Први заробљеници

Аушвиц се сатојао од три главна логора Аушвиц 1 који је отворен први у мају 1940. године и у коме су страдали махом Пољаци.

Највећи Аушвиц-Биркенау је отворен у октобру 1941. године и био је логор смрти у коме је убијено преко милион људи. Аушвиц-Моновиц отворен је у мају 1942. године и био је радни логор у чијој фабрици се производила ИГ боја.

Први заробљеници у камп су доведени у мају 1940. године и то су углавном били Пољаци који су пружили отпор њемачким окупационим властима.

Мјесто на коме се налзио концентрациони логор Аушвиц

У септембру 1941. године СС је на 600 совјетских заробљених војника тестирао отровни гас циклон Б који је потом коришћен у гасним коморама логора у којима је већина затвореника убијена одмах по приспијећу у логор.

Остали су умрли од систематског изгладњивања, принудног рада, неконтролисаних епидемија, егзекуцијама стрељањем и у медицинским експериментима.

Обиљежавање затвореника 

Сваки заробљеник у логору имао је број док је слово била ознака за националност а Јевреји су носили и жуте Давидове звезде.

Сви заробљеници сврставани су у неку од шест категорија: политички затвореник, јеховини свједоци, исељеници, расељени, социјалисти, криминалци и хомосексуалци.

Бијег је пробало око 928 заробљеника, али само 196 успјело да се домогне слободе

Према СС мјерилима живот Јевреја је вриједио најмање због чега су мучени најгорим методама, изгладњивани, изложени екстремном раду и хладноћама док не би били убијени у гасним коморама.

Југословени у Аушвицу 

До марта 1942. године у кампу су били махом заробљеници из Пољске али је било и заробљеника из Чешке, Њемачке и Југославије. Од априла те године почеле су депортације Јевреја из свих дијелова Европе у Аушвиц као резултат нацистичког "коначног рјешења".

Југословенски павиљон 17 у Аушвицу

Према непотпуним подацима у Аушвиц је депортовано и најмање 12.000 Југословена, махом Јевреја али је међу њима било и партизана и илегалаца.

Живот у логору

Аушвиц се састојао од 28 блокова а сваки блок је био предвиђен за смјештај 700 заробљеника али се у њима налазило и по 1.200 људи. Блокови су били без основних услова за живот, пуни пацова, без свјетла, гријања и довољно тоалета.

Радни дан у кампу љети је почињао у 4,30 а зими у 5,30 ујутру. Заробљеници су дневно добијали пола литре воде, нејестиву супу за ручак и црни хљеб за вечеру.

Покушај бијега

Бијег из кампа је пробало око 928 заробљеника, махом Пољака али је само 196 успјело да се домогне слободе.

Само 7.000 преживјелих 

Послије великих борби и погибије око 230 војника Црвене армије логор је ослобођен 27. јануара 1945. године.

По уласку трупа Црвене армије ослобођено је око 7.000 преживјелих заточеника.

Тај датум је проглашен за Међународни дан сјећања на Холокауст.

Када је Аушвиц проглашен за меморијални центар и музеј 1947. године још десет година су трајале ексхумације.

Извор: РТС