Кинески филм, приче компликоване као други дио Матрикса. Па као што наизглед дјелује, да кинеска бајка мора имати слабије специјалне ефекте од рачунарски генерисаног свијета, тако јој се и прича доима једноставно. На први поглед. Уосталом, оба филма су више пролазила кроз процесор, него кроз објектив.
У односу на славног претходника, Притуљеног тигра и сакатог змаја, прича је далеко озбиљнија. Не у дневнополитичкој конкретности (мада служи јединству КП Кине), већ у смањеној количини крајње наивности за мисао, која остаје након одјавне шпице. У противном, врло брзо би почели да пиздите од комунистичке, самоуправне лирике.
У основи ове програмирано-естетске и турбинозно-традиционалне, емотивне драме са марисањем, јесте способност да појединац схвати своју улогу у друштву. Како постоје различита виђења, нечијег херојског чина.
Овај херој је доживио двоструку трансформацију. Из званичног јуначине, у државног непријатеља, да би се онда врнуо у незваничног првоборца. Онаквог, гдје само права раја зна у чему је трик. И он је, де факто, умјетник. Сфаћаш?
Исто као у Кући летећих бодежа, прича је испричана три пута. И ни једна није потпуно тачна. Осим да четворо удружених атентатора – губи живот. Троје убица, годинама је мучило првог свекинеског цара. Онда четврти Принциповац, исценира борбе у којима их побјеђује по договору. Они се жртвују да он постане херој, јер само тако може прићи цару и убити га.
Успио се привући на 10 корака, како се и зове његова вјештина мачевања. (Из те церемоније постепеног припуштања ка владару, вјероватно је настала дјечија игра: Царе, царе, говедаре; кол'ко има сати).
Онда преокрет. Највјештији од свих атентатора, хероју је изнио визију зашто није убио цара када је имао прилику. Јесте да је он намћорасти освајач, али једино се у њему осјећа снага да уједини Кину. Можда није лоше да има двотрећинску већину у парламенту.
Стога треба занемарити личне трагедије, и коначно направити само један пиктограм за ријеч мач. Умјесто десет, колико је начина за писање постојало тада. Цар је хероја прокљувио из прве!
Он то схвата, и не убија га. Али обојица знају, да цар мора убити њега. То би остало као лош примјер, што слаби моћ за остварење јединства. Скрхан, што га је једино непријатељ разумио, цар издаје наредбу.
А, да. И ефекти су добри.
(Редитељ: Јимоу Жанг; Улоге: Џет Ли, Меги Ченг, Даоминг Чен)
