БЕОГРАД – Супротстављање мишљења епископа рашко-призренског Артемија и Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, а у вези са рјешавањем проблема на Косову и Метохији, нису сукоб који може угрозити СПЦ, већ је ријеч о различитом приступу проблему, сматра Јован Јањић, познавалац црквених прилика.
"Сигурно је да и Синод и надлежни епископ Артемије желе најбоље Цркви којој припадају и којој служе. Разлика је у приступу решавању проблема на Косову и Метохији, односно схватању да ли се може даљим попуштањем постићи циљ, а то је да се обезбеди адекватна заштита српских светиња на Космету", каже Јањић.
Амерички потпредсједник Џозеф Бајден јуче је посјетио манастир Високи Дечани – за владику рашко-призренског Артемија, потпредсједник САД тиме је желио да "потврди насилно откидање дијела територије државе Србије", за Свети архијерејски сабор СПЦ посјета је "гест добре воље".
"Супротстављена мишљења епископа Артемија и највишег црквеног тела условила су да Сабор поништи одлуку владике да не да благослов америчком потпредседнику за посету манастиру Високи Дечани, што је и објављено на званичном сајту СПЦ-а као `ванредно` саопштење".
Несугласице између епископа рашко-призренског, Светог архијерејског синода и саборских одбора за Косово и Метохију и за обнову православних храмова трају већ неколико година.
Синод је у неколико наврата `обустављао` одлуке владике Артемија и умољавао га да одустане од њих. Тако је децембра 2004. године, када је епископ рашко-призренски поднео тужбу Међународном суду правде у Стразбуру против четири земље чланице НАТО-а `због штете нанете православним светињама на Косову`, Синод предложио да се тужба против Италије, Француске, Немачке и Велике Британије обустави, што је на крају и учињено.
Разилажења су настала и око потписивања Меморандума о разумијевању о договореним општим принципима за обнову објеката СПЦ – владика Артемије је од почетка е био против Меморандума, противећи се да "светиње обнављају они који су их рушили", и сматрајући да се обновом по принципима меморандума ризикује да српске светиње буду изгубљене и отуђене.
Како је епископ Артемије упорно одбијао да прими обновљене светиње, Синод је преузео на себе ту улогу, што је довело до нових неспоразума око надлежности између "црквене владе" и надлежног епархијског архијереја.
