Intervju

Владо Остојић: У Хан Пијеску посљедњих година примјетан тренд "повратка на село"

Општину Хан Пијесак Влада Републике Српске сврстала је, чини се с правом, међу неразвијене општине, но сви се слажу да би првенствено шумарство, туризам али пољопривреда требали бити главни покретачи развоја ове локалне заједнице. То је у интервјуу за Фронтал потврдио и начелник ове општине, господин Владо Остојић, истичући да, с обзиром на своје природне, климатске, рељефне и друге карактеристике Хан Пијесак има специфичне компаративне предности за развој дрвопрераде која је заснована на шумарству, затим пољопривреде и туризма.

ФРОНТАЛ: Господине Остојић, скоро су двије године од када сте на челу општине Хан Пијесак. Да ли сте задовољни постигнутим?

ОСТОЈИЋ: Прошле су скоро двије године од како сам Начелник општине Хан Пијесак. Ситуација се за овај период значајно побољшала, чему у прилог говоре финансијски показатељи: приликом примoпредаје дужности Начелника општине на дан 14.11.2016. године, дефицит је износио је 280.933 КМ, а на дан 31.12.2017. године општина Хан Пијесак је остварила суфицит у износу од  338.654 КМ. За првих 6 мјесеци 2018. године, такође је остварен суфицит у износу од 57.764 КМ. Задовољан сам постигнутим резултатима у претходном периоду мада увијек може боље.

ФРОНТАЛ: Који су то изазови и потешкоће са којима се највише сусрећете у свом раду?

ОСТОЈИЋ: Једна од највећих потешкоћа са којом се сусрећем у своме раду је примјена одредаба Закона о шумама. 

Законом о шумама („Сл. гласник С“, бр. 75/08) до 2013. године укључујући и 2013. годину, чланом 89. став 4. прописано је да накнада за развој неразвијених дијелова општине са које потичу продати сортименти може се трошити за развој неразвијених подручја општине према Порограму и Правилнику који усваја надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Сходно наведеном, обзиром да је општина Хан Пијесак неразвијена општина и да учешће накнаде од ШДС у буџету општине износи преко 30%, Скупштина општине Хан Пијесак је доносила Програме утрошка средстава према потребама финансирања неопходних  буџетских позиција. 

Ступањем на снагу Закона о измјенама и допунама ЗОШ-а (26.07.2013. године) члан 89. је у цјелости промијењен на начин што је чланом 19. ставом 8. прописано да накнада од ШДС користи се за изградњу, реконструкцију и одржавање инфраструктуре и других објеката на руралним подручјима општине са које потичу продати сортименти а на основу годишњег плана о утрошку намјенских средстава који доноси надлежни општински орган уз сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Овај члан Закона је разрађен Правилником који је донио Министар  пољопривреде, шумарства и водопривреде („Сл гласник РС“ бр. 45/14), а којим је прописано да се накнада од ШДС користи за изградњу, реконструкцију и одржавање инфраструктуре на руралном подручју, других објеката руралног стандарда, као и стварањад услова за рад ватрогасних јединица у служби заштите шума општине са које потичу продати сортименти, што подразумијева и створене обавезе по основу кредита и неизмирених дуговања за ове намјене, а настале у претходном периоду, уз предочење адекватне документације.

Уколико се дио средстава од накнада од ШДС не може користити за финансирање јавних установа и јавних предузећа чији је оснивач општина (ЈЗУ Дом здравља, ЈКП „Краљева Гора“, Територијална ватрогасна јединица) наведене установе без гранта из буџета општине не могу функционисати. Општина Хан Пијесак нема других извора средстава у буџету за финансирање наведених установа.

ФРОНТАЛ: У свијету је тренд развоја малих неразвијених локалних заједница, а општина Хан Пијесак спада управо у такву заједницу. Kоји су главни разлози таквог стања?

ОСТОЈИЋ: На основу члана 76.Закона о локалној самоуправи, члана 43. Став 3. Закона о Влади Републике Српске и тачке IV Одлуке о критеријумима за оцјену степена развијености јединица локалне самоуправе у Републици Српској, Влада Републике Српске је на 145. Сједници, одржаној 28.09.2017.године донијела Одлуку о степену развијености јединица локалне самоуправе у Републици Српској за 2018.годину и општина Хан Пијесак је сврстана у неразвијене јединице локалне самоуправе.

Предлаже вам да прочитате Одлуке о критеријумима за оцјену степена развијености јединица локалне самоуправе у Републици Српској и биће вам јасно зашто је општина Хан Пијесак сврстана у неразвијене јединице локалне самоуправе

ФРОНТАЛ: Да ли сте задовољни подршком коју добијате са ентитетског нивоа за развојне пројекте на нивоу Bаше локалне заједнице? Који су то значајни пројекти који су реализовани у општини Хан Пијесак?

ОСТОЈИЋ: Општина је у 2017. години реализовала значајан број инфраструктурних пројеката:  замјена прозора и олука на Основној школи у Хан Пијеску, реконструкција крова на Соколском дому који је био урушен, изградња и санација 3 паркинг простора  и изградња путева на подручју општине вриједности (путеви око 453.000 КМ). 

У 2018. години настављамо са започетим инвестицијама  значајно релаксирани, јер нам је Влада РС одобрила  380.000 КМ и то: 174.000 КМ за наставак реконструкције Соколског дома,  126.000 КМ за реконструкцију Дома културе у Хан Пијеску и 80.000 КМ за изградњу туристичке инфраструктуре.   Предсједник Републике Српске  дозначио је 100.000 КМ за Соколски дом, тако да ће се овај објекат, који се налази у самом центру Хан Пијеска и предсатвљао је ругло мјеста, у потпуности реконструисати и ставити у функцију. Планира се замјена прозора на спортској дворани, како  би наша  дјеца  могла несметано и у топлом држати часове физичког васпитања  и тренирати остале спортове.  Започели смо и уређење парковских површина у ужем центру, а постављена су и два дјечија игралишта за наше намлађе грађане.  И у 2018. години је извршена реконструкција и санација  7 дионица путева на подручју општине, укупне вриједности око 120.000 КМ. Такође смо обновили нашу пијацу, како би пољопривредници  имали гдје да продају своје производе. У процедури је набавка за услуге израде просторног плана општине јер је постојећи истекао.

Апсолутно сам задовољан подршком Владе Републике Српске и Предсједника Републике Српске.

ФРОНТАЛ: Које су основне препреке пуном развоју потенцијала које општина Хан Пијесак несумњиво има? 

ОСТОЈИЋ: Општина Хан Пијесак, с обзиром на своје природне, климатске, рељефне и друге карактеристике несумњиво да има специфичне компаративне предности за развој у области, прије свега дрвопрераде која је заснована  на шумарству, затим пољопривреде и туризма. Гледано историјски, ти потенцијали су одређеним капацитетима били значајно кориштени још од доба Аустроугарске када су на подручју општине Хан Пијесак радиле три фабрике за дрвопрераду са преко 1000 запослених; затим у доба Карађорђевића када је изградњом Љетниковца А. Карађорђевића дошло до развоја туризма када су изграђена два хотела. 

Међутим, највећи развој општина Хан Пијесак је доживјела након другог свјетког рата, оснивањем ВПД-а када експанзивно расту дрвопрерада и пољопривреда. Када су у питању препреке развоју, на то питање је врло тешко одговорити. Прије свега, општа политичка, друштвена и економска ситуација последњих тридесет година, утицала је на привредну ситуацију у Хан Пијеску. С обзиром да је Хан Пијесак мала средина, негативни утицаји су се више одразлили, јер није било критичне масе да заустави одређене процесе, што је мање-више случај са свим малим срединама у РС па и шире. Међутим, и даље у Хан Пијеску, шумарство и дрвопрерада су носиоци развоја, преко 60% запослених ради у тим дјелатностима, а стопа незапослености, односно запсолености је близу републичког просјека, с тим што је последњих година незапсоленост смањена за 4%. Такође, битно је напоменути, да се у одређеним областима дешавају позитивне промјене, прије свега у пољопривреди, гдје последњих година имамо тренд „повратка на село“. Обим пољопривредне производње у области сточарства и производње млијека се удвостручио у последњих пет година, тако да се сада на годишњем нивоу производи преко 2 мил. литара млијека, а број газдинстава која имају од 3-10 грла крупне стоке је око 100. 

И на крају, да кажем да је Општина Хан Пијесак као јединица локалне самоуправе, финансијски стабилна и гарант одрживом развоју. На примјер, познато је да је граница за задуживање ЈЛС-а 18% те да су многе општине давно премашиле тај проценат, док је тренутна задуженост Општине Хан Пијесак 3,5%, а 2020. године ће доћи на ниво од 1%. Такође, буџет је стабилан, без дефицита, обавезе се измирују у законским и уговореним роковима,  а обим буџета од преко 1000 КМ по глави становника је један од највећих у тој категорији у РС. 

ФРОНТАЛ: У складу са релевантним статистичким показатељима, туризам је у Републици Српској привредна грана са великим потенцијалом. Видите ли у том смислу шансу за општину Хан Пијесак, и који су то туристички потенцијали Хан Пијеска који могу довести до развоја и побољшања стања у тој општини?

ОСТОЈИЋ: Као што је већ наведено, Општина Хан Пијесак има специфичне потенцијале и компаративне предности за развој туризма, што је препознато и обрађено и у Стратегији развоја туризма РС. Такође, Општина Хан Пијесак тренутно приводи крају израду Стратегије локалног развоја за период 2018-2027. уз подршку УНДП-а те је и овдје туризам препознат као значајан потенцијал за развој. Општина Хан Пијесак има значајно градитељско и културно наслеђе (Вилу Карађорђевића и пратеће објекте), објекте амбијенталне архитектуре из доба Аустроугарске (чиновничке и управне зграде) и из новије историје војни објекат „Црнна Ријека“. Поред тога, природни и климатски услови погодују развоју зимског и бањског туризма. У новије вријеме је популаран сеоски и етно туризам и на том плану се већ дешавају одређени пројекти и приватне иницијативе. Комбиновањем тих потенцијала може се направити јединствен туристички производ и Општина Хан Пијесак ће у наредном периоду уложити напоре да се то и реализује, а одређени пројекти су већ и започети (обнова Соколског дома, Дома културе, изградња паркова и дјечијих игралишта). Квалитет ваздуха и љепота природног окружења  је одржала значајан интерес за изградњу викенд-кућа на подручју општине тако да ћемо новим Просторним планом, који је у процесу израде планирати локацију за ново викенд насеље.

ФРОНТАЛ:  Демографска слика у читавој БиХ је све гора, гдје на жалост ни општина Хан Пијесак није изузетак. Шта општина на чијем сте челу подузима у правцу отварања ка младим људима и стварању услова за њихов пуни ангажман у оквиру ваше локалне заједнице?

ОСТОЈИЋ: Нажалост, негативни демографски трендови нису заобишли ни Хан Пијесак. Млади, након завршетка факултета, уколико имају прилику одлазе. Општина у складу са својим могућностима, планира и реализује одређене мјере у циљу заустављања депопулационих трендова. Мјере проналитетне политике се реализују већ низ година тако да се за прво дијете из буџета општине добија 500 КМ, друго 700 КМ, треће 1000 КМ, четврто и свако наредно 1500 КМ. Ове године смо на пројекат Завода за запошљавање РС пријавили интерес за запошљавање 16 приправника, што је и одобрено тако да од наредног мјесеца, након спроведеног конкурса очекујемо 16 младих људи у општинској управи, јавним предузећима и установама чији смо оснивач. 


 

Frontal

                                                                                    

Blog