Intervju

Александар Крунић: Бритки кист паљанског официра!

Таленат Александра Крунића за сликарство, иначе официра Оружаних снага БиХ, открио је колега са посла, па се тај таленат убрзо пренио на папир, односно платно. Најчешће слика пејзаже, мотиве мртве природе и понекад портрете, али истиче да све зависи од инспирације у датом моменту.

Фронтал: Када сте открили таленат и како сте почели да се бавите сликарством?

Крунић: Ја сам имао срећу да мој таленат открије мој радни колега Зоран Ковачевић, иначе самоуки сликара са преко 30 година искуства. На основу једног мог цртежа , он је процијенио да једноставно морам покушати радити уљаним бојама. Поклонио ми је сав прибор за сликање и ја сам почео да сликам. Тада сам на мала врата ушао у сасвим нови свијет, искуство, које ми је до тада било скоро па и неинтересантно.

Фронтал: Које мотиве најчешће сликате и шта Вас највише инспирише?

Крунић: Све зависи од инспирације и расположења. То су већином пејзажи, некад мртва природа а некад апстракција, са којом још увијек експериментишем. Радим и портрете, мада не тако често јер узимају доста и времена и енергије. Можда најдраже слике које сам насликао су били мотиво виолина. 


Фронтал: Издвојили бисмо слику манастира Острог, шта она представља за Вас?

Крунић: Манастир Острог ми је и до сада један од најзахтјевнијих мотива, јер заиста уложим доста труда и времена док насликам ту слику. То свјетски познато светилиште, кога цијене људи различитих религијских орјентација, даје једну посебну дозу озбиљности, одговорности и поштовања тако да је на посебном мјесту у односу на друге слике.

Фронтал: Шта мислите о умјетницима који своје слике остављају у сировој форми, па посматрачи понекад не успијевају да одгонетну о чему се заправо ради, каква је то умјетност?

Крунић: Сваки умјетник има апсолутну слободу у креацији свог свијета на платну. Начин на који ће се изразити и на који начин ће остварити комуникацију са посматрачем је такође индивидуалан. Са друге стране, као што се каже, ''љепота је у оку посматрача''. Неко ће ''прочитати'' и осјетити умјетникову поруку или та комуникација неће бити остварена. О укусима не вриједи расправљати и свако умјетничко дјело, у већем или мањем броју, оствари комуникацију са својим посматрачем. Често пута оставим посматрачима да доживе слику на свој начин и не „намећем“ им своју идеју слике. Ипак сви гледамо свијет из свог угла те мишљење и осјећаје других треба цијенити.

Фронтал: Да ли је за једног умјетника важно само да прода слику или да она ''путује'', да је види што више људи?

Крунић: Комерцијализам не би требао бити у првом плану нити код једног умјетника. Прави умјетник ужива у стварању свог дјела. Иако ми је сликарство хоби и додатни извор прихода, сваки пут кад имам времена настојим да сликам ''за своју душу'', а не искључиво по наруџби купца.


Фронтал: Колико Вам је важно да Ваша слика оствари ''дијалог'' са купцима и ко су Ваши купци?

Крунић: Опет се морам вратити на комуникацију између сликара и посматрача. Ако својим умјетничким дјелом, изазовем позитивна осјећања код посматрача онда сам остварио свој циљ. Што се тиче купаца, већина је са подручја Босне и Херцеговине мада их има и у неколико европских држава па и у Канади и САД.

Фронтал: Ко су Вам узори у сликарству?

Крунић: Можда ће Вас изненадити што ми узор нису глобално позната имена као што је Пикасо, Рембрант и слично. Изузетно цијеним умјетност Алфредо Родригеза, мексичког сликара. Од наших, самоуких али са преко 40 година искуства у сликарству, то су сигурно Јосип Клер и Срећко Радуловић, сликари из Србије. Највише цијеним портретисте и то оне који теже хипер-реализму. То су умјетници са Божијим даром.

Фронтал: На којим изложбама сте до сад учествовали и какве утиске носите са истих?

Крунић: Узимајући у обзир да се сликарством бавим тек неких осам година, до сада нисам направио самосталну изложбу и поред преко 350 слика које сам насликао. На позив организатора Босе и Хелмута Степханау учествовао сам на двије колоније у Јеловцима, у околини Пала и на три заједничке изложбе групе сликара. Само позитивна искуства носим и са изложби и колонија.

Фронтал: Да ли ускоро планирате нову изложбу?

Крунић: Првенствено требам више слободног времена да бих насликао довољан број нових слика за изложбу. Већину слика продам тако да ове које имам код себе не би биле довољне за изложбу какву ја замишљам. Не желим да то форсирам по сваку цијену али надам се да ћу успјети организовати самосталну изложбу онакву какву већ одавно желим.

 

Фронтал/Миљан Рашевић
 
Blog