Intervju

Jirgen Habermas: Internet je sluga kapitala a ne kulture!

Borio sam se za Evropsku uniju jer ona može da sputa kapitalizam; Ja sam nemački patriota i istinski proizvod nemačke kulture

Pred svoj 89. rođendan, jedan od najuticajnijih živih svetskih mislilaca, iz svog doma u Štarnbergu, za španski list "Pais" izneo je svoj pogled na najvažnija pitanja našeg vremena, uključujući nacionalizam, imigraciju, internet i Evropu.

"Novosti" prenose delove intervjua sledbenika i pomoćnika Teodora Adorna, istaknutog člana druge generacije frankfurtske škole i profesora filozofije na frankfurtskom Gete univerzitetu. Habermans, koji je autor važnih dela o društvenim i političkim naukama u 20. veku, govori za "Pais" o pitanjima koja su zaokupljala njegovu pažnju u poslednjih 60 godina.

* Mnogo se priča o dekadenciji posvećenih intelektualaca. Da li vi mislite da se može reći da ova tema retko kad izlazi iz intelektualne sfere?

- Nostalgično pitanje gde su nestali svi intelektualci promašuje suštinu. Ne možete imati posvećene intelektualce ako nemate publiku kojoj se mogu uputiti ideje. Da li je internet "razblažio" javnu sferu koja je podržavala tradicionalne medije, koji su, sa svoje strane, uticali na mislioce i filozofe? Da, ipak, to zavisi od neverovatnih društvenih i kulturnih pretpostavki, najviše od postojanja obazrivog i ažurnog novinarstva, s referentnim novinama i masovnim medijima, sposobnim da usmeravaju interesovanje većine ka temama koje su bitne za formiranje političkog mišljenja, kao i od postojanja čitalačke publike zainteresovane za politiku, obrazovane, naviknute na konfliktivni proces formiranja mišljenja, koja posvećuje vreme čitanju kvalitetne, nezavisne štampe. Ova infrastruktura više nije neokrnjena, iako, koliko ja znam, još postoji u zemljama poput Španije, Francuske i Nemačke.

* Ali čak i tu je internet promenio ulogu tradicionalnih medija, posebno kod mladih generacija?

- Primer su SAD i tamošnja isključiva upotreba privatnih televizijskih kanala. Sada nova sredstva komunikacije imaju mnogo prepredeniji sistem komercijalizacije, u kojem cilj nije isključivo pažnja potrošača, nego ekonomsko korišćenje privatnih profila korisnika. Oni kradu lične podatke potrošača bez njihovog znanja, kako bi njima efikasnije manipulisali, ponekad čak i s perverznim političkim ciljevima, kao što je slučaj u nedavnom skandalu sa "Fejsbukom".

* Uprkos očitim prednostima, da li verujete da internet podstiče novu vrstu nepismenosti?

- Mislite li na agresivne kontroverze, balone i laži Donalda Trampa u njegovim tvitovima? Ne može se čak reći ni da je ta individua ispod nivoa političke kulture svoje zemlje. Tramp konstantno uništava taj nivo. Od otkrića štamparije, što je svakog pretvorilo u potencijalnog čitaoca, bili su potrebni vekovi da bismo došli do toga da čitavo stanovništvo može čitati. Internet nas sve pretvara u potencijalne pisce, a star je svega nekoliko decenija. Možda ćemo s vremenom naučiti kako da upravljamo društvenim mrežama na civilizovan način. Internet je već otvorio milione korisnih supkulturnih niša, gde se razmenjuju verodostojne informacije i zdrava mišljenja. Nesumnjivo postoje ogromne blagodeti za komunikaciju, i to ne samo za sve veću brzinu u prodaji deonica i za spekulacije. Ali ono što mi smeta jeste to što prva medijska revolucija u istoriji čovečanstva najpre i pre svega služi ekonomskim, a ne kulturnim ciljevima.

BUDUĆNOST FILOZOFIJE

* U današnjem svetu u kojem dominira tehnologija, kakvu budućnost ima filozofija?

- Ja sam zastarelog mišljenja da bi filozofija trebalo da nastavi da pruža odgovore na Kantova pitanja: Šta mogu saznati? Šta bi trebalo da znam? Šta mogu da očekujem? Šta znači biti čovek? Ipak, nisam siguran da filozofija, kako je danas vidimo, ima budućnost.

* Šta se desilo sa vašom starom privrženošću marksizmu, da li ste i dalje levičar?

- Proveo sam 65 godina radeći i boreći se za levičarske postulate na univerzitetima i u javnoj sferi. Ako sam proveo četvrt veka boreći se za veću političku integraciju Evropske unije, radio sam to sa idejom da je samo ova kontinentalna organizacija sposobna da neograničeni kapitalizam dovede pod kontrolu. Nikada nisam prestajao da kritikujem kapitalizam, ali nisam prestajao ni da budem svestan toga da nekvalitetna dijagnoza nije dovoljna. Ja nisam od onih intelektualaca koji pucaju ne ciljajući.

* Godine 1986. osmislili ste politički koncept ustavnog patriotizma koji danas deluje gotovo lekovito.

- Godine 1984. bio sam pozvan da govorim pred Kongresom Španije. Posle toga smo otišli na večeru u restoran sa dugom tradicijom. Ako se dobro sećam, to je bilo između Kongresa i Puerta del Sola, sa leve strane puta. Tokom vrlo inspirativnog razgovora s našim cenjenim domaćinima, koji su većinom bili socijaldemokrate, uključene u izradu novog ustava zemlje, mojoj ženi i meni je rečeno da je upravo u tom restoranu započeta zavera za proglašenje prve španske republike 1873. Čim smo to saznali, počeli smo da se osećamo sasvim drugačije. Ustavni patriotizam iziskuje prikladnu zaleđinu, kako bismo uvek bili svesni toga da je ustav nacionalno dostignuće.

* Smatrate li se patriotom?

- Osećam se kao patriota države koja je, konačno, posle Drugog svetskog rata, izrodila stabilnu demokratiju i, tokom narednih decenija političke polarizacije, liberalnu političku kulturu. Ovo je prvi put da ovako kažem, ali u tom smislu, da, ja sam nemački patriota i proizvod nemačke kulture.

* Da li Nemačka, s prilivom migranata, i dalje ima samo jednu kulturu?

- Ponosan sam na našu kulturu, i to uključuje i drugu ili treću generaciju turskih, iranskih i grčkih imigranata koji nam daju izuzetne filmske radnike, novinare, televizijske ličnosti, kao i poslovne ljude, najkompetentnije lekare, najbolje pisce, političare, muzičare i učitelje. To je verovatno dokaz da naša kultura ima snage i kapaciteta za regeneraciju. Agresivno odbacivanje tih ljudi, bez kojih bi ovo bilo nemoguće, od strane desničarskih populista je besmisleno.

* Govoreći o religiji i verskim i kulturnim ratovima, mislite li da idemo ka sukobu civilizacija?

- Što se mene tiče, ta ideja je potpuno pogrešna. Najstarije i najuticajnije civilizacije karakterišu metafizika i velike religije koje je proučavao Maks Veber. Sve one imaju univerzalni potencijal, što je razlog zbog kojeg bujaju, na osnovu otvorenosti i inkluzije. Činjenica je da je verski fundamentalizam potpuno moderan fenomen. On je izrastao iz društvenog iskorenjivanja izazvanog kolonijalizmom, krajem kolonijalizma i globalnim kapitalizmom.

* Pisali ste da bi Evropa trebalo da gaji evropsku verziju islama. Mislite li da se to već dešava?

- U Federalnoj Republici Nemačkoj mi se trudimo da uključimo islamsku teologiju u svoje univerzitete, što znači da možemo obučavati veroučitelje u sopstvenoj zemlji umesto da ih "uvozimo" iz Turske i drugih mesta. Ali taj proces zaista zavisi od nas i našeg istinskog integrisanja imigrantskih porodica. Ipak, to ne rešava pitanje talasa globalnih migracija. Jedini način da se suočimo sa tim jeste da rešimo ekonomske uzroke u zemljama porekla.

* Kako to učiniti?

- Ne pitajte me kako bez promena u globalnom kapitalističkom sistemu. To je problem koji se proteže vekovima unazad. Nisam stručnjak, ali ako pročitate Die Externalisierungsgesellschaft Štefana Leseniha, videćete kako talasi koji zapljuskuju Evropu i zapadni svet imaju svoje korene u tome.

SAČUVAJTE NAS FILOZOFA NA VLASTI

* Makron je filozof poput vas. Mislite li da su filozofija i politika dobar spoj? 

- Zaime boga, sačuvajte nas filozofa na vlasti! Ipak, Makron izaziva poštovanje jer, u sadašnjem političkom pejzažu, on je jedini koji se usuđuje da ima političku perspektivu. On je intelektualac i uverljiv govornik i teži političkim ciljevima koje je postavila Evropa. U gotovo očajnim izbornim okolnostima, on je pokazao ličnu hrabrost. Ipak, još ne mogu da vidim kakva uverenja stoje iza evropske politike francuskog predsednika. Voleo bih da znam da li je makar uvereni levi liberal, čemu se nadam.

* Citiraju vas da ste rekli da je Evropa ekonomski gigant i politički patuljak?

- Uvođenje evra podelilo je monetarnu zajednicu na sever i jug, na dobitnike i gubitnike. Razlog je u tome što se strukturne razlike između nacionalnih ekonomskih regiona ne mogu kompenzovati ako nema napretka ka političkoj uniji. Ispusni ventili, kao što su mobilnost na jedinstvenom tržištu rada i sistem zajedničke socijalne zaštite, nedostaju. Evropi nedostaje i snage da izradi zajedničku fiskalnu politiku. Nejednakost se povećala svuda i razjeda društvenu koheziju. Među onima u teškoj situaciji, šire se regresivne tendencije i reakcije iracionalnog i samouništavajućeg besa.

* Šta mislite o nezavisnosti Katalonije?

- Ne razumem zašto napredna i kultivisana populacija poput one u Kataloniji želi da ide sama u Evropi. Čini mi se da je sve u ekonomiji. Ne znam šta će se dogoditi.

* Smatrate li da su nacionalne države sada neophodnije nego ranije?

- Možda ovo ne bi trebalo da kažem, ali ja verujem da su nacionalne države bile nešto u šta niko nije verovao, ali su morale biti izmišljene u ono vreme iz očigledno pragmatičnih razloga. Uvek krivimo političare za probleme u izgradnji Evrope, ali možda je i javnost kriva zbog nedostatka vere. Politički lideri i vlade su do sada ovaj projekat vodili na elitistički način, bez uključivanja naroda u kompleksna pitanja. Čini mi se da čak ni političke partije ni nacionalni poslanici nisu upoznati s komplikovanim materijalom koji čini evropsku politiku. Pod sloganom "majka bdi nad vašim novcem", Merkelova i Šojble su tokom krize branili svoje mere na zaista zastrašujuć način.

* Da li je Nemačka povremeno brkala vođstvo i hegemoniju? Gde to postavlja Francusku?

- Problem je sigurno bio u tome što nemačka federalna vlada nije imala ni talenta ni iskustva sa hegemonskom vlašću. Da ga je imala, znala bi da nije moguće očuvati zajedništvo Evrope bez uzimanja u ozbir interesa drugih država. Što se tiče Makrona, on nastavlja s pokušajima da ubedi Merkelovu da mora da misli o tome kako će biti predstavljena u knjigama iz istorije.

 

Izvor: novosti

 

 

Twitter
Anketa

Ko je po vama najbolji igrač FK Crvena zvezda od njenog osnivanja?

Rezultati ankete
Blog