Тривићева је навела да су конкурси расписани у десет линија, које се односе на издавачку дјелатност, књижевност, визуелне и мултимедијалне умјетности, заштиту и промоцију културног насљеђа, позоришне и филмске дјелатности, као и музичке и музичко-сценске умјетности.
"Ту је и суфинансирање пројеката културно-умјетничких друштава и ансамбала народних игара и пјесама, те суфинансирање пројеката културног стваралаштва националних мањина. Конкурси остају отворени 30 дана", рекла је Тривићева на конференцији за новинаре у Бањалуци.
Она је навела да су први пут ове године расписани јавни конкурси за суфинансирање пројеката развоја филмског сценарија у Републици Српској и за програм рада репрезентативних струковних удружења у Српској.
"Избор пројеката обављаће се на основу Правилника о суфинансирању јавних потреба у култури Републике Српске. У протеклом периоду доста смо радили на томе да покушамо да подигнемо стандарде програма из области културе и да подржимо најбоље међу њима", додала је Тривићева.
Приликом избора пројеката, истакла је она, водиће се рачуна о томе која су удружења стекла статус репрезентативног струковног удружења, за што је Министарство одвојило посебан буџет, те ко представља репрезентативна удружења у култури Српске.
"Припремали смо и сам регистар умјетника и стручњака у култури, те у овом тренутку имамо 140 пријављених умјетника и 40 стручњака у култури", рекла је Тривићева.
Она је додала да је Министарство просвјете и културе израдило пројекат категоризације културно-умјетничких друштава, тако да имају друштва од републичког значаја, те она од локалног значаја и остали.
"Због ситуације изазване вирусом корона, водили смо рачуна о томе да дио манифестација културно-умјетничких друштава није одржан и да не знамо шта нас очекује у касну јесен, тако да ћемо дио средстава усмјерити у израду кореографија и набавку ношњи", напоменула је Тривићева.
Она је навела да неће бити умањена ни подршка манифестацијама и фестивалима.
Тривићева је захвалила свим радницима у култури на раду током пандемије вируса корона, истичући да су се многе установе културе повезивале са публиком путем интернета.
Извор: Глас Српске
