Svijet

Русији враћено право гласа у Савјету Европе

Савјет Европе, главна европска организација за заштиту људских права, данас је усвојио декларацију којом је Русији враћено право гласа одузето након припајања Крима 2014. године.

Шефови дипломатија 47 чланица Савјета Европе великом већином су гласали за декларацију у којој се наводи да сви чланови треба да „имају право учешћа” у главном органима СЕ „на једнакој основи”, што значи да је Русији право гласа враћено, преноси Бета.

Савјет Европе, са сједиштем у француском Стразбуру, суспендовао је Русији право гласа послије руског припајања Крима 2014. године, што је чин који Украјина и готово цијели свијет сматрају нелегалним. Русија, чланица СЕ од 1996, тада је престала да плаћа чланарину.

Високи руски званичници су пријетили иступањем из СЕ. То би значило да би руски грађани изгубили приступ Европском суду за људска права, важном оруђу за оне који немају вјере у руске судове.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је поздравио данашњу одлуку СЕ и навео да ће се Русија надаље придржавати својих обавеза. Он је рекао да Русија цијени „позитивни допринос” Савјета Европе у рјешавању хуманитарних питања као и у побољшању руског правосуђа. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је новинарима рекао да је Русија вољна да сарађује са СЕ док год има „једнак глас” у механизмима доношења одлука.

Данашње гласање би могло бити први већи корак СЕ ка укидању ограничења и санкција наметнутих Русији послије припајања Крима и подршке побуњеницима на истоку Украјине. Такође, потез може бити гледан и као знак све јаснијег схватања у Европи, а посебно Француској и Њемачкој, да је приближавање Русији можда бољи начин за рјешавање кризе у Украјини и других проблема.

Украјински министар спољних послова је неочекивано отказао учешће на састанку у Финској, очекујући исход повољан по Русију.

Украјински амбасадор при СЕ Дмитро Кулеба је на Твитеру навео да су Украјина и још пет земаља гласале против приједлога који је описао као резултат „циничне дипломатије” да би се спасао „дугорочни партнер”. Француска, која данас преузима ротирајуће предсједавање Савјетом Европе, и Њемачка биле су гласне у изражавању потребе да се Русија врати у систем зарад добробити милиона обичних Руса.

Њемачки министар спољних послова Хајко Мас, који ће касније данас разговарати с руским колегом Сергејем Лавровим, рекао је прије састанка да „није у интересу” да се Русија искључује.

„Русија припада Савјету Европе, са свим правима и обавезама који уз то иду”, рекао је Мас и додао да се нада да ће на министарском састанку моћи да се учини „одлучан корак напред”.

Француски предсједник Емануел Макрон је раније овог мјесеца рекао предсједнику СЕ да „Савјету Европе треба Русија као што Русији и Русима треба Савјет Европе, што значи да се поштују њихова права као државе чланице али и да Русија испуњава своје обавезе према институцији”.

Иступање Русије из Савјета Европе би значило да Руси неће моћи да се појаве пред Европским судом за људска права као посљедњом инстанцом жалбе на одлуке руских судова.

Према годишњем извјештају тог суда, у више од 20 одсто случајева прошле године су се жалили руски грађани.

 

Извор: Политика
Twitter
Anketa

Da li je opozicija u Srpskoj trebala učestvovati na mitingu u Banjoj Luci ili nije?

Rezultati ankete
Blog