У Степфорду је на снази третман, који ће непослушну жену учинити беспоговорним роботом (буквано роботом).
Поступак је технолошки налик Пакленој поморанџи. Поред слађушних слика природе, породица с дјецом, призора жена које љубе мужеве испраћајући их на посао; насилно им се приказују и видео-клипови гдје Кондолиза Рајс постаје обнажена љепотица, а декларисане лезбејке пуштају косу и сређују аутфит.
Кад педер тако преваспита свог партнера, овај се кандидује испред Републиканаца. А геј-републиканац је, кажу у филму, исто што и геј са лошом фризуром. Шта год то значило.
Високо феминистичка провенијенција. Уз критику америчког владајућег друштва, и са нагласком на наклоњеност Демократској странци. Пратимо досељавање породице у Степфорд. У којој љубав срећом побиједи, изазвана реченицом: – Када каже да те воли, мисли ли машина то заиста?
Супружнци триумфално ослободе умове жена, које се окоме на своје папучаре. Најзанимљивје је да иза свега стоји успјешна жена. Која жели да жене буду жене, а мушкарци мушкарци. Њен алфа мужијак, узор Степфордским шмокљанима, уствари је робот.
Бип, бип.
(Редитељ: Френк Оз; Улоге: Никол Кидман, Метју Бродерик, Бет Мидлер)
