Сви сегметни, већ виђени у другим трилерима. Само су овдје можда, кажем можда, сложени на другачији начин.
Угледном психијатру киднапују кћерку, исти они које у уводним минутима, видимо како пљачкају банку. И међусобно се споречкају око неког рубина.
Све се компликује захтјевом фракције насанканих лупежа, да им психијатар достави шифру. Која је у ствари мапа за Острво с благом, и похрањена у мозгу психијатријски збринуте дјевојке, кћерке оног ко их је испалио. А она, да би оправдала наслов, не казује ни рич.
Психић и жена му, дају све од себе. То што има гипс на нози, не спречава је да физички оштети професионалног разбојника. Да буде мало зачињеније, укључује се и женски детектив, који врло брзо копча. Претварајући све у оштар акциони обрачун, на једном од њујоршких острва. Ту се налази гроб, кључ за све живо у сценарију.
Ништа за издвојити, осим што се љекарско звање приказује на други начин. Напримјер, кад мутавом азијату мазне мобилни, говорећи му како: има хитан случај. И то у нивоу битности и ексклузивности, каква је обично предвиђена за полицијску униформу. Не хећимски мантил.
(Редитељ: Гери Фледер; Улоге: Мајкл Даглас, Шон Бин, Британи Марфи)
