Лајтмотив англосасконске популарне културе. И криминалистичке науке. Још једно од виђења идентитета Џека Трбосјека, али рађено по стрипу.
Клише данашњег крими-трилера, пребачен је у 19. вијек. Имамо све, чак и јурњаву колима, гдје не смета што су кола која се преврћу – запрежна. Једино што запрега не може експлодирати, а на то смо у акцијама навикли.
Још једна новотарија је политичка коректност, гдје полицијски врх злочине сваљује на имигранте, али инспектор који случајеве рјешава помоћу визија, проваљује завјеру. Масони штите краљевску круну, јер се краљевић оженио блудницом, и добио дијете. Стога краљевски љекар, иначе масон и хирург, убија све њене пријатељице мало нетипичнијим начином. Данас познатим, као хируршки прецизно бомбардовање војних циљева.
Пристојно набуџен и већином сниман у мраку. Што је карактеристично за приказивање криминалистичке прошлости. Све је влажно, крезубо, одрпано и сирото. Покушало се осликати то вријеме, па се продуцентски вјешто убацује и Џон Мерит. Старијој филмској публици познат као Човјек слон. Прича је зрело постављена, и успјешно вођена, да нигдје не испада претјерано из клишеа.
(Редитељ: Браћа Хјуџс; Улоге: Џони Деп, Хедер Грејем, Јан Холм)
