БЕОГРАД – Најава градоначелника Београда да ће Градско веће на сутрашњој седници донети одлуку да се свим суграђанима који су до 31. децембра прошле године измирили комуналне обавезе отпишу камате и судски трошкови смањила је гужве у општинским пословницама „Инфостана". Сада, 200.000 домаћинстава у престоници, која су ових дана добила опомене за неплаћене комуналнерачуне у периоду од 1. маја 1999. до 31. децембра 2008. године, нестрпљиво чека одлуку градске владе која ће пресећи Гордијев чвор.
Горан Алексић, члан Градског већа, каже да камате на дуг остају дужницима који још нису платили главницу. Овог пута ће се, како напомиње, највероватније изаћи у сусрет нередовним платишама, јер наводно неки нису до сада добијали обавештења да су дужни.
– Нису на време стизале информације до грађана, јер је у опомени на уплатници „Инфостана" био забележен дуг из текуће године, али не и из претходних, па су људи мислили да је то њихов укупан дуг. Убудуће ће потрошачи добијати прецизне, уредне и редовне информације и знаће колика је њихова укупна неизмирена обавеза. Већ на априлској уплатници „Инфостана" домаћинства ће, највероватније, бити обавештена колико износи цео њихов дуг – каже Алексић.
Акција „Инфостана" која је у току, планирана је још прошле године. Неопходно је било да се спроведе како би се прецизно утврдило колики је укупан дуг грађана комуналним предузећима. Садашње стање није одрживо, јер се „вуку" дугови за које ни Београђани, ни градска управа не верују да су баш толики.
– Највише проблема имају грађани којима се нагомилао дуг. Ако ништа не предузмемо, постоји опасност да домаћинства неће ништа моћи да плате убудуће и тада смо близу „аргентинског синдрома". На ову акцију мотивисале су нас и новине које су писале да „дуг гради ћуприју преко Саве", па је ред да сада знамо да ли је у питању цео мост или пола. Због дуговања грађана и проблеми у комуналним предузећима су се умножили. Да би сачували систем и да би убудуће било грејања из топлана, смеће уредно одношено, издвајана средстава за породиље и социјално угрожена домаћинства, новац ће бити трошен из градског буџета. То ће угрозити реализацију већих пројеката – нагласио је Алексић.
Редакцији „Политике" јављали су се грађани који тврде да су добили рачуне за комуналије за 1997. или 1998. годину, што је нелогично јер им је зграда саграђена пет година касније. Овакве и сличне случајеве, којих је, сматра Алексић, мало, убудуће ће решавати комисија коју је образовао град. На њеном челу је Страхиња Секулић, градски правобранилац.
Камату на кашњење приликом плаћања комуналних обавеза увела је градска влада још у октобру 2003. године. На ову меру надлежни у граду су се одлучили јер грађани из неких делова главног града нису плаћали рачуне по годину дана, па су онда неколико дана пред подизање тужбе измиривали своје обавезе, и то без камата. Онда су као што то раде у ЕДБ-у, у граду увели камату уколико се рачун не плати у року од месец дана.
Протеклих година надлежни из „Инфостана" су два пута годишње обавештавали дужнике да морају да измире обавезе, јер ће у супротном бити тужени Четвртом општинском суду. Уколико у року нису измирили обавезе, „Инфостан" их је тужио да дуговања не би застарела. За то што дужници нису обавештени да су тужени, нити су добијали пресуде, одговорни су судски извршитељи, јер су били обавезни да обавесте дужнике, али то најчешће нису чинили. Проблем је већи ако се зна да су дужници били обавезни да потпишу да су примили коверту са судским решењем. Грађани који нису били задовољни судским пресудама покретали су судски поступак, али је ову могућност искористило само три одсто њих.
