Društvo

Бондов син добио српско држављанство: Син Душка Попова, правог агента 007, није заборавио своје поријекло

Први потпредсједник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић сусрео се данас са Марком Поповим, сином Душка Попова, по коме је британски обавештајац и писац Ијан Флеминг створио лик тајног агента 007, а који је одлучио да узме српско држављанство.

Шеф српске дипломатије захвалио је Марку Попову што није заборавио своје поријекло и што је одлучио да узме и српско држављанство. Дачић је госту пожелио добродошлицу и изразио наду да му је боравак у Београду угодан.


Душко Попов

Иначе, његов отац, Душко Попов, је био двоструки агент за британски МИ6 и  њемачко контраобавештајно одјељење, Абвер. Био је један од најбољих агената за вријеме Другог свјетског рата, а многе његове одлуке или дојаве у великој мјери су утицале на сам рат. Ипак, Душко није остао познат само као агент, његова личност и живот су били инспирација Ијану Флемингу за обликовање најпознатијег филмског тајног агента на свијету, Џејмса Бонда 007.

Душко Попов је рођен 1912. године у Тителу у добростојећој трговачкој породици. Студирао је права у Фрајбургу и у том периоду је постао близак пријатељ са Јоханом Јебсеном, младим њемачким аристократом. У једном тренутку, Гестапо је ухапсио Душка под оптужбом да је комуниста. Јебсен му је помогао да га ослободе.

Зато, када се Јохан појавио у Београду 1940. године и предложио Душку да му постане помоћник у њемачком контраобавјештајном одјељењу, није могао да га одбије. Да би олакшао савијест, одмах је све пријавио Енглезима у британској амбасади у Београду и постао и њихов шпијун.

Нијемци су Душку давали велике количине новца како би могао да се креће у високим друштвеним круговима

Душко је био образован, шармантан, богат, неожењен и радо виђен гост на београдским забавама и пријемима. Њемачка је хтјела од њега да направи свог првог супершпијуна јер је био једини који је имао пролаз до највиших кругова британског друштва, захваљујући пријатељству са војводом од Кента.

Цијели свој посао Попов је радио иза паравана адвоката бродарске компаније. Нијемци су му дали тајно име Иван, а Британци Трицикл. Путовао је у Рим, Лисабон, Лондон и осим за војне тајне, све вријеме се бринуо и за своју растурену породицу која је бјежала од Београда до Дубровника и натраг.

Душкови шефови су били Џ. С. Мастерман, професор историје на Оксфорду, који је у оквиру тајне службе водио сектор задужен да обманама исцрпљује снагу нациста. Друга најважнија личност за Попова био је Стјуарт Мензис, глава британске обавјештајне службе и одговоран само Черчилу.


Као и филмски Бонд, Душко је увек био у друштву лепих жена

Трећа битна особа за Попова је био Ијан Флеминг, британски агент који је имао задатак да га прати. Наводно, још послије првог сусрета Флеминг је постао скоро опчињен њиме. Једно време су проводили много времена заједно. Тако ће му он касније бити надахнуће у стварању главног лика својих романа о Џејмсу Бонду.

Попов и Хувер

Попов је информацију о скором нападу Јапанаца на Перл Харбор прослиједио Британцима, а ови су га упутили право у Америку. Шеф ФБИ Едгар Хувер није вјеровао младом шпијуну са Балкана и није ништа предузео да упозори америчку војску на Хавајима. Послије напада Душку је било забрањено да било шта пита јер је Хувер био моћнији од свих америчких предсједника.

Само неколико недјеља прије операције искрцавања у Нормандији, Гестапо је у Лисабону ухапсио Поповљевог пријатеља Јебсена. Британци су се забринули да ће Јебсен одати Попова и угрозити искрцавање, али је било прекасно да се операција обустави. Иако га је Гестапо мучио, Јебсен није открио Поповљев идентитет.

Осим узбудљивог и ризичног начина живота, великог успјеха код жена, високог стила и довитљивости у свакој ситуацији, Попов је био инспирација и за сам број 007. Наиме, Попов је рекао Флемингу да постоји одређени број који увијек зове када се налази у тешкој ситуацији. То је био број његовог стрица Миливоја Попова 26-007.

Душко Попов се током Другог свјетског рата кретао по цијелој Европи

О Душку Попову су написане многе књиге и снимљени многи документарни филмови. Послије завршетка Другог свјетског рата, наводно је престао да се активно бави обавјештајним радом.

Мемоари Душка Попова под насловом Трицикл објављени су 1974. године. Предговор је написао Евен Монтегју, његов сарадник и аутор књиге Човјек који није постојао. Преминуо је 10. августа 1981. године остављајући иза себе удовицу и четири сина.

 

Извор: РТС
Twitter
Anketa

Da li je opozicija u Srpskoj trebala učestvovati na mitingu u Banjoj Luci ili nije?

Rezultati ankete
Blog