Рударске компаније дуго већ гледају на земљу око Великог кањона Колорада као на потенцијалну мету. Због тога што су претходне операцију вађења уранијума у том подручју довеле до цурења токсичних хемикалија у ваздух и воду, забрана на рудно експлоатисање уведена је 2012. године.
Међутим, радна група за нуклеарно гориво у америчкој администрацији предложила је да се 607 хектара околног земљишта поново отвори за рударску индустрију упркос томе што су бројне еколошке групе упозориле на катастрофалне последице које би то имало на становништво и биљни и животињски свет.
Упркос томе што нуклеарна енергија није прљава као фосилна горива, екстракција уранијума из земље је веома прљав процес. Радиоактивна прашина и токсичне хемикалије најчешће загађују околни ваздух, воду и земљиште.
Новим планим предвиђа се ублажавање услова за добијање дозвола за рударење, који су уведени под "National Environmental Policy Act", низу правних аката за које је Трампова администрација већ изразила жељу да их поништи.
Осим тога, нови план предвиђа стварање нове федералне резерве за уранијум и улагање 150 милиона долара у њено пуњење домаћим уранијумом, чиме би се, како се наводи, смањила зависност САД од страних произвођача.
Потез је наишао на гласно одобравање и похвале рударских компанија и лобиста нуклеарне индустрије, која је протеклих година у стрмом паду.
Критичари, са друге стране, тврде да је копање уранијума у Великом кањону Колорада не само еколошки катастрофалан потез већ и потпуно непотребан.
Према њиховим речима, САД већ имају позамашне залихе уранијума, а чак и да треба да набаве више, то не би представљало безбедносну претњу.
„Највећи део снабдевања уранијумом САД обавља са земљама који су њени савезници, попут Аустралије и Канаде. Осим тога, Међународна асоцијација за атомску енергију је отворила глобалну банку уранијума пре неколико година како би обезбедила стабилно снабдевање осиромашеним уранијумом. Нема потребе за дуплирањем тога“, наводе из Савета за стратешке националне ресурсе.
Извор: РТС
