Након двије године поцедура, провјера, студија, прикупљања документације, невесињски кромпир коначно је добио ознаку заштите географског поријекла.
Тај печат потврђује вишедецинијску традицију узгоја, квалитет и својства производа специфична за локалитет Невесиња.
– Произвођачи ће морати поштовати спецификације по којима су и добили заштиту, ови производи су боље позицинориани на тржишту а купци имају сигурност да се ради о оригниланом проиуводу – појаснио је Драган Брењо, предсједник Комисије за заштиту производа са географским ознакама, Агенција за безбједност хране БиХ.
Боља откупна цијена брендираних производа, већа и до 20% од садашњих, сигурно тржиште утицаће на повећање броја произвођача.
На полицама маркета или тржница, под именом "невисњиски" продаваће се искључиво оригинални производ, а преваре купаца неће бити могуће, јер ознака поријекла гарантује да су добили квалитет који су платили.
Произвођач Драго Шиљеговић истиче да је квалитет бољи и да то људи преознају и да воле скупље платити него увозни који могу купити и за 40-так пфенига.
Готово да нема домаћинства у невесињском крају које се не бави узгојем кромпира, за своје потребе или за тржиште.
Брендирање, али и подршка локалне управе резултирали су све већим интересовањем за овогодишњу сјетву.
– Засијано је око 300 хектара, принос је око 20 тона по хектару а годишњи принос је шест хиљада тона – каже Синиша.
– Ми смо сад на почетку пута, добили смо ознаку али сад иде одређивање етикете, грамаже, услова слиједљивости и осталог што мора да се испоштује, и што је најважније омасовљавање да се кванитативно одговори на захтјеве – додаје начелник Миленко Авдаловић.
У процедуру брендирања након произвођача кромпира могли би се упустити и произвођачи херцеговачког сира из мијеха.
Овај специјалитет нашао се у првом свјетском интерент атласу хране и аутентичних производа, међу 10.000 производа.
Описана је специфична технологија прављења сира, а наведени су и подаци о локалитету са којег потиче.
Произвођач сира Мирослав Глоговац наводи да херцеговаки сир из мијеха производи читава висока Херцеговина те да постоје писани трагови да се овај сир производи у задњих 700, 800 година на овај начин.
Промоције, бреднирање, али првенствено чување аутохтохних рецептура и услова органске производње, Херцеговину кандидују за регију здраве хране, која ће бити препозната у свјетским оквирима.
Листа производа је дуга, од кромпира, сира, меда, вина, ракије, до љековитих трава и приправака.
Извор: РТРС
