Šta se dešava kad zemlja napadne tuđu teritoriju, granatira civilne objekte i ubija nenaoružane stanovnike? U slučaju Rusije, uvode joj se sankcije i preti međunarodnim tribunalima, ekonomski, politički i kulturno je izolovana i potpuno satanizovana. U slučaju Izraela – ne dešava se ništa.
Amerika i druge zapadne zemlje suočavaju se s optužbom za licemerje jer ono što sprovode povodom ruskog napada na Ukrajinu ne dozvoljavaju povodom izraelskih napada na okupirane palestinske teritorije.
Zapadne vlade Moskvi uvode sankcije, a brojne kompanije, banke, kulturne i akademske ustanove ne žele više da imaju bilo kakve veze s Rusima. „Eksonu”, „Šelu” i BP-u u medijima se odaje priznanje gotovo kao kapitalističkim mučenicima koji su podneli žrtvu i povukli investicije iz ruskog energetskog sektora. „Viza” i „Masterkard” ne žele da posluju na ruskom tržištu, pa Rusi ne mogu da koriste zapadne platne kartice, dok Ana Netrebko ne može da peva u „Metropolitenu”.
Kažnjavanje i izolacija Rusije u kontrastu su sa zapadnim ponašanjem prema Izraelu i njegovim napadima na palestinske teritorije. Kako piše „Gardijan”, kad su različite grupe i pojedinci pozivali da se prema Izraelu primeni deo onoga što se danas primenjuje prema Rusiji, ti ljudi i grupe su ignorisani i kažnjavani.
Amerika je pritisla brojne zemlje da na Generalnoj skupštini UN prošle nedelje izglasaju rezoluciju kojom se osuđuje ruski napad na Ukrajinu. Kad su pojedina tela UN, humanitarne organizacije i Palestinska uprava tražili sankcije i osude za Izrael, nailazili su na odbijanja i optužbe za antisemitizam. Amnesti internešenel tražio je prošlog meseca da UN uvede sankcije Izraelu zbog „aparthejda i zločina protiv čovečnosti”. Američki državni sekretar Entoni Blinken pre nekoliko dana je podsetio Savet UN za ljudska prava da je to telo formirano da bi zaustavilo zločine poput raketiranja škola i bolnica i da zato Rusiji mora da pošalje „odlučnu poruku”. Blinken je uspeo da u tom istom obraćanju istakne i da je to što taj savet istražuje izraelske zločine u Palestini „mrlja na kredibilitetu” ovog tela i pozvao da se odmah istraga odmah obustavi. Izrael odbija saradnju s ovim savetom, nazivajući ga „nepošteno pristrasnim”.
Za dvojake standarde, osim Amerike, optužene su i Velika Britanija i Kanada, koje zahtevaju da Međunarodni krivični sud ispita ruske zločine u Ukrajini. Prošle godine Britanija i Kanada tražile su od suda u Hagu da ne istražuje izraelske zločine u Palestini.
Dvoličnost je iz visoke politike stigla i na stadione i u dvorane. Škotski fudbalski klub Seltik kažnjen je kad su njegovi navijači nosili palestinske zastave jer je UEFA tvrdila da ne dozvoljava političke simbole, ali zato fudbalske vlasti sad dozvoljavaju da se na stadionima širom Britanije vijore ukrajinske zastave. Za razliku od Izraela, Rusija je posramljena i time što je izbačena sa ovogodišnjeg izbora za pesmu „Evrovizije”.
Palestinski pokret BDS, koji poziva na bojkot izraelske robe, sankcije i povlačenje zapadnih investicija iz Izraela, postao je popularan poslednjih godina na Zapadu među intelektualcima, umetnicima i studentima koji osuđuju izraelsku okupaciju i napade u Palestini. Američki Kongres je s dvostranačkom većinom osudio delovanje ovog pokreta u SAD. Kako piše „Politiko”, isti oni kongresmeni, i republikanci i demokrate, koji su se skandalizovali zbog predloga o bojkotu Izraela, danas zahtevaju najstrože sankcije za Rusiju. Isti oni guverneri koji kažnjavaju zagovaranje BDS-a, danas traže od prodavnica da uklone votku sa rafova.
„Vidimo da se ne samo američka vlada, već i američke kompanije, utrkuju da kazne ili bojkotuju sve što ima neke veze s ruskom vladom. Upravo suprotno dešava se s kažnjavanjem Izraela za kršenje međunarodnog prava i to ide dotle da su američke države donele zakone da će kazniti Amerikance, izuzev ako ne obećaju da nikad neće bojkotovati Izrael”, kaže nekadašnja direktorka organizacije „Hjuman rajts voč” za Bliski istok Sara Vitson.
U velikom delu Amerike postoje zakoni koji saveznim državama zabranjuju da posluju s pojedincima, organizacijama i kompanijama koje podržavaju pokret BDS.
Američka jevrejska organizacija Antidifamaciona liga odgovara da je suludo porediti ono što se dešava između Izraelaca i Palestinaca i „brutalne ruske sile protiv suverene i miroljubive Ukrajine”. I „Džeruzalem post” odbacuje poređenja:
„Neki samo vide da su Rusi jača strana u ovom konfliktu, kao što je Izrael jači kad se bori protiv Hamasa u Gazi, i onda se ljudi solidarišu sa slabijima. Slabost, međutim, ne znači automatski i vrlinu. Ukrajina i trpi nepravdu i slabija je strana. To nije slučaj s Palestincima.”
Slično se dešava i kad je reč o još jednom američkom savezniku, Saudijskoj Arabiji, koja vodi rat u Jemenu, gde su, prema svedočenju brojnih organizacija, ratni zločini uobičajeni, a humanitarna katastrofa očigledna, ali Rijad zbog toga ne trpi sankcije.
Svi američki predsednici branili su izraelske napade, uključujući najrazornije operacije u Gazi i pucanje na demonstrante, rečima da Izrael ima pravo da se pobrine za svoju bezbednost, pri čemu Izrael tvrdi da strahuje od udara Hamasa. I Rusija je godinama upozoravala da se brine za svoju bezbednost i da zbog toga neće tolerisati ukrajinski ulazak u NATO ili zapadno oružje u Ukrajini, ali nije naišla na slično razumevanje.
Džejms Zogbi, predsednik Arapskog američkog instituta u Vašingtonu, skreće pažnju i na to da dok se Ukrajinci koji bacaju Molotovljeve koktele na rusku vojsku nazivaju herojima, dotle se Palestinci koji se bore protiv strane okupacije i otimanja zemlje nazivaju teroristima.
Izvor: politika.rs
