Šta je Eskobar servirao na tacni
Ukratko, Eskobarovo ogoljeno obraćanje pred spoljnopolitičkim odborom Predstavničkog doma SAD i u intervjuima koje je dao proteklih dana, može se sublimirati u četiri tačke:
- Amerika stoji samo iza pregovora nezavisnih država Srbije i Kosova i podržaće isključivo dijaloga te dve ravnopravne države.
- Amerika potpuno otvoreno podržava sve u Republici Srpskoj koji će da se suprotstave Miloradu Dodiku i njegovoj politici protiv uništenja RS i odbrane dejtonskih ovlašćenja.
- Amerika može da utiče na izbor funkcionera u Crnoj Gori i biće isključivo uz one snage koje apsolutno brane jedino evroatlantske ciljeve i NATO vide kao vrhovni autoritet i nesporno božanstvo.
- Amerika ima cilj da potpuno progna i prokaže bilo kakav, pa i najmanji, uticaj Ruske federacije i Kine u ovom delu Evrope i sa tim neće biti nikakvog kompromisa.
I to je to. Nema tu više laži i prevara. Nema zamaskiranih strategija. Nema diplomatskih igrica i čitanja između redova.
Brutalno, iskreno, do srži. Kao devedesetih godina prošlog veka, Amerikanci su jasno i glasno saopštili koga podržavaju, ko su loši momci i koga bi trebalo proterati, zabraniti, sankcionisati, staviti na crni spisak. Ko bi trebalo da bude bivši, a ko budući.
Zašto ovo nisu devedesete?
Ali, razlika između 2021. godine i devedesetih više je nego vidljiva i opipljiva. Ulazi sada već i u sferu emotivnog i metafizičkog.
Jer, Srbi su krajem devedesetih godina još u velikoj meri verovali da ih privremeno odricanje od proklamovanih nacionalnih ciljeva bar vodi u svetlu evroatlantsku budućnost.
Srbi su još masovno verovali da, ulazak u američki vagon, znači i izlazak iz godina bede, ratova, izolacije, mračne epohe, kolektivne depresije, civilizacijske atrofije.
Srbi su, mahom, verovali da ih, prihvatanjem američkog koncepta za ovaj deo Evrope, čekaju brze integracije, odbrana državne teritorije, život sa susedima na miru, ravnopravno i pravedno suočavanje sa ratnom krivicom.
Posle dvadeset godina, Srbija je otrežnjena od tih očiglednih istorijskih zabluda.
Srbiji se, i posle dve decenije evropskog puta i sprovođenja svih zapadnih reformi, zemlja i dalje rasparčava.
Srbija se strateški i smišljeno udaljava od Crne Gore i svog naroda u toj zemlji. Srbija se tera da zažmuri na frontalni napad na samo postajanje Republike Srpske. Srbija se primorava da potpuno odustane od Kosova
A ne nudi se ništa. Čak ni članstvo u EU koja, uzdrmana od unutrašnjih vrednosnih i civilizacijskih ratova i pod pritiskom energetske, ekonomske, migrantske i svake druge krize, više i nema nikakvu privlačnost.
U redu za „američku pitu“
Zato je važno što Amerika više ne saopštava svoje ciljeve u pakovanju dobronamernosti.
Zato hvala Eskobaru što je sve lepo razložio i surovo servirao Srbima na tacni.
Zato hvala Vašingtonu jer, osim što u ovaj region šalje potrošene „pitbul diplomate“ koji prete i mašu revolverima, više ne nema nikakvu suptilnu i delikatnu strategiju za nametanje američkih interesa.
Zato, hvala američkom zvaničniku. Sad čak i oni koji ne čitaju Sputnjik znaju šta nam se sprema.
Jer, ko od srpskih lidera prihvati ovu ponudu, a neki su već stali u red za porciju „američke pite“, neće moći da izmišljaju izgovore kako nisu znali šta im je servirano da pojedu.
Izvor: rs.sputniknews.com
