Истраживање које су спровели научници са Универзитета Рочестер у америчкој држави Њујорк, прво је које даје доказ да инфекција вирусом САРС-КоВ-2 доводи до подстицаја такозваних меморијских Б ћелија, дуготрајних ћелија имуног система које откривају патогене, стварају антитела и памте их за убудуће. Следећи пут кад неки патоген уђе у људско тело, те Б ћелије ступају у акцију како би га уништиле чак и пре него што до инфекције дође.
Меморијске Б ћелије могу да преживе у људском телу деценијама, могле би дуго да штите оне који су прележали корону, чак можда и доживотно, а истраживања по овом питању биће настављена.
Ово истраживање је такође прво које доказује такозвану укрштену реакцију Б ћелија. Та реакција значи да Б ћелије које су се једном бориле против неког вируса из породице корона, могу да делују и против других, као што је САРС-КоВ-2, те би људи са таквим Б ћелијама имали одређену врсту имунитета.
„Када смо проучавали узорке крви људи који су се опорављали од ковида, изгледало је да су многи од њих имали Б ћелије које су могле да препознају САРС-КоВ-2 и да брзо произведу антитела да га нападну“, каже професор Марк Сангстер, један од аутора истраживања.
У студији су проучавани узорци крви 26 заражених вирусом корона, који су имали благе или средње симптоме и 21 здраве особе, чији су узорци узети пре шест до десет година.
Из тих узорака, научници су мерили ниво Б ћелија и антитела која су нападала одређене делове протеинског „шиљка“ вируса САРС-КоВ-2, који постоји у свим вирусима корона и служи за везивање за рецепторе у људском телу.
Протеински „шиљак“ разликује се код различитих вируса корона, али један његов део, такозвана С2 подјединица, готово је идентична код свих вируса из ове породице. Меморијске ћелије памте ту подјединицу из свих вируса и захваљујући томе препознају све вирусе корона као опасне, било да се ради о бета-коронавирусима, који изазивају прехладу, или о САРС-КоВ-2, МЕРС и САРС, па производе антитела која их нападају.
Оно што није истраживано овом студијом је колики степен заштите даје укрштена реакција Б ћелија и какав је исход био код пацијената.
Аутори студије кажу да им је то следећи задатак, да проуче да ли укрштена реакција Б ћелија доводе до блажих облика ковида и да ли могу бити од користи приликом развоја могуће вакцине.
Извор: Спутњик.рс
