ЗАГРЕБ/БЕОГРАД – Док је у Београду служен парастос погинулим и несталим, у Хрватској се данас прослављала 14. годишњица акције „Бљесак", већ уобичајено без иједне ријечи о српским жртвама.
У овој акцији хрватске војно-полицијске снаге су 1. и 2. маја 1995. године заузеле западну Славонију, односно сектор Уједињених нација „Запад".
Централна манифестација у Окучанима, одржана у присуству највиших државних званичника почела је одавањем почасти хрватским војницима и полицајцима који су погинули у акцији.
Вијенце су положили хрватски председник Стјепан Месић, премијер Иво Санадер, потпредседник Хрватског сабора Владимир Шекс и делегације ветеранских удружења.
Месић, Санадер и Шекс одржали су и пригодне говоре у којима су нагласили да је успјешно изведена акција омогућила стварање данашње модерне Хрватске која је, уласком у НАТО, постала стабилна и демократска земља и поуздан партнер и сигурна да јој више нико неће одузети слободу и угрозити територијални интегритет.
Свечаност је завршена вјерским обредом за све погинуле хрватске војнике и цивилне жртве рата.
Акција „Бљесак" почела је 1. маја 1995. године, у 5.30 сати, а у наредних 36 часова 16.000 припадника хрватских снага заузеле су западну Славонију, уз губитке од 42 мртва и 162 рањена.
Акција је резултирала великим егзодусом од преко 15.000 Срба од којих се релативно мали број вратио.
Невладине организације процијениле су да је у акцији и након ње побијено и нестао велики број српских цивила.
Хрватског хелсиншки одбор у извештају из 2003. је навео да су убијена 83 српска цивила – 30 у нападима на избјегличке колоне, а 53 у својим кућама.
Документационо-информативни центар „Веритас" је саопштио да је за 36 сати убијено или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро деце.
Хрвати су сахранили 168 убијених Срба, највише под ознаком „непознат", који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани, навео је „Веритас".
Акција „Бљесак" је потпуно промијенила етничку структуру тих крајева у односу на 1991. јер су у куће избјеглих Срба у великом броју дошли досељеници из БиХ и с Космета, па тако Окучани, прије рата српска варошица, сада имају више становника Хрвата.
Због ратних злочина у тој акцији, Хашки суд је припремао оптужницу против тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана, који је умро 1999, а истрага је током 2001. вођена и против тадашњег начелника Главног штаба Хрватске војске, генерала Петра Стипетића који је ослобођен сумње.
