И међу интелигенцијом Краљевине Србије Толстој је уживао поштовање и популарност. Према статистикама Народне библиотеке у Београду, првих година XX вијека, Толстој је најчитанији писац у Србији, како у конкуренцији страних, тако и у конкуренцији домаћих аутора.

Српско – руски клуб у Београду 1906. године Толстоја проглашава својим почасним чланом, а од Српске краљевске академије писац је примио више књига ,,Српског етнографског зборника”, Скерлићеву ,,Српску књижевност 19. вијека”, студије о епским народним пјесмама, Годишњаке СКА и друге публикације.

Фебруара 1910. године, руски писац је био изабран за дописног члана те академије.

Када је Толстој 3. фебруара 1910. године био изабран за дописног члана Српске краљевске Академије наука и умјетности, лично захваљујући се на тој почасти, он је из Јасне Пољане преко др Маковицког послао предсједнику Академије Стојану Новаковићу своју био-библиографију која је објављена у њеном 23. годишњаку.

У епохи реализма, нарочито под утицајем напредног покрета Светозара Марковића, У Србији су били веома омиљени и читани, и то најчешће у оригиналу, руски писци Пушкин, Љермонтов, Гогољ, Чернишевски и, наравно, Толстој. Иначе, како тврде српски библиофили и слависти, дјела Лава Николајевича Толстоја су у Србији све до Првог свјетског рата, остала најпревођенија и најчитанија од свих европских књижевника. На другом мјесту је био велики француски писац романтизма Виктор Иго.

Српска краљевска академија установљена је Основним законом који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обреновић обнародовао 1. новембра 1886. године. Прве академике поставио је „високом уредбом” краљ као заштитник Академије. 

Извор: in4s.net