БАЊА ЛУКА – Високи представник међународне заједнице у БиХ, Валентин Инцко, изјавио је да у БиХ неће бити новог рата након затварања ОХР.
"Без обзира на разне приче да ће затварањем Канцеларије високог представника у БиХ доћи до новог рата, сигуран сам да неће бити тако. Можда ће доћи до политичког заоштравања, али рата никако. Такве оштре ријечи се не смију употребљавати", рекао је Инцко.
Он је истакао да затварање ОХР не значи да ће се догодити нешто драматично.
"БиХ мора да стане на своје ноге и да овдашњи талентовани људи учине нешто за напредак ове државе. За то је потребна сарадња оба ентитета, јер тешко је ходати на једној нози", рекао је Инцко.
Инцко је поновио да ће о затварању ОХР одлучити Савјет за спровођење мира (ПИК) половином новембра.
"Као један од услова за затварање ОХР је и стварање позитивне политичке климе, у чему овдашњи лидери могу да помогну. Клима у Европској унији је таква да се жели скоро затварање", рекао је Инцко.
Он је истакао да ОХР врши притисак на лидере у БиХ у жељи да БиХ иде напред и постане модерна држава.
"Били бисмо срећни да домаћи политичари раде више, а да БиХ иде напред, као што то чине Србија, Хрватска, Црна Гора", рекао је Инцко.
Високи представник је оцијенио да је изненадна посјета предсједника Србије Бориса Тадића Бањој Луци, која је изазвала бурна реаговања, била добронамјерна и конструктивна.
"Што је за мене најважније, и предсједник Тадић и премијер Додик, јавно су потврдили интегритет и суверенитет БиХ. Чуо сам да је било неких протоколарних проблема. Било би лијепо да убудуће протокол предсједника Србије обавијести протокол БиХ да долази у посјету, и онда би било мање таласања", рекао је Инцко.
Он је навео да је одлучио употријебити "бонска овлашћења" током укидања закључака Народне скупштине РС под притиском Брисела, али је то био и његов лични став.
"Образлажући моју одлуку објаснио сам да сви политичари и народи имају право да праве своје платформе, али да то не може да буде у облику закључака, који пупут закона ступају на снагу. Немам ја ништа против да се неке надлежности врате ентитетима, али морамо се договорити", рекао је Инцко.
Инцко каже да је ОХР на "прудски процес" гледао благонаклоно, јер је ријеч о "производу домаће радиности".
"Тихић сада тврди да то више није оквир за договор, да је круг узак и да жели да сарађује са ширим кругом политичара. Два пута није дошао на састанке са Додиком и предсједником ХДЗ БиХ Драганом Човићем. Међутим, Тихић више са њима не жели ни да пије кафу", рекао је Инцко.
Говорећи о уставним промјенама, Инцко наводи да би међународну заједницу задовољило да БиХ добије премијера и предсједника, да се омогући да на највише државне функције буду бирани и грађани који нису припадници три конститутивна народа, те да парламент БиХ повећа број посланика.
"Остале ствари ће ићи теже. Поготово када су у питању Хрвати. Њима, као најмањем народу треба омогућити осјећај да је БиХ и њихова земља и дати им неку врсту самоуправе. Не бих то назвао трећим ентитетом, већ неком врстом културне и језичке самоуправе", каже Инцко.
Говорећи о Додиковој најави да ће тужити све међународне представнике који су прекорачили овлашћења, Инцко је рекао да је спреман и да чека његову тужбу и у Сарајеву и у Бањој Луци, па чак и у Бечу.
