Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.
Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља.
Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.
Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушења која му је поставио Сотона.
Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.
Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу Васкрса.
Према календару Српске православне цркве (СПЦ), уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.
Извор: srna.rs
