Овај светац је живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску вјеру.
Димитрије је рођен у Солуну у трећем вијеку послије Христа за вријеме цара Максимилијана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповиједао хришћанску вјеру. Цара су обавијестили о непослушности Димитријевој, који је преобраћао народ у хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу гдје је мучен, а потом погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се вјерује да је чудотворна снага његових моштију излијечила многобројне болеснике.
Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.
Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовјековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Извор: РТРС
