvalitet. 

FRONTAL: Zbog čega većina ljudi ne voli klasičnu muziku? Da li samo određeni profili ljudi vole tu vrstu muzike? 

AĆIMOVIĆ: Hm? Ne znam da većina ne voli klasičnu muziku, mislim da je samo ne konzumira jer je nisu dobili kavlitetno posluženu na tanjiru kroz osnovno obrazovanje. Mislim da obrazovne institucije treba da dobiju najviše sredstava od države ako država želi da ima uspješne ljude, sad opet pitanje teorije zajere, možda i ne žele previše intelektualaca. U većini EU zapadnih zemalja, njihovi stanovnici vole i znaju mnogo na tu temu, vjerujte mi! Dovoljan je dokaz i prizor sa naših TV kanala šta se servira omladini, od rijaliti emisija i odvratnosti koja čini katastrofu, ali živimo u «demokratiji» ha, ha, uživanju iz pakla nikad kraja. Mislim da je ovo vrijeme velikih iskušenja i da će svi morati da razmisle kuda će im duša. Lake zabave ili vječni raj, na nama je da biramo, a naplatiće kosmos sve, život koji smo dobili je poput neograničene kreditne kartice, kad budemo napuštali ovozemljski klub, naplatiće vam, vjerujte mi na riječ!  

FRONTAL: Šta je to što privatno volite najviše da slušate?

AĆIMOVIĆ: Ranije sam slušao sve što mi se dopada privatno od Nirvane do Silvane, ali sada uživam u tišini najviše dok imam slobodno vrijeme između proba sa horom ili bendom. 

FRONTAL: Da li postoji neko ko Vam je uzor? 

AĆIMOVIĆ: Postoji, imam dosta uzora, ali ne i Idola! Moji uzori su mnogi duhovnici, filozofi, pjesnici, slikari, muzičari, glumci i drugi umjetnici . 

Mozart, Mika Antić, Salvador Dali, Karajan, Bernštajn, Glen Gult, Rubinštajn, Šopen, Mokranjac, Rahmanjinov, Samuel Barber, Geršvin, Betoven i more drugih, ali najviše od svih Majka... 

 

Autor: Danka Savić

 

Twitter
Anketa

Ko je po vama najbolji igrač FK Crvena zvezda od njenog osnivanja?

Rezultati ankete
Blog