САРАЈЕВО – Министар за рад, социјалну политику, расељена лица и избјеглице Кантона Сарајево, Емина Дубравић, тврди да се, према подацима тог министарства, на подручје Кантона Сарајево до сада вратило чак 81.008 лица српске националности или 25.315 породица, док предсједник Хелсиншког комитета за људска права БиХ, Срђан Диздаревић, и потпредсједник Федерације БиХ, Споменка Мићић, тврде да о томе нема ни говора.
Дубравићева је изјавила да су подаци које даје релевантни и да је закључно са 31. мартом ове године, регистрован број од 81.008 Срба повратника на подручје Кантона Сарајево.
На питање да ли је Сарајево мултиетнички град, Дубравићева је рекла да је, "према процјенама укупног броја становника на подручју Кантона и подацима о броју повратника, Сарајево мултиетнички град, који је отворен за несметан проток људи, капитала и робе".
Она "није могла да прецизира" колики је број Срба и Хрвата заступљен у јавним институцијама Кантона Сарајево, као ни колико повратника је до сада запослено у тим институцијама.
Дубравићева је навела да за ову годину нису предвиђена средства за нове пројекте обнове стамбених јединица и помоћ у одрживом повратку на подручју Кантона.
Међутим, предсједник Хелсиншког комитета за људска права БиХ Срђан Диздаревић, реагујући на изнесене податке Емине Дубравић, рекао је Срни да нема ни говора да се толики број Срба вратио, као и да Сарајево "дефинитивно није мултиетнички град".
"Према ономе што у Хелсиншком комитету имамо као податке, што смо видјели на терену, упоређујући податке вјерских заједница и невладиних организација – ближи је податак да се вратило укупно око 30.000 Срба", рекао је Диздаревић.
Према његовим ријечима, и број Хрвата на подручју Кантона Сарајево је преполовљен, а број припадника националних мањина, не рачунајући ромску популацију, занемарујући је.
"Чињеница да је прије рата на подручју Сарајева живјело око 50 одсто Бошњака, а да их је сада 90 одсто и да је занемарљив број Срба и Хрвата, довољно говори о каквој је мултиетничности ријеч. Садашња слика града не кореспондира са пријератном", оцијенио је Диздаревић.
Он је навео да се уопште не чини ништа како би се вратила слика мултиетничности на подручје Кантона Сарајево, као ни на томе да се Срби и Хрвати на подручју тог кантона осјећају као код своје куће.
"Положај повратника је веома тежак и не налазе се у равноправном положају, а томе у прилог иде чињеница да нема обезбјеђивања неких елементарних услова за живот, као што су право на здравствену заштиту, запошљавање, адекватно школовање за дјецу", закључио је Диздаревић.
И потпредсједник Федерације БиХ, Споменка Мићић, тврди да податак о 81.008 Срба повратника на подручје Кантона Сарајево – није реалан.
"Било би добро да је наведени податак стваран, а мислим да се то може прије односити на број издатих личних карата. Тешко је утврдити колико повратника живи на подручју Кантона и мислим да ће праву слику дати тек попис становништва", истакла је Мићићева.
Она је оцијенила да положај Срба у Кантону Сарајево, али и у ФБиХ, није добар, као и да се не поштује национална заступљеност приликом запошљавања у јавним институцијама тог ентитета.
Предсједник Демократске иницијативе сарајевских Срба, Јово Јањић, рекао је да нема ни говора о томе да толики број Срба (како то наводи ресорно министарство) живи на подручју Кантона Сарајево.
"Чињеница је да је скоро сва имовина враћена, али напросто та цифра није тачна. Људи су вадили лична документа и враћали имовину, али физички, углавном, нису остајали у Кантону Сарајево", нагласио је Јањић.
Он је подсјетио да је прије рата на подручју Сарајева живјело око 150 000 Срба, истакавши да је садашњи положај оних који су се вратили или остали да живе на подручју Кантона веома тежак.
Јањић је позвао све релевантне институције на подручју Кантона Сарајево и ФБиХ да учине све да би се такав положај у наредном периоду побољшао.
