Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава сина божијег. Једнога дана, треће године проповеди на земљи, Исус на молитву поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор.
Док се молио, његово лице се измијени и засија као сунце, а одјећа постаде сјајна и бијела као снијег, каже Библија. Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.
На икони Преображења представљен је Исус на гори, окружен свјетлошћу, са Илијом и Мојсијем, док тројица апостола уплашени леже на земљи.
Преображење Господње је у православљу познато и као љетње Богојављење, јер су се и тада, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Вјерује се да се, уочи празника, на небу отварају "Божја врата" на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.
Преображење увијек пада у вријеме Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увијек посна, обогаћена рибом и вином.
У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе. Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим мјестима одржавају се вашари.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Према распрострањеном вјеровању, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко данас одспава, преобразиће се, па ће цијеле године бити дремљив.
Није добро ни да неко плаче, а ни да људи цијели дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Некада се на данашњи дан завршавала и сезона купања.
Извор: rts.rs
