Region

Balkan na raskrsnici unutrašnjih problema i evropskog puta

Balkan i Evropska unija se nalaze na raskrsnici, pa bi trebalo odabrati pave puteve koji će i EU i Zapadni Balkan povesti putem boljeg i jasnijeg funkonisanja, poručila je danas predsjednica Centra za spoljne politike Aleksandra Joksimović.

Aleksandra Joksimović je u obraćanju na Međunarodnoj konferenciji "Zapadni Balkan na novoj geopolitičkoj raskrsnici: između unutrašnjih problema i evropskih integracija", koja je počela danas u Beogradu, rekla da od svog osnivanja do danas EU prolazi kroz reforme, koje su unapređivale odnose između zemalja članica, a da je istovremeno tekao i proces proširenja.

"Ono što je konstantno pratilo EU je veliki procenat podrške stanovništva i poverenja da je EU najbolje i najperspektivnije mesto za život", kazala je Joksimović i dodala da je EU danas pred novom neophodnom reformom i neophodnošću konsolidacije.

Desilo se, podsjetila je, da jedna članica napusti EU i simbolički ovo je bila jaka poruka.

Druge krize, ekonomska, migrantska i narasla sumnja u populaciji predstavljaju otežavajuću okolnost za dalji razvoj jedinstva među članicama EU, rekla je Aleksandra Joksimović i dodala da u takvoj atmosferi podrška za proširenje ne raste.

Istovremeno okolnosti u međunarodnim odnosima doprinose tim trendovima, kazala je A. Joksimović i navela da su u tim okolnostima uvedene sankcije Rusiji stvorile jaz između Istoka i Zapada.

"Evropi je potrebna promena narativa i za unutrašnju reformu, ali i za proširenje bez kojeg će, u slučaju Zapadnog Balkana, ostati nedovršena tvorevina", kazala je A. Joksimović.

Podsjetila je da je francuski predsjednik Emanuel Makron dao smjernice kojim bi EU trebalo da se pozabavi, a to su, kako je rekla, šest stubova: bezbjednost, odbrana, spoljna politika, zaštita životne sredine, nove tehnologije i zajednička moneta.

Aleksandra Joksimović je kazala da je za Zapadni Balkan Strategija 2025. mogućnost da u razumnom roku, prije svega Srbija i Crna Gora, postanu članice EU.

"Region je nesumnjivo opterećen otvorenim pitanjima, koji ne doživljavaju svoje razrješenje, a to su pitanje imena Makedonije i odnos Beograda i Prištine. U tom slučaju, ako bi teklo kako treba, ostalo bi još nerješeno pitanje funkcionisanja BiH", kazala je Joksimović i dodala da je prva na redu Makedonija koja bi, ako reši problem sa imenom, odblokirala integrativne procese sa EU i NATO.

"Srbija je iskazala političku volju da pitanje normalizacije ne ostane na nivou zamrznutog konflikta”, kazala je A. Joksimović i dodala da Strategija 2025. daje nadu da ideja proširenja EU nije zaboravljena.

Aleksandra Joksimović je navela da će današnja konferencija imati tri panela, od kojih se prvi odnosi na budućnost EU, koliko je funkcionalna da nastavi proces proširenja onim tempom koji je sama zacrtala kroz Strategiju proširenja 2025, drugi panel je posvećen otvorenim pitanjima zemalja Zapadnog Balkana i treći panel je posvećen Sofijskom samitu, koji je prema njenim riječima nova nada za čitav proces proširenja.

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj Uniji Tanja Miščević rekla je da istorija evropskih integracija, istorija konstantnih kriza, koje su počele još od Pariskog sporazuma, a javljaju se i danas, ali koje su se uvijek završavale rađanjem novog uspeha.

Ona je istakla da proces proširenja ide "ruku pod ruku" sa procesom produbljenja, te da je nemoguće da nove članice koje ulaze u EU ne daju uniji svoj pečat.

Miščević je navela da se Evropa nikada nikada nije suočila sa ovolikim brojem izazova, ali da Zapadni Balkan u tom kontekstu treba posmatrati kao dio rješenja, a ne kao dio problema.

Dodaje, da su problemi unutar same EU vezani za veliki broj članica, spor proces odlučivanja, nepotpuna implementacija sporazuma iz Lisabona, pitanje broja članova Evropske komisije...

"Ulogu Zapadnog Balkana ja ne vidim kao još jedan problem, mi nismo ni bezbjednosni izazov, to se najbolje pokazalo tokom migrantske krize kada smo doprineli njenom rješavanju u skladu sa širenjem evropskih vrijednosti", rekla je Miščević i dodala da je i kada je u pitanju ekonomija, 80 odsto trgovine Srbije usmereno na zemlje EU i zemlje CEFTA, a da je istovremeno i EU zainteresovana za tržište Srbije i regiona.

"Srbija i Zapadni Balkan su evropski region, mi smo sastavni deo rešenja, a ne problema sa kojima se suočava EU", zaključila je Miščević.

Šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre kazala je da je ta banka posvećena regionu poslednjih 40 godina, što govori o posvećenosti Evrope regionu mnogo prije nego što je region počeo proces evrointegracija.

Navela je da je Evropska investiciona banka u posljednjih deset godina investirala projekte u vrednosti od osam milijardi evra, jer su na taj način želeli da pomognu ekonomsku situaciju u zemljama regiona u cilju poboljšanja života građana i funkcionisanje društva.

 

“Region je napredovao u poslednjih nekoliko godina, ove godine se očekuje rast BDP u regionu od 3,9 odsto, jačanje ekonomije koja je uočena u poslednjem periodu ukazuje i to da je nezaposlenost za dve godine opala za četiri odsto i dostigla nivo 16,7 odsto u regionu, što je i dalje velika cifra i ima mnogo mladih ljudi koji su nezaposleni", kazala je Negre.

Dodala je da su pred regionom bez obzira na to brojni izazovi, odnosno da investicije nisu dostigle nivo prije krize i nisu dovoljne da bi prihodi u zemljama regiona bili veći., te samim tim postoji prostora za ulaganja, naročito ona koja bi povezala zemlje regiona sa EU.

"Saobraćajna infrastruktura je poboljšana i poboljšava se svakog dana, ali bi dalja i bolja regionalna povezanost i sa zemljama EU značajno smanjila troškove transporta, što bi zapravo i omogućilo jednostavniju razmjenu i trgovinu", kazala je Negre i dodala da se radi na poboljšanju energetske povezanosti, ali smo i dalje suočeni sa neadekvatnim snabdevanjem električnom energijom.

Kazala je da Evropska investiciona banka smatra da su obrazovanje, digitalizacija i zdravstvo ključni za razvoj regiona, te da iz tog razloga ulažu u te sektore.

"Ključna reč u svim procesima je povezanost regiona i neophodni je deo evropskih integracija i ne treba da bude zamena za postupak priključenja EU i upravo zato naša podrška ide ka povezanosti i sa zemljama članicama, pre svega izgradnjom puteva i železnica, ali i digitalizacija regiona, koja je jako bitna da bi region napredovao i bio konkurentnij", navela je Negre.

Regionalni direktor Hans Seidel Fondacije za jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger rekao je da su , kada je u pitanju Zapadni Balkan, Srbija i Crna Gora viđene kao zemlje lideri u integracijama, kao i da je pozitivno što se 2025. godina pominje kao moguća godina za pristupanje.

Kako kaže, članice EU moraju i same da razmisle da li su spremne za proširenje, a posebno je kaže, pohvalna uloga Bugarske koja je omogućila razmenu mišljenja između zemalja Zapadnog Balkana i članica EU na sutrašnjem Samitu u Sofiji

 

 

Izvor: Tanjug
Twitter
Anketa

Planirate li da u oktobru 2018. glasate na izborima?

Rezultati ankete
Blog